Žanka heroina scene

Piše: Miodrag Mija Ilić


IZVANREDNI komesar za personalne poslove Dinić odmah je uputio molbu predsedniku Ministarskog saveta da naredi načelniku Odeljenja za propagandu da sprovede istragu, odnosno da se i Tanić i reditelj predstave pozovu na odgovornost. Nekoliko dana kasnije, šef državne propagande Đorđe Perić dostavlja upravniku Narodnog pozorišta naređenje da se hitno sasluša Jovan Tanić i postupi po zahtevu ministra prosvete. Upravnik Narodnog pozorišta Jovan Popović postupio je po naređenju, a šef Nedićeve propagande Perić izvestio je višu instancu sledećim rečima:
“U svom saopštenju upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, g. Jovan Popović, izjavio je: `Mišljenja sam da je zaista Tanić načinio skandal sa pesmom Đure Jakšića. Zbog toga, a naročito i zbog podatka u političkom pogledu, koji se utvrđuju iz akta Min. prosvete k. br. 114/42, kao i iz izveštaja v. d. direktora drame pov. br. 12/42, a najzad i iz priznanja samog Tanića u priloženom saslušanju, mišljenja sam da ga treba ukloniti iz državne službe i sa njim raskinuti ugovor koji ima kao kontraktualni član Narodnog pozorišta`."
RASTANAK sa Narodnim pozorištem, međutim, nije obeshrabrio snalažljivog Tanića da nastavi sa organizovanjem raznih kabaretskih i humorističkih produkcija, u kojima je nastupao zajedno sa jednim od najtalentovanijih srpskih glumaca, popularnim Acom Cvetkovićem. Njih dvojica bili su ne samo glavni izvođači, već isto tako i pisci tekstova, reditelji, animatori, producenti. Ipak, centralna figura njihovih zabavnih programa bila je, od 1942. do 1944. godine, legendarna Žanka Stokić, koja je oživela svoje predratne estradne likove - vešerku Pelu i Šumadinku. Stokićeva je svojim raskošnim talentom dala novu atraktivnost tim likovima, uvodeći ih u aktuelne prilike. Dosetke o smešnim ilegalcima, o crnoj berzi, o otmenim gospojama koje idu na selo da nabave pasulj, o susretima sa “džandarima” u podrumima i na tavanima, zasmejavali su publiku i učinili Žanku nesumnjivo najpopularnijim zabavljačem u okupiranom Beogradu.
Ovaj period njenog rada bio je svakako pad u odnosu na njen bogat opus i vrhunske domete na sceni Narodnog pozorišta. U periodu od 1903. do 1041. ljubimica publike u Beogradu i mnogim drugim gradovima, odigrala je gotovo sve velike uloge u delima Molijera i Nušića. Njena “gospođa ministarka” je nesumnjivo jedna od najuspelijih kreacija na našim scenama uopšte. Glumica koja je u “Zulumćaru” bila Emina, u “Figarovoj ženidbi” Suzana, u “Vaskresenju” Kaća, u “Ženi satani” Žena, u “Moralu gospođe Dulske” gđa Dulska, u “Zanatu gospođe Vorn” gđa Vorn, u “Madam San Žen” Madam San Žen, u “Pokondirenoj tikvi” Fema itd, itd. - nije odolela iskušenju da se preda lakoj, a toliko opasnoj zabavi u vremenu ispunjenom svakojakim pretnjama.
IAKO su do nje dopirala upozorenja, ona nije mogla da se odupre izazovima popularnosti, onom ukletom porivu rasnih glumaca da se slepo prepuste igri pred publikom. Što je, svesno ili nesvesno, sve više postajala instrument propagande okupatorskog režima, može se objasniti i činjenicom da je obolela od dijabetesa, odnosno imperativom da zaradi novac kojim će u uslovima teške oskudice uspeti da nabavlja insulin. I dok su mnogi glumci zabavljači tada pričali viceve, imitirali seljake i gospodu, karikirali vreme i aktuelne prilike, pevali i kreveljili se, scenski humor Žanke Stokić bio je najefektniji, najplastičniji, o njemu se pričalo, njene numere se prepričavale i podražavale. Ona je bila heroina šale koja je izazivala opšte divljenje.
Žanka Stokić, Aca Cvetković i Jovan Tanić bili su istovremeno i redovni gosti beogradskog radija, koji je uveo humorističke emisije i direktne prenose “Šarenih večeri” iz Narodnog pozorišta, u kojima su, osim srpskih, ponekad učestvovali i nemački komičari. Tekstovi, izvođeni u ovim programima, imali su pretežno propagandni karakter i bili su u duhu novonastalog stanja u okupiranoj zemlji.
OD naročite važnosti u tom smislu bila je takozvana Centrala za humor - pozorište nastalo spajanjem trupa “Bodljikavo prase”, “Razbibriga” i “Veseljaci”. Okupivši istaknute komičare, pevače i igrače, preduzimljiva uprava (Radenko Tomić i Dragan Aleksić), čiji je rad usmeravao humorista novinar Mića Dimitrijević, u 1943. i 1944. godini, ostvarila je više takozvanih šarenih programa, ali i nekoliko celovečernjih predstava, među kojima su neverovatan uspeh imale “Kalorika” i “Minut do deset”. To naročito važi za ovu drugu, u kojoj je briljirala Žanka Stokić. Poigravajući se komičnim situacijama u vezi sa policijskim časom i izvrgavajući smehu aktuelne nevolje ljudi, pisac i glumci u ovoj komediji uspeli su da privuku hiljade gledalaca. Inače, u “Centrali za humor”, u pomenutim predstavama, kao i u ostalima iz pera Nušića, Sterije, Molijera, Trajkovića, na Sceni Kolarčevog narodnog univerziteta i na letnjoj sceni na Kalemegdanu, igrali su Mima Predojević, Ana Paranos, Coka Perić Nešić, Vera Petrić, Blaženka Katalinić, Vera Radojević, Aca Cvetković, Jovan Tanić, Stanko Buhanac, Pavle Bogatinčević, Žarko Mitrović, Petar Milosavljević i drugi. Reditelj je najčešće bio Petar Matić.
(Nastaviće se)