Lažna uzbuna bombom

HTEO bih nešto više da kažem o jednom slučaju koji je na neki način uzburkao jugoslovensku javnost, pa i jugoslovensku službu u celini. To je bilo otprilike ovako. Došao sam u Dubrovnik na aerodrom da ispratim suprugu koja je išla u Beograd. Stajao sam ispred šanka sa Slijepčevićem, "udbovcem" iz saveznog SUP, koji je inače bio hercegovački kadar. Tada je prišao Bata Todorovć i pitao me šta ja to hoću od njega kad on radi samo u Hrvatskoj i Sloveniji, hoću li da se proslavim kao "udbovac" itd. I mi smo na tu temu vodili razgovor.
Kad je Bata posle toga otišao u Nemačku, on je meni poslao jedno pismo gde je detaljno obrazložio ono što mi je rekao u Dubrovniku. Tad ja još nisma bio siguran, imali smo samo indicije, da je Bata Todorović čovek koji se bavio određenim nelegalnim poslovima za potrebe nekih državnih organa SFRJ.
Posle izvesnog vremena Bata je došao u Beograd. Tada je situacija oko njega bila mnogo jasnija i ja sam dao nalog službi da ga zadrže. NJega je neko iz službe obavestio da treba odmah da napusti Beograd. Tada sam ja ispao vrlo naivan. Nisam znao da su Slovenci bili toliko zainteresovani za njega. Oni su preko naših operativaca koje sam ja odredio da rade na ovom slučaju, a to su bili Zlatić i Labus, koji su bili vrlo slabi i podmitljivi ljudi, njima rekli da kažu Bati da odmah napusti zemlju. I Bata je stvarno otišao iz Beograda. Ja, razume se, tad nisam znao za igru Slovenaca, tada mi još nije bila jasna cela situacija oko Bate.

GOST KOD BATE
POZVAO sam slovenačkog šefa Udbe i sastali smo se na Zagrebačkoj gori. Tu sam ga ja upoznao sa materijalom o Bati Todoroviću i do čega smo mi u njegovoj obradi došli. Nisam mu govorio o nekim saznanjima kao ni to da smo došli do podatka da Bata Todorovć daje slovenačkom rukovodstvu određenu svotu maraka mesečno. Ja sam tada tražio od njega da sadejstvuje sa nama oko dovođenja Bate u zemlju. Obavestio sam tada i hrvatskog sekretara i vojnu kontraobaveštajnu službu i Savezni sekretarijat. Od svih sam zahtevao sadejstvo u dovođenju Bate Todorovića u Beograd. Tada je šef Državne bezbednosti Srbije bio Žika Jovanović.
Ja sam se bio dosta pokolebao kada je reč o Zlatiću i Labusu i nisam ih više mnogo ni angažovao. Posao sam poverio lično Žiki Jovanoviću, od kojeg sam tražio da pošalje jednog čoveka u Nemačku da se sastane sa Batom Todorovićem i sazna obim njegovih poslova sa našom zemljom. Žika Jovanović je odredio Obrena Đorđevića kojeg sam uputio šta treba da radi u Nemačkoj. On je otišao u Nemačku, bio je Batin gost nedelju dana i sve je to snimio. Kad je došao, napisao je izveštaj. Ono što smo mi saznali o toj aktivnosti uglavnom je bilo sve dokumentovano.
Tada sam došao do mnogobrojnih saznanja o Zlatiću i Labusu. Oni su detaljno obaveštavali Luku Banovića i Upravu državne bezbednosti Saveznog sekretarijata o akcijama koje sam ja njima poverio da ih vode i šire. Imali su neke informacije, koje su bile poluproverene, o hrvatskom rukovodstvu i drugima i oni su njima davali te podatke. Luka Bogdanović se stalno žalio da mu ne šaljem sve izveštaje iz delatnosti naše službe.

