Knjaz pod stražom

KADA je Gaju, upravitelju inostranih dela, stiglo Blaznavčevo pismo o prispeću kneza Miloša u Zagreb, on se odmah obratio Ivanu Kamaufu, varoškom sudiji, sa direktnim uputima šta valja činiti sa knezom Milošem:
“Gospodine, važni razlozi su za to, da se sva pisma i novci koji se u bivšeg serbskog knjaza Miloša Obrenovića u ovaj par pod zatvorom se nalazećeg nahode, njemu otmu i meni donesu. Stoga, Vama nalažem da si gospodu Josipa Mikulića, starešinu, i Tomislava Cuculića, pučnika, pridružite, te s gospodinom banskog vijeća perovođom Dragutinom Kušlandom na konak spomenutog negdašnjeg knjaza serbskog Miloša Obrenovića pođete, onda sve preištete, i štogođ pisamah i novacah nađete, zapečatite i k meni odmah donesite.”
Pred saborskom komisijom, koja će kasnije temeljno istraživati ceo boravak kneza Miloša u Zagrebu, sudija Ivan Kamauf izjavio je kako je po banovom nalogu 21. maja, s Tomom Cuculićem, državnim advokatom, naložio Milošu da odmah ujutro mora iz Zagreba otići i da ne sme ostati nigde u Hrvatskoj i Slavoniji.
Knez Miloš se, po njemu, veoma tome čudio i izjavio da su ga ovamo prijatelji pozvali i da je kao prijatelj došao, ali ako nema druge, on će idući dan u šest sati napustiti Zagreb.
Sudija je zadužio gostioničara da mu javi da li je Miloš otišao. Gostioničar je sudiji izjavio kako je Miloš, čim je stigao, pitao za Gaja, i da je Gaj već bio kod njega.
GostioniČar nije mogao sudiju izvestiti o tome da je Miloš otputovao, jer su u toku noći po novom, banovom nalogu knez i gostionica stavljeni pod stražu.
“U neko doba noći, čujem neko veliko troptanje po kući, pogledam - a ima se šta i videti! Postavi se straža, da niti komu daju k meni doći, niti kom od mojih dadu izaći. Umolim ja jednog oficira koji je na straži bio da ode i da pita bana: - Šta je ovo, i za koji uzrok? Ovaj ode i dođe, pa mi ništa ne govori, nego samo ramenima sleže. Vidim da je isti oficir čovek tih i vrlo plašljiv, ne znade mi ni odgovora dati”, tako govori knez Miloš o događajima.
Sudija Kamauf je u svom svedočenju komisiji sabora potvrdio kako mu je Gaj nalagao da u banovo ime oduzme sve što se od dokumenata i novca kod Miloša nalazi. Gaj se tužio na to, “ar važnog posla radi Miloša je imal, koj Miloš tako pogibelan je, da ako se nemu vsa pisma, novci i vas imetak negov ne uzmu, orsag i grad ov vu dveh nedelah uništen bude, to dosta nije da se kod nega straži jer on tuliko novaca imade, da vsu gardu podmazati i nas uništiti može, zato određeno je, da je Fiscus (Cuculić) i Kušland z asistentium vojničkom nemu vse otmemo i vu varmegjinsku kuću spravimo - sverhu ćesa pismeni nalog meni od Gospodina Bana poslati hoće, na koja na kratkom odgovoril jesem da ja samo od Gospodina Bana Naloge prijemlem, i kada takovog dobil budem, vre znal budem šta ućiniti morali, kojeg vendar dobil nisam.”
Milivoje Blaznavac je odmah po postavljanju straže oko “Lovačkog roga” poslao, po specijalnom Gajevom i banovom izaslaniku Herkaloviću, štafetno izveštaj u Beograd knezu Aleksandru Karađorđeviću. U izveštaju saopštava ono što je čuo od kneza Miloša, poverljivo, u četiri oka. Po tome je knez Miloš već ugovorio s prvim ljudima Srbije da ga dovedu za knjaza Srbije. Blaznavac poimenice navodi imena ljudi u zaveri: Toma Vučić, Stevan Tenka, prota Mateja Nenadović, Cukić, Vule Gligorijević, sinovi Milete Radojkovića, i Jovan Veljković.
Blaznavac javlja da se knez Miloš na ovo opasno preduzeće odlučio pošto mu je knez Mihailo doneo ruska uveravanja da će ga podržati i da mu nikakve smetnje neće praviti. Nove reforme u Evropi usaglasile su, veli, evropske aristokrate za kneza Miloša.
Najzad Blaznavac izveštava ono najvažnije, da je on sve Miloševe namere saopštio Gaju, i da se Gaj postarao da ban Jelačić izda naredbu, kojom se knez Miloš stavlja pod stražu.
(NASTAVLJA SE)