Tri hica u ambasadora

Piše: Miroslav Zarić
UBISTVO turskog ambasadora u Beogradu Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine, bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu. Dvojica jermenskih atentatora, 23-godišnji Haručion Krikor Levonijan i dve godine mlađi Rafi Aleksander El Bekijan, sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije, "mercedes" turske ambasade i kad se upalilo crveno svetlo na semaforu priskočili su mu i pucali na ambasadora i njegovog vozača.
Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Kad su obojica počeli da beže, za njima su potrčali građani. Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pri tom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.
Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo u jednom trenutku i sa tri hica usmrtio u grudi Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu.
Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.

BRUKA U ISTRAZI
OBOJICA atentatora bili su članovi tajne jermenske organizacije u Libanu, tzv. Borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima, čiji je cilj bio, između ostalog, da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.
Suđenje dvojici optuženih odžano je u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio vezan za invalidska kolica i po savetu lekara nije smeo da se transportuje. Javni tužilac Danilo Nanović predložio je da sud sasluša 38 svedoka, što je odužilo suđenje, tako da je krivično veće sudije Tomice Šekularca izreklo presudu godinu dana kasnije, slučajno se potrefilo tačno na dan atentata.
Iako pre početka procesa ništa nije nagoveštavalo bilo kakvo iznenađenje oko naizgled jasnog događaja, ispostaviće se ubrzo da stvari ni izbliza nisu jasne, kako je to izgledalo i da suđenje uopšte neće teći glatko i brzo kao što se očekivalo. Tome su, svojim neodređenim izjavama, kontradikcijama i u ranijim i sadašnjim izjavama, nesećanjem, podsećanjem, prisećanjem i pravdanjem na strah, gužvu, munjevitost događaja i protek vremena, najviše pridoneli svedoci. Ali, jedan je propust u prethodnom postupku i nagovestio veliku misteriju na suđenju i još veću profesionalnu bruku u istrazi.
Lekar veštak dr Snežana Veljković, biohemičar i specijalista za sudsku medicinu, u svom nalazu i mišljenju o obdukciji, koju je obavila nad pokojnim Željkom Milivojevićem, napisala je 10. marta 1983. da je zrno izvađeno iz njegovog tela bilo kalibra sedam milimetara. Bolji podatak, četvorica branilaca dvojice optuženih, advokati Veljko Guberina, Milan Vujin, Srđa i Prijezda Popović, nisu mogli da požele, jer su i Levonijan i El Bekijan pucali iz pištolja španske marke "astra", kalibra devet milimetara!
- Pogrešila sam, ali ne moram i ne želim da odgovorim da li sam učinila popust - rekla je dr Veljković, na suđenju, 13. januara 1984. - Sada sam sigurna da sam onda pogrešila, a greške sam se setila prošlog meseca, kad sam primila poziv za ovo suđenje.
Ovom rečenicom, doktorka je morala, više puta, tog dana, da razbija nevericu prisutnih da je, u tako odgovornom poslu i na tako značajnom suđenju, ovako nešto moglo da se dogodi jednom stručnjaku.

MERENJE ODOKA
VEŠTAK nije, međutim, mogla da objasni da li je pogrešila mereći projektil podeocima inča, umesto stranom gde su centimetri, a možda je zrno i ispravno izmerila, ali je daktilografkinji, koja u sali prisustvuje obdukciji i odmah na licu mesta kuca zapisnik, izdiktirala pogrešnu cifru.
- Nije isključeno i da sam sve tačno izmerila i ispravno rekla, ali me je zapisničarka pogrešno čula ili tačno čula, a pogrešno zapisala - dopustila je i ovu mogućnost.
Objašnjavajući da je, zbog izuzetnog intresovanja za ceo slučaj, u obdukcionoj sali bilo mnogo studenata, lekara-stažera i drugih stručnjaka, dr Veljković je naglasila kako je to ipak bio rutinski posao, u kojem su ona i kolege bili iznenađeni kalibrom izvađenog projektila, koji je bio i duži i širi od onih na koje obducenti obično nailaze.
- Više nas je ovo prokomentarisalo, a rekla sam i studentima: "Pazite, ovo je velika devetka." Kad god bih pomislila na taj slučaj, to "velika devetka" bi mi prostrujalo kroz glavu. Ne, nije taj utisak bio posledica merenja zrna, već utiska o njegovoj veličini. Pročitala sam otkucani zapisnik, potpisala ga i verujte mi da nisam videla da u njemu piše kalibar sedam milimetara. Bila sam iskreno iznenađena kad sam, posle 10 meseci, to naknadno zapazila.
- Ako tvrdite da niste izmerili sedam, da li ste sigurni da ste izmerili devet milimetara ili možda koju drugu brojku i da ono što tvrdite, kažete na osnovu tog merenja ili, kako rekoste, nekog utiska? - upitao je advokat Prijezda Popović.
- Na osnovu vizuelnog utiska. Projektil je bio veći od uobičajenih i zato sam smatrala da je prečnik bio od devet milimetara.

KAKO ISPRAVITI GREŠKU
GREŠKU obducenta pokušao je da ispravi njen kolega veštak za balistiku, diplomirani fizikohemičar Milan Kunjadić, koji se izjašnjavao o pištoljima iz kojih se pucalo, pronađenim čaurama i izvađenim zrnima, koji je rekao da nije bio posao doktorke da meri projektile.
- Lekari obducenti nikad ne dostavljaju dimenzije ili kalibar zrna koje izvade, niti oni to mere - kazao je Kunjadić. - Ako to čine, onda je to laičko merenje odoka. Bilo bi najpovoljnije da ja prisustvujem obdukciji i lično uzmem zrno koje izvade iz tela ili da, takođe, budem na mestu uviđaja i primim čauru.
Balističar je, ispaljujući projektile iz dva zaplenjena pištolja, od kojih je jedan pronađen u kontejneru Tašmajdanskog parka, a drugi oduzet od Levonijana, upoređivao na njima opšte i posebne karakteristike sa zrnima izvađenim iz tela ubijenog Željka Milivojevića i povređenih Brajovića i Kaje i za oba utvrdio da su španske marke "astra", kalibra 9 milimetara.
Projekttil izvađen iz tela Milivojevića ispaljen je iz pištolja pronađenog u kontejneru, a potpuno iste karakteristike ima i metak koji je pogodio vozača - rekao je Kunjadić. - Projektil izvađen iz tela Brajovića ispaljen je iz pištolja oduzetog od Levonijana
Ovo mišljenje se u potpunosti poklapalo sa tvrdnjom u optužnici da je Levonijan pucao u ambasadora i pukovnika Brajovića, a El Bekijan u vozača i Željka Milivojevića.

RAČUN VEROVATNOĆE
ADVOKAT Srđa Popović izveo je u svojoj žalbi zanimljivu računicu: od 47 raznih numeričkih podataka u zapisniku o obdukciji, samo je onaj - najznačajniji - otkucan pogrešno, što znači verovatnoću od 1 : 47. Kako je dr Veljković izjavila da je ovaj zapisnik i pročitala, pre nego što je poslat sudu, ova verovatnoća - da se jednom pogrešno otkuca, a drugi put to previdi - je 1/47 h 1/47 = 1/2.209:
- Dakle, verovatnoća za nastupanje ovakve greške je 1:2.209! Verovatnoća da veštak govori istinu je jednaka 1, a da govori neistinu jednaka 2.209 - upozorio je ovaj branilac.
(NASTAVLJA SE)