Tezga u Bugarskoj

PIŠE: DUŠAN VESIĆ

TURNEJA je počela 24. febraura koncertom u Sarajevu, a zatim je nastavljena beogradskim nastupima, 26. i 27. februara. Novim rege i ska aranžmanima grupa je iznenadila i pomalo razočarala publiku, pa je na prvom beogradskom koncertu ostala bez bisa. Bebek je za tu priliku "prekomandovan u dečkića": obrijao je brkove, ošišao se, izvukao pramen i sasvim promenio imidž.

Na kraju jugoslovenske turneje, 5. aprila u zagrebačkoj sali "Kulušić", "Dugme" je snimilo svoj drugi koncertni album. Sem zanimljive obrade starog hita "Indeksa" "Sve ove godine", kojim se Bregović blagovremeno uključio u trend prisećanja na stara dobra vremena, LP "5. april `81" ne nudi ništa sem dokumenta o rutini jednog rutiniranog benda, čije se slabašne sviračke i vokalne ambicije povlače pred paničnim strahom od grešaka. Ploča je štampana u ograničenom tiražu od dvadeset hiljada posebno numerisanih primeraka, što je stvorilo sliku o kolekcionarskom raritetu, pa teškoća oko prodaje ove male količine nije bilo.

Nešto povoljniji, rokerskiji utisak, "Dugme" je ostavilo na dvodnevnom rok festivalu, održanom 5. i 6. septembra 1981, na beogradskom Hipodromu. Za razliku od Hajdučke česme i Stadiona JNA, koncert nije bio značajniji za grupu od jedne dobre "tezge". Na isteku 1981. godine, "Bijelo dugme" se još jednom susrelo sa Beograđanima; međutim, doček nove 1982. godine u hali "Pinki" ostavio je publiku glavnog grada ravnodušnom.
Po povratku iz Insbruka, gde je sviralo u okviru posete budućeg domaćina olimpijskih igara prethodnom domaćinu, "Bijelom dugmetu" je u Sarajevu zaplenjena oprema vredna šezdeset šest miliona tadašnjih dinara. Dugme je u stare kutije stavljalo nov razglas, a taj pokušaj šverca izveo je basista Zoran Redžić. Cela priča potekla je od izvesnog carinskog radnika, člana kulturno-umetničkog društva, koji je plesao u Insbruku i usput gledao šta se radi, da bi svoja zapažanja izneo po povratku u domovinu. Carina je napravila ustupak i vratila "Bijelom dugmetu" zaplenjene stvari tako što mu je omogućila da ih otkupi, ali je pogrešila što nije odmah uzela novac, pa se posle žalbi i odugovlačenja pokazalo da su njena potraživanja zastarela. Neke novine pokušavale su da podignu tiraž tako što su objavile „ekskluzivnu“ vest kako su naši junaci zamalo prošvercovali opremu vrednu „šest milijardi dinara“.

RAČUNAJUĆI da bi mogla da izgubi oba spora (i sa „Unisom“ i sa Carinom) grupa je prihvatila ponudu iz Bugarske i otišla da zaradi za dugove. Od 15. jula do 31. avgusta 1982. godine "Bijelo dugme" je održalo 41 koncert pred obavezno prepunim ali pomalo zabezeknutim gledalištem, nenaviknutim na rokenrol. Računa se da ih je tokom turneje videlo preko 120.000 ljudi. Pošto je Điđi u aprilu otišao u JNA, kao ispomoć poslužio je Garabet Tavitijan, bubnjar sastava "Leb i sol".
Garo je očekivao da će ostati u grupi do Điđijevog povratka iz vojske, ali Bregović je imao druge planove. U broju od 5. maja, „Rok“ je najavio povratak Ipeta Ivandića, o kojem Bregović nije želeo da govori jer je cela stvar, sve do decembra, počivala na staklenim nogama: Ipe je, naime, bio kategorično protiv. Pregovori, vođeni tokom cele 1982. godine na relaciji Sarajevo-Foča, preko menadžera Rake, nisu doneli nikakve rezultate.
- Desetak dana po izlasku iz zatvora sreo sam Vladu - pričao je Ipe. - Pokušao je da mi na brzinu objasni kakva je atmosfera u bendu, da sam im potreban, da bi bilo dobro da konsolidujemo redove i krenemo sa pripremama novog albuma. Otišao sam na probu, malo slušao i odlučio da se ponovo pridružim "Bijelom dugmetu".
U nove radne pobede Bregović je krenuo pločom „A milicija trenira strogoću“, koju je, na opšte iznenađenje, otpevao do tada anonimni jedanaestogodišnji Sarajlija Ratimir Boršić Rača. Prolećna turneja "Bijelog dugmeta", na kojoj je Bebek pevao naslovnu numeru, pokazala je da je „A milicija trenira strogoću“ imala veći efekat od svih pesama sa „Uspavanke za Radmilu M.“.
Planirani oproštaj iziskivao je i malo sentimentalnosti, pa je tako prvi album počeo instrumentalnim uvodom, a „Uspavanka“ se završila instrumentalnim „izvodom“. Na sreću stotina hiljada obožavalaca "Bijelog dugmeta", Bregović se kasnije predomislio:
- Kad smo radili tu ploču, radili smo je kao poslednju - jer je sve tako izgledalo: vratio se Ipe, Dragan S. Stefanović nam je pravio omot, turneju su nam radili menadžeri s kojima smo se razišli posle prve, druge, pete godine. Sve su se te neke ljudske stvari zatvorile, tako da smo sad mogli da krenemo samo od početka. Mislio sam da taj koncert na Sajmištu (24. aprila 1983.) bude poslednji koncert "Bijelog dugmeta". Raka je plakao, dovezli smo iz Sarajeva sve prijatelje da bismo bili kod kuće... To je bio jako čudan koncert. I u onoj euforiji bilo nam je žao da se rasturimo. Promotivna turneja „Uspavanka za Radmilu M.“ završena je 24. maja 1983, koncertom u Mostaru. Bila je to do tada najuspešnija turneja "Bijelog dugmeta".


(NASTAVLjA SE)