NAUČNI SKUP O BOKI I ISTORIJSKOM NASLEĐU: Nepromenljivost trdicionalnih i narodnosnih obeležja

V.V.

08. 10. 2023. u 09:07

“BOKA u ogledalu istorijskog nasleđa” naziv je dvodnevnog naučnog skupa koji u organizaciji Matice Boke i Saveza Srba iz Crne Gore – Beograd traje još danas u Kotoru. (7. I 8. oktobar)

НАУЧНИ СКУП О БОКИ И ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ: Непроменљивост трдиционалних и народносних обележја

Foto:V.V.

Skup za povod ima dve važne godišnjice: 210 godina  od usvajanja Deklaracije o ujedinjenju Boke i Crne Gore iz 1813. godine, i 175 godina od održavanja Narodne skupštine Bokelja 1848. godine, na Prčanju, podsetio je na otvaranju  akademik Slavenko Terzić. Ocenio je zatim da je istorijski lik Boke građen  kroz “prevrtljivo” istorijsko vreme, da je i nasleđe „vrlo slojevito i nosi u sebi bogat unutrašnji svet stanovnika ovog podneblja.“

- Ma koliko da je prošlost Boke vekovima, a naročito u poslednjih nešto više od dva veka, puna potresa i preokreta, ponekad haosa društvenih strujanja i istorijskih kataklizmi, kroz nju se ipak u kontinuitetu provlači svetla nit negovanja sopstvenog srpskog identiteta i svojevrsne kulturne samouverenosti - poručio je akademik Terzić.

Dvadesetak učesnika skupa iz Boke Kotorske, Nikšića, Podgorice i Beograda - istoričara, filoloza, istoričara književnosti, etnologa, književnika publicista i filozofa podneli su tokom dva dana referate koji će početkom naredne godine biti objavljeni kao Zbornik. Među učesnicima su  prof. dr Siniša Jelušić, dr Branko Sbutega, prof. dr Nikola Žutić, Dr  Žarko Leković i dr Milan Milanović  čija je tema bila „Nacionalni identitet stanovništva severozapadne Boke“.

Prema njegovim rečima popisi stanovništva su vrlo ozbiljni društveni poduhvati, a sadržaji popisnica i formulisanje pitanja  mogu se smatrati oficijelnim izrazom preovlađujućih stavova određenog društva o pojedinim često i kontroverznim pitanjima.

Foto:V.V.

 

-To se prevashodno odnosi na jezik i pismo, veroispovest i narodnost populacije koja se tako popisuje - naveo je Milanović.

Autor rezultate prati od  austrougarskih popisa stanovništva, 1879. do 1910, zatim prema popisima nakon južnoslovenskog ujedinjenja, u  Kruševicama i Sutorini, u kraljevini Jugoslaviji 1921, deceniju kasnije sve do poslednjeg popisa 2011, godine.  Uključujući rezultate popisa  iz 2011. godine Milanović  zaključuje da uprkos svim promenama postoji „kontinuitet i nepromenljivost trdicionalnih narodnosnih obeležja: jezik –srpski (srpsko/hrvatski); pismo – ćirilica; vera – srpsko-pravoslavna (grko-isitočnjačka, istočno-pravoslavna); narodnost-srpska (ponekad popisno određivana posredno, prema jeziku i veroispovesti).

Poruka predsednika Matice Boke Mirka Mustura bila je da je „različitost krajeva, običaja, nasleđa i načina života“ u Boki ,  uvek pratio skladan zajednički život „koji je uvažavao nacionalne i verske različitosti i usmeravao nas jedne na druge u najboljem smislu. To je i jedna od najvažnijih tekovina i prepoznatljivosti Boke kroz sva teška vremena i moramo je očuvati i danas.“

Na skupu su iz Herceg Novog učestvovali i publicisti Nebojša Rašo i Goran Komar, profesor Dragana Radojičić koja živi u Beogradu,književnici Olivera Doklesić i Nikola Malović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KLUB ŠOKIRAN SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA! Javno priznali: Ne mogu da veruju šta se dešava u ekipi!