Kriza bračnog para Broz

JOVANKA Broz je uvek govorilo uopšteno. Nikada nije govorila konkretno i pokušala da da dokaz o svom ubeđenju ili mišljenju. Ona je gradila mišljenje po svojoj intuiciji i proceni. Prvi put sam slušao o njenom ponašanju od Nikole LJubičića. On je bio na lečenju u Igalu, u crnogorskoj vili, a ja sam došao da ga posetim. Tad smo šetali kroz Igalo, a on mi je pričao o ponašanju Jovankinom. "Ona se, poziva na brigu o Titu", kaže on, "a sve što radi, čini protiv Tita". Meni su neki govorili o njenom negativnom odnosu prema Rankoviću i da je stalno vršila pritisak na Tita oko Rankovića.

Vojislav Baldžić, koji je radio u prislušnom odeljenju, pričao mi je jednog dana da je on na ozvučenje telefona kod Tita išao na poziv Jovanke. Rekao mi je da Tito nikad nije bio tamo kad su oni to radili, a da je Jovanka uvek bila tu dok su oni to radili i ništa nije moglo da prođe bez njenih detaljnih uvida i provere.

Jednom kada sam bio kod druga Tita, on je meni pričao o ponašanju Jovanke prema njemu. "Ja ne znam", kaže on, "s kim ona ima veze ali neke stvari zna". Ja sam, razume se, slušao iako je on ponavljao više puta neke stvari, ali sam u tim situacijama ćutao. Shvatio sam da drug Tito ima veliku muku sa njom, i nisam želeo da se u to mešam, niti sam o tome ma kome govorio. Koliko ja znam, on je o tim odnosima govorio i Ivanu Miškoviću, koji je sve to držao za sebe. Zapravo, nije nikome o tome govorio, pa je kasnije bio optužen od Jovanke da je on nju špijunirao, s obzirom na to da je znao mnoge stvari iz njihovih ličnih odnosa.

ŠOPING U MAđARSKOJ
KASNIJE, kada je došao Dolanc za sekretara Izvršnog komiteta, o razgovorima koje je vodio sa Titom obaveštavao je jedan broj drugova u rukovodstvu, Kardelja i druge, tako da je stvorio veliku pometnju u političkom vrhu sa tim odnosom Tita i Jovanke. Dolanc je bio vrlo prilježan na poslu, ambiciozan i može mu se samo prići sa autoritetom vlasti i Partije. NJega je prvo pridobila Jovanka. Kada je Dolanc došao na čelo Sekretarijata CK SKJ, on je preuzeo sve oko odnosa Jovanke i druga Tita. Ona je njemu prišla kao čovek i žena predsednikova i imala je uticaj u pogledu njegovog ponašanja i opredeljenja u tom odnosu.

S druge strane, Dolanc je bio vrlo ambiciozan čovek, na kojeg je funkcija sekretara Partije imala negativan uticaj. Dezinformacije koje je dobijao od Vidosava Zlatića o stanju u Srbiji i uopšte, koji su odgovarali kako je to Dolanc govorio Gorencu, činile su da s njim nikada niste mogli biti sigurni, jer je uvek mogao da postupi suprotno od dogovorenog. To je bila glavna ljudska osobina i karakterna crta njegovog ponašanja, bar iz mog iskustva sa njim.

Jednog dana, Jovanka je bila u Mađarskoj. Prethodno je poslala šefa obezbeđenja iz Saveznog SUP da za nju kupi neku robu. Kada su se vraćali iz Mađarske, na graničnom prelazu carina i Udba su konstatovali da se radi o švercovanoj robi i poslali su mi izveštaj. Ja tu ništa nisam hteo da preduzmem. Kasnije, kada je ona sa Titom bila u Pešti, o tome je Kadar bio obavešten i svu krivicu prebacio na našu Službu bezbednosti. I o tome sam bio obavešten, ali nisam ništa preduzimao jer ništa nisam radio ni sa izveštajem koji sam prethodno primio. Inače, više sam puta bio suočen sa poklonima. Za vreme konferencije u Berlinu, Dolanc je za neki kvar na vezama, kada je Tito zvao Beograd, pa je imao smetnje na telefonu, tada optužio srpsku službu da je prisluškivala telefone.

KOMISIJA O JOVANKI
JOVANKA je održavala prijateljsku vezu sa Stevom Krajačićem. Ona je njega privatno primala veoma često. Pošto je Dolanc dosta zakomplikovao oko odnosa Tita i Jovanke, Tito mi je jednom rekao da je formirao komisiju koja treba da raspravlja o Jovanki. Ja sam tada govorio da ne smatram da je to dobro, jer sam znao iz iskustva komisije koju je formirao za Radovana Stijačića da će to da ispadne naopako. Tito je saslušao moje izlaganje, pa je na kraju rekao da on sada ne može ništa da učini jer je odluka već pala. Tada sam sa Titom razgovarao oko švercovanja sa inostranstvom, zašta sam imao dosta podataka. Od svih su najdalje Slovenci otišli u tom švercovanju sa inostranstvom jer su nabavljali i oružje za Opštenarodnu odbranu. O tome sam imao posebnu potrebu da razgovaram sa Titom jer je to postojala masovna pojava. Završilo se na informaciji.

