Kako država švercuje

POSEBNA greška službe bezbednosti u Srbiji bila je u tome što se ona zatvarala od drugih službi te vrste u Jugoslaviji. Naročito je bilo posejano veliko nepoverenje prema vojnoj i saveznoj službi. Ta odbojnost prema drugim službama još je više ograničavala nivo i operativnu sposobnost rada sopstvene službe. Nepoverenje, međusobno optuživanje i dezinformisanje bilo je stanje i međusobno ponašanje bezbednosnih službi. Za ovakvo stanje u odnosima između službi bilo bi nekorektno optužiti samo srpsku službu. To je bio rezultat opšteg stanja.

U Saveznom sekretarijatu je bila obrazovana komisija koja je radila na saslušavanju pojedinih radnika, pre svega Službe državne bezbednosti. Nažalost, na udaru su bili srpski i crnogorski kadrovi. Pred nas se sad postavio zahtev da odredimo našeg predstavnika u sastav te grupe u Saveznom sekretarijatu. Ja sam posle upoznavanja kadrovskog stanja u Službi ocenio da bi to mogao da bude Žika Jovanović, tada šef Udbe u Smederevu.

Pitanje koje je bilo isto tako značajno jeste rad Državne komisije RIV-a, koju je vodio Mirko Popović. U republičkoj Udbi bile su tri-četiri kase pune zlata i zlatnih predmeta koje su oni pregledali i popisivali i utvrdili način raspolaganja tim vrednostima. Na redu je bilo ispitivanje drugih institucija koje su se bavile švercom, povezano sa Unutrašnjim poslovima. Odredio sam Stevu Puvalića, mog zamenika, da bude u toj komisiji koja je ispitivala te slučajeve. Zatim je trebalo da se saslušavaju drugovi koji su vršili razne kriminalne radnje i poslove za račun Službe. U službi je bila vojna pošta gde su se skupljale pare koje su bile van društvene kontrole. Sa njima je mogao da raspolaže samo sekretar, bez uticaja državnih i društvenih organa.

DRAŽINO ZLATO
FORMIRAO sam jednu posebnu grupu koju je vodio načelnik Sekretarijata unutrašnjih poslova iz Užica. Otkrivena je akcija "Morava". To je traženje zlata Draže Mihailovića. Šef te grupe bio je Šušnjara, šef Udbe u Kruševcu. On je po svemu bio neodgovarajuća ličnost i veliki karijerista, što sam video kasnije. On je bio u vezi sa Ćećom Stefanovićem, a imao je veze i sa nekim engleskim agentima, popovima, koji su davali te podatke o tobož velikom zakopanom zlatu Draže Mihailovića.

Pošto je trebalo vršiti saslušavanje nekih ljudi sa terena, Šušnjara se uplašio odgovornosti za takvu široku akciju, pa je tražio od Sekretarijata Srbije pomoć u kadrovima, koji bi po terenu izvršavali zadatke. U tu akciju je uključen i Radenko Mandić, koji je bio u grupi za hvatanje Draže Mihailovića. Tada su uhapsili neke ljude, jedan je i umro u zatvoru.

Kada su se otkrile zloupotrebe u radu te akcije i kada je počelo da se raspravlja o akciji "Morava" Šušnjara je svu odgovornost prebacio na Radenka Mandića. Video sam u čemu je stvar. On je nastojao svim silama da se izvuče od odgovornosti i da odgovornost prebaci na Radenka Mandića. Razgovarao sam sa Radenkom Mandićem i video da on nije bio u tolikoj meri kriv koliko ga je teretio Šušnjara, pa sam stao uz njega. Pored njega, izvukao sam i Šušnjaru, više zbog Službe nego zbog njega.

Sreski komitet u Kruševcu napisao je jedan veliki izveštaj o radu Šušnjare kao načelnika Udbe sreza Kruševac. Ja sam ga uzeo u zaštitu na predlog Dobrice Stojanovića. NJega i još dva sreska načelnika rasporedio sam na rad u Republički sekretarijat. To su bili Dobrica, Šušnjara i načelnik Udbe iz Valjeva.

