JOANIKIJE NA POMENU U MURINI: NATO bezbožnici pobili decu, pa govorili da su kolateralna šteta (FOTO)

M. SEKULOVIĆ

03. 05. 2021. u 14:28

EPISKOP budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije održao je pomen za stradale od NATO bombardovanja u Murini 1999.

ЈОАНИКИЈЕ НА ПОМЕНУ У МУРИНИ: НАТО безбожници побили децу, па говорили да су колатерална штета (ФОТО)

Foto: M. Sekulović

- Murinske žrtve mnogo obavezuju i produbljuju naše pamćenje i sećanje. Kao što se Golgota pretvorila u izvor života i Hristova žrtva prosvetila celi svet i privela Bogu sve, tako su i murinske žrtve ovom mestu dale novi život. Podiže se ovaj hram lepi i veličanstveni, ali ovaj hram iako ga grade meštani svojim prilogom i ljubavlju, on niče iz krvi nevine dece i žrtava sa Murine. Uvek kada služimo pomen se zato sabiramo u hramu na svetom bogosluženju, pa onda ovde kod obnovljenog spomenika. Ove žrtve nas mnogo obavezuju, one produbljuju naše pamćenje i sećanje. Sabiraju nas i opominju da živimo u međusobnoj ljubavi da čuvamo jedni druge da se ne delimo, da se ne svađamo, da ne pravimo raskole, da budemo složni i jaki i čvrsti u veri i dobroti.

Foto: M. Sekulović

STRADALI

Bombardovanje Murine u kome su ubijene nevine žrtve Miroslav Knežević (14), Olivera Maksimović (13) iz Prištine i njena sestra od tetke Julija Brudar (13), imeštani Vukić Vuletić (46), Milka Kočanović (69) i Manojlo Komatina (72), smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Agresorska avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili koji nisu  bili učesnici ratnih dejstava. U napadu su teško povređeni Željko Bjelanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše: Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.

Ovako je u danas besedio episkop Joanikije u crkvi Svete Petke u Murini, na pomenu za stradale od NATO bombardovanja  ovog mesta 30 aprila  1999 godine, kada je stradalo šest meštana među kojima je bilo troje dece, od kojih su dve devojčice roditelji doveli iz Prištine želeći da ih sklone od noža i bombi šiptarskih zločinaca i NATO alijanse...

- Uvek kada dođemo ovde da se poklonimo nevinim žrtvama mi se vraćamo odavde oplemenjeni jer nas ove žrtve koje su se sjedinile sa Hristovom žrtvom preporađaju. Njihovim porodicama daj Bože utehe i snage i napretka. I svima vama da vas Bog nagradi za ovu ljubav, posebno one koji su se potrudili da se ovaj pomen redovno održava i da se spomenik redovno održava - kazao je episkop Joanikije, podsećajući da su bezbožni agresori za stradanja nevinih u bombardovanjima imali izraz–kolateralna šteta.

Foto: M. Sekulović

- To samo mogu da kažu oni koji su izgubili pamet i ljudsko osećanje. Ne može niko biti usputna šteta. Ne možemo pojmiti kakvi su to umovi, u svakom slučaju takvu reč mogu izgovoriti oni koji su izgubili osećanje ljudskosti, pamet i čast. Naročito kad se radi o nevinim žrtvama o deci, a ovdje su postradala deca koja su nas podsetila na naše vekovno stradanje. Devojčice, sestre od tetaka Julija i Olivera su izbegle sa Kosova, podsećaju nas na onu izbeglu decu sa Kosova i Metohije koja su potražila spas u Velici i Ržanici - kazao je episkop Joanikije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

NOVI RED VOŽNJE SRBIJAVOZA STUPIO NA SNAGU U NEDELJU, 15. 12. 2024.