Nepoverenje političara u službu

ZA Latinku sam se uverio da jedno govori, a drugo radi za vreme demonstracija studenata u Beogradu. Ona je jednom broju dekana na Beogradskom univerzitetu govorila da treba snažnije da zastupaju studentske predloge i stavove. Tu je bilo niz pitanja koja je trebalo rešavati, ali je ona išla na ekstremne situacije, što je stvaralo političku destabilizaciju, posebno je radila protiv druga Tita, protiv svega što je bilo kod nas tada vrlo respektovano, tako da se nisam mogao na nju ni osloniti. Ja sam, sećam se, razgovarao sa nekim dekanima sa kojima je ona razgovarala i rekao im da ne rade te stvari, dajući im niz podataka radi lične orijentacije.
Duboko sam bio ubeđen da je ona išla na destabilizaciju partijske organizacije u Srbiji. Postavljala je vrlo problematične ljude na sekretarska mesta u opštinskim komitetima i tada se bilo otvorilo niz sukoba između predsednika opština i sekretara komiteta, tzv. opštinski slučajevi, gde su uvek sekretari komiteta bili u pravu, a predsednici opština bili odgovorni kao konzervativni elementi. Analiza sekretara koje je ona postavila pokazala je da oni uglavnom potiču iz kolaboracionističkih stuktura za vreme Drugog svetskog rata.
Sećam se, recimo, Požarevca. Ona nas je molila, kada je Komitet ostao u manjini, da joj pomognemo, a kada je otišla tamo, izjavila je da neke centralističke i birokratske snage tamo uspostavljaju red. Ona je i protiv pojedinih ljudi plasirala intrige. Pokušala je da stvori obaveštajnu službu od opštinskih sekretara komiteta koje je dovela. Oni za drugo nisu bili ni sposobni s obzirom na njihov društveni ugled i kvalitet. Pravila je neke izveštaje koje je slala da bi diskvalifikovala neke ljude. Ja sam dobio jedan njen izveštaj i video šta oni tamo sve pišu. Taj izveštaj mi je dao Draža Marković. Video sam da je čitavu godinu dana ranije bilo rovito stanje na Univerzitetu, koje se politički tolerisalo od CK SK Srbije. Nažalost, sve je ovo uticalo da čovek bude obazriv i rezervisan prema mnogim stavovima dok se ne uveri da iza njih ne stoje loše namere prema Službi, meni ili utvrđenoj politici.
Kasnije sam ustanovio da CK SKS ništa nije preduzeo povodom izveštaja koji sam poslao drugu Titu, jer sam taj izveštaj posalo i njima. Pre toga, pokušala je Latinka, prilikom mog izbora 1970. godine, da zaustavi moje ponovno imenovanje. Zasedala je republička skupština i trebalo je da budem ponovo predložen za sekretara, takav je bio dogovor. Međutim, Mirko Popović je izjavio da taj predlog nije prošao normalnu proceduru, što je Latinka iskoristila i predložila da se skine predlog sa dnevnog reda Skupštine. To je trajalo nekoliko meseci i ja sam se nosio mišlju da podnesem ostavku. Tad sam dobio poruku od Tita da ne dajem ostavku i da ostanem na toj dužnosti.
Jednog dana da me je pozvao Milenko Bojanić. Hteli su Stevu Puvalića da razreše dužnosti zamenika republičkog sekretara. Tu je bio i Viobran Stanojević koji je u RIV bio neka vrsta veze sa Sekretarijatom unutrašnjih poslova. Oni su počeli da vrše pritisak na mene da odustanem od predloga da Steva Puvalić bude zamenik sekretara. Rekao sam da, ako ja budem predložen za sekretara, zamenik može da bude samo čovek koga ja predložim, a neka oni predlažu svog kandidata, ali neka meni daju pravo da ja obrazložim svoj predlog. Viobran Stanojević, koji je bio veliki pobornik partijske discipline, rekao mi je da je to stav CK. Na kraju sam im rekao: "Ako vi mene ipak predložite za sekretara, imate da predložite i Stevu Puvalića. Ako ne predložite Stevu Puvalića, onda važi ovo što sam razgovarao sa vama". Onda sam ustao i otišao. Oni su posle predložili i mene i Stevana Puvalića. Naime, znao sam ko stoji iza toga i da je zadatak ovog lica da blokira i kontroliše moj rad.