ŠTA RADI ŠUŠNJARA
ŠUŠNJARU sam postavio za načelnika za Pasošku službu i strance, ali brzo sam uvideo da on nije rešenje. Išao je po Izvršnom veću Srbije, nosio tamo neke izveštaje, radio za svoj račun. Međutim, ja sam imao ozbiljne primedbe na njegov rad kao načelnika odeljenja u resoru. Kada sam još saznao šta on radi po Izvršnom veću, pozvao sam ga i pitao ga: "Šta ti radiš po Izvršnom veću?" On je počeo da zamuckuje i ja sam mu, pošto sam mu izložio loše stanje u njegovoj službi, rekao da mu dajem rok od dva dana da podnese zahtev za penziju. Ako to ne uradi, ja ću pokrenuti postupak protiv njega i onda će videti kako će proći, imajući u vidu šta je sve radio. Šušnjara je sutradan podneo zahtev za penziju.

Kroz rad ove grupe saznao sam da se Služba državne bezbednosti do 1956. godine zvanično bavila švercom robe. Te godine je zasedao Politbiro CK SKJ i doneo odluku da Udba prestane sa švercom robe, ali su sve službe nastavile sa tim poslom. U Srbiji su ove poslove obavljali preko "Geneksa" koji je pretvoren u društveno preduzeće i počeo je plaćanje svih obaveza kao i druga društvena preduzeća. Do tada, ono je bilo preduzeće koje je radilo isključivo za potrebe Udbe. Hrvatska se isto tako bavila švercom robe. Ona je išla preko Golog otoka i nastavila je i dalje da se bavi tim poslovima. Isto su tako radili i Slovenci, čak su i ubijali neke ljude. U stvari, sve udbe su se bavile ovim poslom. Taj šverc je unosio veoma loše odnose između službi u okviru Jugoslavije.

Od Vojne službe i službi Saveznog sekretarijata unutrašnjih poslova posebno su na udaru bili ti poslovi u Srbiji, a za druge su se ponašali kao da ne znaju, a za svoje kao da niko ne zna za njih. Ja sam znao u čemu je ležao problem. Oni su u celini znali kako stoje stvari sa tim poslovima u svim službama Jugoslavije, pa i u Srbiji, a da bi sebe sačuvale, i druge, posebno Slovence i Hrvate, najviše su napadale službu u Srbiji, koja je, inače, bila pod velikim pritiskom posle Četvrtog plenuma CK SKJ.

OZBILJNA GREŠKA
REZULTAT rada pokazao je da je bilo takve aktivnosti Službe, ali da nije postojala lična krivična odgovornost pojedinaca. Mada je bilo i dosta zloupotreba.

Kasnije smo mi saznali za JIK banku. Ona je prebacila neka novčana sredstva u inostranstvo. Dobio sam izveštaj da je CIA stvorila jednu direkciju u Beču sa 16 milijardi dinara kapitala, za razbijanje jugoslovenske privrede. Ja sam pokušao o tome da upoznam rukovodstvo Srbije, posebno Latinku i Marka, ali oni nisu pridavali ozbiljnu pažnju toj informaciji, pa sam rekao Pavlu Đuriću, šefu Udbe za Beograd, da tu informaciju zadrži za sebe i ne stavlja je u dalji opticaj.

Tada smo došli i do Bate Todorovića, koji je imao kuću u Dubrovniku i koji se bavio tim poslovima. Bila je umešana i Narodna banka Jugoslavije. U te mutne poslove su najviše bili umešani Slovenci jer su imali u banci čoveka preko koga su obezbeđivali podršku za te svoje poslove. Naša služba je tada otkrila Nedića, šefa službe za monetarnu politiku, koji je bio na vezi sa Batom Todorovićem.

Mislim da sam tu napravio i najveću grešku, dok sam bio u službi, jer, kako su me kasnije obavestili, on je u banci najbolje poznavao monetarnu politiku i bio je ozbiljna brana Slovencima i njihovim mutnim poslovima. Mi smo njega izveli na sud gde je bio osuđen. Otkrili smo da su Slovenci angažovali Batu Todorovića, kome su dali početni kapital za otvaranje svog predstavništva u Nemačkoj. On je bio obavezan da Slovencima svakog meseca da po 40.000 maraka za nabavku opreme za njihovu Narodnu banku.

INFORMISAO TITA
POŠTO se toga bilo dosta nakupilo, ja sam napravio informaciju i otišao na razgovor kod druga Tita i upoznao ga sa svim tim radnjama za koje je saznala naša služba. On se saglasio da to treba dalje terati, da ću imati velikih otpora i da radim dalje na njegovu odgovornost. Ja sam mu tada rekao da meni nije potrebno nikakvo pokriće i da sam došao kod njega samo da se obavestim o podacima koje je naša služba skupila i dokumentovala. Meni je bilo važno da on bude obavešten o obimu te pojave.
(NASTAVLJA SE)