Crna Gora

SUZE U OČIMA MITROPOLITA JOANIKIJA: Berane ispratilo protu Dragana, reči imama Muratovića sve rasplakale (FOTO)

M. SEKULOVIĆ

27. 02. 2024. u 21:18

ČUVENI beranski prota, otac Dragan Ristić (54) danas je sahranjen na Srpskom pravoslavnom groblju u Beranama.

СУЗЕ У ОЧИМА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА: Беране испратило проту Драгана, речи имама Муратовића све расплакале (ФОТО)

Prota Dragan od danas počiva naspram čuvene svetinje, manastira Đurđevi stupovi, gde je pre 32 godine, nakon što je bio đakon kod mitropolita crnogorsko-primorskog Danila (Dajkovića) a potom sekretar kod mitropolita Amfilohija, stigao da služi veri pravoslavnoj.

Vest o njegovoj iznenadnoj smrti izazvala je nevericu ne samo kod građana pravoslavne veroispoveti, već i kod svih Beranaca. Nekoliko hiljada oprostilo se od Oca Dragana, kako su ga oslovljavali i vernici muhamedanske vere, koji su izuzetno cenili čoveka koji je za tri decenije stekao poverenje svih ljudi i dobrodošao u svaki dom u gradu na Limu.

- U vreme kada je otac Dragan po želji mitropolita Amfilohija došao u Berane dosta je naroda bilo nekršteno, a i od onih koji su bili kršteni dosta je bilo otuđenih od svete pravoslavne vere, naročito od svetih bogosluženja. Uglavnom su ljudi slavili slavu, ili im je sveštenih došao, ili su to sami nekako obavljali. Sve je to bilo u nekim ostacima od onoga što je nekada bilo i te ostatke je trebalo i narod objediniti, pa su njih dvojica, otac Nikodim i otac Dragan zajedno nosili teret duhovne obnove. Veliki podvig u jako teškim iskromnim uslovima. U narodukoji je dosta osiromašen i koji se raseljava neprestano, pa je ta obnova počeka krštavanjem ne samo dece nego i odraslih. Bilo je mnogo više, kako mi se čini nekrštenih, nego krštenih a onda je polako počeo graditi i obnavljaeti svete Božje hramove - kazao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Njemu je pune 22 godine Ristić bio prvi saradnik, jer je nakon obnove Eparhije budimljansko-nikšićke bio njen prvi sekretar, a Joanikije episkop. MitropolitJoanikije je istakao da je otac Dragan, obnovio mnogo svetinja, učestvovao u gradnji crkaava i manastira, ali je najveće njegov delo Saborni hram Svetog Simeona Mirotočivog u Barenama, koji je započeo sa mitropolitom Amfilohijem.

- Nema porodice koja je bila u nekoj nevolji, jadu ili bedi, da je on nije posetio da nije pomogao...Priskočio, i motivisao i druge da pomognu. Naravno, ne smemo zaboraviti ni ono teško vreme NATO Srbiju i Crnu Goru, kada je sa ocem Nikodimom primao stotine braće i sestara sa Kosova i Metohije izagnanih sa svojih ognjišta, pa su ih smeštalii u manastirske konake i tražili da im nađu krov nad glavom. Pamti ga po tim dobrim delima Pećka patrijaršija i Visoki Dečani gde je išao često i da bogosluži. Ali ga pamte i svi oni koji su u to vreme izbegli. Jedina adresa u to vreme bio je manastir Đurđevi stupovi, otac Nikodim i otac Dragan Ristić - zborio je mitropolit Joanikije, ne uspevajući da u dva navrata sakrije suze, što u Beranama kod svog duhovnog poglavara ne pamte ni oni koji su bezbroj puta bili uz njega u mnogim teškim prilikama...

Od oca Dragana emotivnim rečima se oprostio njegov trodecenijski prijatelj, beranski imam Rahim efendija Muratović.

- Rastanci su svi teški. Šaljemo nekoga u drugi grad ili drugu zemlju da živi neki drugi bolji život, pa plačemo. Kada sam čuo za moga brata Dragana, to mogu slobodno reći, pošle su mi suze. I samo tada. Kazao sam, ne, ne trebaju suze ići, jer, vernik ne sme plakati - rekao je Muratović, koji je sa Ristićem drugovao pune 32 godine. - Ne merimo život po godinama, već ćemo ga meriti po delima. A ovaj čovek pred kojim stojimo, naš brat, naš prijatelj, puno je ostavio iza sebe. Prvo dobru i čestitu porodicu. Zatim, što bi mi muslimani kazali dobismo dobar džemat, a kad pomenuh muslimane, na ovoj sahrani ima i muslimana. Mi smo ga isto voleli, jednako kao i vi hrišćani. On je za mene bio naš prijatelj i drug. Kako za mene kažu naš efendija, tako su i muslimani za njega govorili naš Dragan. To je ono za šta smo ja i on živeli.

Imam je naglasio da ga "Nije sramota ako kaže da smo u teškim vremenima, kada su ružni vetrovi duvali, kada je najlakše bilo biti nečovek, a teško čovek, mi smo bili zajedno."

- Posebno mi je ovaj čovek ušao u dušu, jer je imao poverenja u mene. Kada mu je bilo teško, osim porodice ili možda par vas, samnom je to delio. To se ne sme zaboraviti. Isto i ja sa njim. Sada, da me neko puta, kakve je oči imao Dragan, ne bih znao reći, ali, kakvu je dušu imao, to znam! Imao je dušu kao malo ko. Imao je dušu i srce jednog deteta - pričao je imam Muratović.