Onda je Latinka odlučila da mene stavi na dnevni red CK. Prvo je organizovala sednicu Izvršnog komiteta. Tu je bio Simić, običan njen poslušnik, zatim neki Nevzeti, Šiptar, njen miljenik, koga je ona pridobila do kraja, i još neki drugi tog nivoa. Pozovu oni mene i funkcionere iz Službe bezbednosti na sastanak Izvršnog komiteta. Pripremljeni govornici su bili Simić, Orhan Nevzeti i drugi. Latinka je mislila da će na ovom sastanku da završi posao. To je trajalo neko vreme. Oni su me jako napali i "terali u ćoše", dok DŽevdet Hamza nije oštro upitao: "O čemu se ovde radi, drugarice Latinka?" Kad je čuo da se sve anonimne kritike odnose na mene, rekao je da mi ne možemo tako da razgovaramo. Marko je držao njenu liniju, ali nije bio tako uporan kao ona, jer je znao šta ona hoće, a znao je da takve zakulisne igre ne mogu da ostanu tajna.
Jednom su oni bili kod druga Tita. Drug Tito im je rekao da ništa ne rade oko Aleksandra Rankovića. Tad me je pozvala Latinka i pitala: "Zašto ti ne šalješ izveštaj Titu? Tito je nama stavio primedbu na naše ponašanje oko Aleksandra Rankovića." Rekao sam joj: "Jeste, Latinka, tu si u pravu. Ja nisam svoje izveštaje slao Titu, koje sam slao vama. A sada ću to da popravim". I poslao sam sve izveštaje, a onda pošaljem i njima izveštaje koje sam poslao Titu. Marko joj je rekao, kada smo ona i ja bili u najoštrijoj raspravi: "Nemoj ti tako na njega da vršiš pritisak. Ne možeš ti tako sa njim, to ničemu ne vodi".
U stvari, očekivao se politički rasplet u Srbiji 1971. godine i ona je po svaku cenu htela da me smeni. Preduzela je i niz drugih mera. Organizovala je Plenum CK koji je održan u Gradskom komitetu, gde je trebalo na dnevnom redu da bude SUP i ja lično. Mene su planirali da isprovociraju kako bih ja reagovao i da posle formiraju komisiju, koja bi donela zaključke kakve oni žele, i ja bih bio proglašen krivim. Toga jutra, kada je trebalo da bude održan Plenum CK, neko mi se javio telefonom, nije se predstavio, i rekao je: "To i to ti se sprema. Nemoj ništa da diskutuješ, jer ako budeš diskutovao, neće biti dobro", i prekine vezu. Otišao sam na sednicu CK, pošto sam bio član, i sednem pored Duška Mitevića. Tada je počela diskusija o ponašanju Sekretarijata unutrašnjih poslova, ciljajući na mene. Sećam se njihovog sekretara Opštinskog komiteta iz Kruševca. On je prvi otvorio diskusiju sa terena. Javili su se i drugi koji su slično diskutovali. Mitević mi kaže: "Vidim o čemu se radi". Sedeo sam još neko vreme pored njega, a onda sam izašao iz sale i krenuo u kancelariju. Videla me je Latinka, pošto je bila u Predsedništvu, istrčala je sa sastanka i kaže mi: "Kuda ćeš ti?". Kažem: "Latinka, idem jer jutros nisam pročitao neki vrlo interesantan izveštaj iz `Ježa`, pa idem da ga pročitam". "Pa, vidiš da tebe napadaju ovde". Kažem: "Ništa ja ne vidim!" Otišao sam, tako da su oni posle morali da smiruju CK. Sekretar Pokrajinskog komiteta Vojvodine na sednici je govorio da nije dobro da CK tako radi. Latinka na CK nije uspela da ostvari svoje namere.

POZITIVNI ZAKLJUČCI
LATINKA je i dalje nastojala da njeni ljudi preuzmu resor. Organizovala je 14. sednicu CK, gde je trebalo da bude izršena procena bezbednosne situacije u Srbiji. Spremao sam svoje istupanje. Tek posle podne, Marko mio je dao reč. Ja izađem, iznesem čitavu bezbednosnu situaciju, naročito potenciram ono što je Tito njima zamerao. Tu su doneti neki zaključci koji su u suštini bili pozitivni i Bora Pavlović me je pozvao u gradski komitet da govorim o bezbednosnoj situaciji. Hteli su javno da ispadnu korektni pred Titom. Posle su organizovali partijske konferencije po Srbiji o 14. sednici CK, na kojima su pozitivno govorili o radu CK na bezbednosnim pitanjima.
(NASTAVLJA SE)