PUSTILI STE KRIMINALCA...
TADA je u Jugoslaviju došao jedan Italijan koji se bavio velikim švercom sa Jugoslavijom, pre svega sa Hrvatskom, Slovenijom i Kosovom. Mi smo ga bili zadržali u Beogradu i Zlatić se tada dogovorio sa šefom Savezne Udbe Silvom Gorencom, koji je iz Slovenije bio došao za šefa Savezne Udbe, da puste ovog Italijana da napusti zemlju. Pošto nisu smeli da me ne obaveste, kad je on već počeo da se ukrcava u avion, oni su mene obavestili da Italijan odlazi. Ja sam im onda rekao da ću ih sve pohapsiti ako on napusti zemlju.
Kad su oni otišli od mene, ja pozovem toranj beogradskog aerodroma, jer smo mi tada kontrolisali taj aerodom, i naredim da vrate italijanski avion koji je upravo poleteo, da kažu pilotu da su obavešteni da je unutra instalirana bomba i da se vrate radi pregleda aviona. Toranj je uspostavio vezu sa avionom, rekao o čemu se radi i avion se odmah vratio na aerodrom. Mi smo tog Italijana uhapsili.
Naredio sam Zlatiću, Labusu i još jednom "udbovcu" kojeg sam im pridodao, da ga saslušaju. Tada me je pozvao Silvio Gorenc i rekao mi je:
"Šta, druže Slavko, tvoji su pustili tog kriminalca? Ovaj je Italijan pobegao?"
Kažem: "Slabo si obavešten, on je u zatvoru" i spustim mu slušalicu. Posle slučaja Bate Todorovića i ovog Italijana Edvard Kardelj je od srpskog rukovodstva tražio moju smenu.
Postavilo se pitanje zamene saveznog sekretara unutrašnjih poslova 1967. godine. Trebalo je na ovu funkciju da bude imenovan Radovan Stijačić. Bosanci su kandidovali njega na mesto Milana Miškovića koji je trebalo da se vrati u Hrvatsku. Postavio sam ptianje zašto ne ostane Milan Mišković na toj funkciji. Razgovarao sam sa Plavim, koji je bio generalni sekrtar CK SK Jugoslavije nekoliko puta, i on je mislio da je nezgodno da dva rođena brata budu: jedan šef KOS u Vojsci, a drugi u Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova. Ja sam rekao: "Pa to je bilo nezgodno kada je on dolazio na tu funkciju. Zašto ste onda to prihvatili?" Na kraju je on jednog dana rekao da Bosanci imaju svoj predlog, da neće da odustanu i da Milan mora da ide.

GRUPA "RIS"
TADA su Bosanci bili napravili plan da pošalju svog čoveka koji bi zablokirao malo informacije koje su išle prema Titu, da ogole Tita i da ga mogu lakše slamati. Ja sam o tome bio obavešten, pa sam ponovo otišao kod Plavog i rekao mu da ja ne znam tog Bosanca kojeg će oni da pošalju, ali da mislim da je Milan Mišković daleko bolji nego što je taj iz Bosne. Plavi je još jednom izbegao da mi odgovori. Kad sam treći put otišao kdo njega, on mi je rekao da su Bosanci navalili da pošalju Radovana Stijačića i da je to gotova stvar.
Za sekretara postavljen je Radovan Stijačić. Razgovarao sam sa Ivanom Miškovićem i dogovorili smo se da treba malo da vidimo ko je taj čovek, da se bliže upoznamo sa njim i da budemo vrlo otvoreni prema njemu. Kada je Radovan došao, on se sa nama upoznao i onda sam ja sa njim vodio razgovore i pričali smo o raznim stvarima. Jednog dana ja odem kod Ivana Miškovića i zajedno ocenimo da je on sasvim u redu i da su se Bosanci prevarili u njega ako misle da sa njim mogu da manipulišu.
Posle određenog vremena, stvorena je grupa koja je nazvana "Ris". To je Radovan, Ivo, Slavko. To je bila grupa koja je odučila da obaveštava Tita tačno i celovito o svojim saznanjima i informacijama koje smo mi dobijali. To je trajalo izvesno vreme, odnosno dobar deo Radovanovog mandata. Jednog dana Radovan Stijačić je razgovarao sa Majom Mijatovićem, koji mu je rekao kako se on ne ponaša kako treba, da treba da blokira Tita i da ne dozvoli da važne informacije idu kod njega, i naravno pričao mu je još neke druge stvari. Za razumevanje ovog razgovora treba znati da je Radovan Stijačić bio bosanski kadar i jedan od čelnih partijskih rukovodilaca BiH. Mislim da je bio organizacioni sekretar kada je Mijatović bio politički sekretar CK SK BiH.

DRUGI SE ČUVAJU
RAZGOVARAO sam s Slovencem, koji je bio šef DB-a na nivou federacije, jer sam video da su uglavnom srpski i crnogorski kadrovi na udaru, a kadrovi iz drugih nacionalnosti se čuvaju. Ja sam preokrenuo pitanje Brajnika. Bili su neubedljivi u objašnjenju. Posle sam saznao da je Brajnik poslao pismo Komisiji koja je ispitivala aktivnost službe, gde je napao i službu i ljude. Odranije sam znao da je Brajnik bio kreator i nosilac aktivnosti i politike Savezne službe bezbednosti. Ja sam u Sekretarijatu ostavio šefove službi koji su bili i ranije, a jedan broj kadrova preuzeo sam iz Saveznog sekretarijata.
(NASTAVLJA SE)