Kada je Tito odlučio da ide u Severnu Ameriku, tada je rekao Franji Herljeviću da ja treba da budem šef obezbeđenja njegovog boravka u Americi. Preduzeo sam niz prethodnih operativnih mera u tom pravcu. Poslao sam grupe obaveštajaca u SAD, Francusku, Englesku, Nemačku, Španiju, Holandiju, Novi Zeland i neke druge zemlje. Postavio sam jednu jaku grupu u Meksiku, koja je trebalo da prima i obrađuje sve te informacije koje su stizale iz inostranstva. Poslao sam i u Južnu Ameriku jednu grupu iskusnih obaveštajaca. Išli smo za Kubu i za SAD da se dogovorimo sa njihovim službama oko mera bezbednosti. Tito se razboleo i Dolanc je bio stalno sa njim. Razgovor sa njim bez Dolanca nije bio nemoguć. Jednog dana, mene Dolanc pozove i kaže: "Slavko mi ne idemo za Ameriku, 99 posto". Ja pitam: "A ko odlučuje o onom jedan odsto?" Kaže: "Drug Tito". Kažem: "Onda ćemo da idemo. A slušaj, ti Dolanc, ti nisi nadležan da to meni javiš. To može da mi javi onaj ko me je i odredio za šefa obezbeđenja!" i spustim mu slušalicu.

Dolanc je dobio zadatak da spreči Tita da ide u Meksiko, jer mu je uslovio: ili Amerika ili samit nesvrstanih u Kolombu. A Tito je hteo da ide i na jednu i na drugu stranu.

DRAMATIČNO SLETANJE
DOŠLO je vreme da se ide na put. Tito je bio na Brionima i tamo su otišli svi rukovodioci koji su bili u njegovoj pratnji, bio je i Franjo Herljević. Meni nije niko javio da treba da idem na Brione. Ja sam bio na nekom putu po Srbiji i kad sam stigao u kancelariju, meni jave negde oko 11 sati da treba da budem u pet na Brionima. Bilo je veliko nevreme i nisam znao kako ću da se prebacim na Brione. Nisam mogao da idem ni helihopterom, ni avionom, ništa mi nije bilo na raspolaganju. Onda pozovem SIV. DŽemal Bijedić je bio predsednik SIV. Imao je jednog svog pilota, sa kojim je i poginuo. Oni su tada bili u Dubrovniku, pa je taj njegov pilot iz Dubrovnika avionom SIV doleteo za Beograd. Onda se on meni javi i kaže da će on da me prebaci na Brione, ali da ja moram da sredim sa tornjem da nas pusti da poletimo zbog velikog nevremena koje je bilo u celoj zemlji. Kažem da je to svršena stvar, pošto je Republički sekretarijt unutrašnjih poslova tada odgovarao za bezbednost aerodroma. Dogovorimo se da polazimo za jedan sat. Javim supruzi da mi spakuje sve što je trebalo da ponesem i dođem na aerodrom.

Krenuli smo prema pisti, a sa tornja se javio operater i saopštio da ne smemo da poletimo i da se odmah nazad vratimo. Mi smo išli prema pisti, ja sam se predstavio i kažem mu da ćuti. Prestao je da govori i mi krenemo da rulamo po pisti, bila je velika i gusta magla, jedva se videla pista. Digne se avion i mi krenemo prema Brionima. Kad smo došli na aerodrom u Puli, bila je velika bura. Pilot je pokušao da spusti avion, ali bura je bacila avion koji je bio mali i lak. On mi saopšti posle dva, tri pokušaja da moramo da idemo na riječki aerodrom. To je značilo da ne mogu stići na vreme na zakazani sastanak na Brione. Ja mu kažem: "Ma, kakav riječki aerodrom! Spuštaj ti njega dole odmah!" On me pogleda i kaže - u redu, napravi opet krug i okomito se spusti na pistu, na veliko iznenađenje svih ratnih pilota na aerodromu. Mene su sačekala kola i ja sam otišao na Brione.

DOLANC CINKARI
KADA je Leonid Brežnjev, sovjetski šef države i partije, došao u posetu, ja sam bio određen za šefa obezbeđenja Brežnjeva u Beogradu. Tito i Brežnjev su išli do spomenika Neznanom junaku na Avali. Brežnjev je želeo da poseti ovaj spomenik i položi venac u znak posebnog poštovanja naših ratnika. Jedan američki novinar, koji je tada bio akreditovan u Moskvi, takođe je tada bio na Avali. Brežnjev ga je video i dao mu znak da mu priđe da sa njim nešto porazgovara. Dolanc je tada kod Tita napao moju službu - da je neki Amerikanac prišao Brežnjevu i da mi to nismo mogli da sprečimo. Jedan novinar "Politike ekspres" snimao je to kako je Brežnjev njemu dao znak da mu priđe i kako se sastao sa Amerikancem. Uzeo sam te snimke i poslao sam Titu sa obrazloženjem o čemu se radi.

"KASNO JE..."
KAD mi je Tito govorio oko Jovanke, ja sam mu ezopovskim rečnikom rekao da bi on najbolje od svih mogao da raščisti te odnose. "Kad bih ja bio tvojih godina, ja znam šta bi bilo. Ali, sad ne mogu ništa da uradim, kasno je", rekao je Tito. Video sam da drug Tito ima velike lične i političke probleme sa Jovankom. Sećam se kako je Tito meni više puta govorio, da je ona zahtevala visoki tretman u državnoj hijerarhiji i formalno drugo mesto u protokolarnoj hijerarhiji.

Jovanka je te razgovore, koje sam sa Titom vodio oko švercovanja u spoljnoj trgovini, iskoristila pred komisijom da me napadne.
(Nastavlja se)