Očekivao sam nameštaljke

U to vreme sam pravio vikendicu u Tivtu (Krašićima) i oni su pokrenuli postupak za ispitivanje porekla moje imovine. To su uradili i mome bratu Mići, koji je pravio viekndicu na Oplencu. naše vikendice su imale po 50 kvm. Jednog dana ja sam dobio poziv da se javim u opštinu Vračar i da donesem podatke o poreklu imovine.

Očekujući nameštaljke te vrste, ovlastio sam Branu Obradovića, koji je tada bio načelnik SUP u Tivtu, da me predstavlja i zastupa kod opštine i preduzimača. Rekao samu mu da dobro vodi računa da sva ta odobrenja budu na vreme izvađena jer sam očekivao i takvu pakost vezano za ispitivanje porekla imovine. Tada su u Krašićima pravili vikendice za Beograđane preduzeća iz Sokobanje "Ozren". Ja sam gledao sa kim ću da sklopim ugovor za izgradnju vikendice od oko 57 kvadrata. Nije mi ni padalo na pamet da gradim s tim sokobanjskim preduzećem. Oni su pravili kuću za Svetozara Vukmanovića i posle su se sudili sa njim oko cene. To je bilo nesolidno preduzeće i ja nisam hteo ni da sa njima pregovaram. Tada je u Pržnom radilo preduzeće "Graditelj" odmaralište za Čehe. Pošto sam smatrao da je to ozbiljno preduzeće, sa njima sam sklopio ugovor za izgradnju vikend kuće. Sećam se, jednog dana je došla delegacija iz Soko Banje i ponudila mi da oni grade moju kuću, da će mi praviti jeftinije nego što je "Graditelj" ponudio cenu. Ja sam rekao da još nisam sklopio ugovor sa njima, ali sam dao reč, i da ću im poveriti gradnju vikendice.

Kad sma došao u opštinu Vračar u zakazano vreme, dosta je ljudi sedelo u čekaonici i pošto sma imao jedan vrlo važan sastanak, uplašio sam se da ću dugo da čekam. Vidim ja, oni sede i ćute. Ja uđem u kancelariju, a kanelarija prazna. Pitam mogu li odmah da dam izjavu i službenik mi kaže da mogu. Nasmejao se i izašao i rekao onima u čekaonici. "Nemojte više da čekate, on je došao ipak". Pošto sam ja dugo bio u diplomatiji, imao sam neke ušteđevine, a onda je supruga prodala kuću svoga oca u Aranđelovcu i ja sam imao ugovor o kupoprodaji te kuće. Uzeli smo ja i supruga zajam od banke. Sinovi su bili obezbeđeni, a supruga je radila. Tada sam detaljno dao tražene podatke. Naveo sam sve tačno šta imam i ono što su me pitali i ono što nisu. Izneo sam koliko sam imao platu i rekao da mogu da provere - kod njih sam plaćao redovno porez. Kada sam sve to završio, ja sam potpisao i otišao.

Kad sam otišao iz opštine, meni je bilo nejasno što su oni na mene vršili pritisak da ne govorim o kolima koja sam u međuvremenu nabavio takođe na kredit. Razmišljao sam zašto su tako insistirali da me to ne pitaju. Raspitoa sam se o tom postupku i video da oni sve to sabiraju i što mogu da dokumentuju. Kad oduzmu to šta sam utrošio u kuću, ono što ostane podele na četiri člana, i ako nema dosta para za život, smatraju da nisam dao tačnu izjavu. Pošto nisam ništa muvao sa parama, ja sam izneo tačno moje novčano stanje. Posle deset, petnaest dana pozovu oni mene ponovo u opštinu i daju mi rešenje da su ispitali sve moje navode, da se pokazalo da su tačni i daju mi rešenje da se dalje obustavlja postupak. Ono je bilo detaljno obrazloženo i ja sam bio gotov sa tom vikendicom. Bilo je još nekih pokušaja kompromitacije. Jednoga komšiju su angažovali da mi slika kuću, pošto je ona sa mora igzledala vrlo velika jer je bila usamljena.

Otišao sam kod Latinke i rekao da ovo što se priča o ovim kućama treba da se objavi u štampi. Ona kaže: "Pa, da, treba". Oni su tada napadali Dražu Markoviać da je napravio veliku kuću u Grockoj. Sećam se da je dolazio Milan Mišković jednom iz Zagreba i ja sam ga vodio na ručak u Grocku, u "Vinograde". On je pitao: "Mogu li da vidim tu kuću Draže Markovića?" Ja ga odvedem pred Dražinu kuću, mislio sam da je on kod kuće, pa sam hteo i da ih upoznam. Međutim, Draža je zaključao kapiju, nije bilo nikoga untura i ja sam rekao: "Eto, to je ta velika vila Draže Markovića!" "Pa," kaže, "ovo je obična seljačka kuća. Kakva vila, šta oni tu pričaju?" Onda je Draža dao jednu izjavu u časopisu, mislim da je to bila "Duga" sve od čega je tu kuću napravio.

Kod Latinke na sastanku predložio sam da treba da se piše o kućama, jer ništa se ne zna o mnogima od njih, a ima dovoljno podataka. Kao primer naveo sam da ljudi imaju kuće u Barajevu, u Slankamenu, pa na Hvaru itd. Ima takvih ljudi. "Ko su ti?", pita. "To si ti", kažem. "To sve treba da se da u štampu. Ja ću da im dam podatke i slike tih kuća da oni objave u novinama!" Ona se malo zbunila i rekla je: "Pa šta ti hoćeš!" "Ništa neću. Ja imam rešenje da se meni obustavlja postupak zato što je bilo sve ispravno i tačno, a sad hoću da se sve istera na čistinu!" Ona je ućutala. Naravno ona nije dokazivala poreklo imovine.

KRAJ