SPAJIĆ VRBUJE POSLANIKE: Mandatar pošto-poto hoće da skrpi većinu koja je neophodna za izbor 44. crnogorske vlade

PRED mandatarom i liderom Pokreta "Evropa sad" Milojkom Spajićem tri su opcije kako da "preživi" svoj projekat buduće vlade sastavljene bez predstavnika Srba iz koalicije "Za budućnost Crne Gore". Prvi je da u svojim redovima obezbedi dovoljnu podršku, a koja mu posle sednice Glavnog odbora izmiče, da pokrene novi ciklus pregovora o sastavu ministarskog tima ili da, u najgorem slučaju, kao gubitnik vrati mandat koji mu je predsednik Crne Gore Jakov Milatović poverio 10. avgusta.

Vlada Crne Gore

Tokom jučerašnjeg dana "pukla" je vest da je poslanica sa liste PES Jelena Nedović napustila Alternativu. Iz vrha te partije kažu da već tri dana nemaju kontakt sa njom, tačnije od trenutka kada su objavili da ne podržavaju formiranje Spajićeve vlade.

- Jasno smo rekli da ta vlada nije odraz izborne volje građana. Iz informacija koje imamo, iz komunikacije sa njom koje će sigurno biti dostupne javnosti blagovremeno, sumnjamo da postoje elementi korupcije u ovom procesu, tj. da se pritiscima pokušava izdejstvovati podrška ovoj vladi. Verujemo da će poslanica Nedović doneti mudru odluku, te da neće posegnuti za nekim ličnim interesima da bi podržala ono protiv čega je do momenta glasanja imala jasan stav! Nadamo se da neće podržati ono što se protivi interesu naše organizacije - ističu iz Alternative, dodajući da će sve informacije koje poseduje u vezi sa celokupnim procesom formiranja vlade proslediti nadležnom tužilaštvu, da ono oceni da li tu ima elemenata korupcije.

Nakon ovog obrta broj predstavnika u parlamentu na koje Spajić može da računa nešto je veći nego dan ranije - 38, ali opet nedovoljno, jer je neophodno da vladu podrži najmanje 41, od ukupno 80 poslanika. Osim Nedovićeve, mandatar u ovom trenutku ima podršku 18 (od 20) poslanika PES i Srđana Pavićevića iz CIVIS.

Ukoliko dobije podršku od Novske liste, onda bi zbir glasova svih koji su bili na listi "Evropa" sad iznosio 20. Sa tog spiska protiv su Radinka Ćinćur, Jevrosima Pejović i Vladimir Dobričanin (Ujedinjena Crna Gora). Za Spajićev predlog je i sedam poslanika Demokrata, kao i šest njihovih kolega iz Bošnjačke stranke, višegodišnje saveznice DPS Mila Đukanovića. Mandatar računa i na četiri glasa iz redova albanskih partija

- Albanskog foruma, Albanske alijanse i Demokratske unije Albanaca. Tu je i jedan glas Hrvatske građanske inicijative, koji su takođe paktirali sa višedecenijskim vladarom Crne Gore.

Iako je nakon sednice Glavnog odbora Spajić saopštio kako ima većinu od 44 poslanika u ovom momentu za minimalnu podršku od 41 glas u parlamentu fale mu tri poslanika. Zbog toga će, kako se juče čulo u Podgorici, organizovati još jedan sastanak sa poslanicima PES, na kojem će zatražiti konačno mišljenje Ćinćurove i Pejovićeve. U slučaju da jedna od njih dve promeni mišljenje i stane uz odluku mandatara, to će biti dovoljno da uz podršku Socijalističke narodne partije (dva poslanika), koja je iskazala spremnost da bude deo nove vlade, uprkos protivljenju članstva i birača, dođe do broja 41. Spajić je još ranije isključio mogućnost svake saradnje GP URA (četiri poslanika) zbog toga što ga je usred kampanje za parlamentarne izbore njihov lider i aktuelni premijer Dritan Abazović osumnjičio za konekciju sa takozvanim kraljem kriptovaluta Južnokorejcem Do Kvonom, koji je uhapšen u martu ove godine u Crnoj Gori zbog falsifikovanja pasoša.

Članica GO PES Branka Marković, uvredama i teškim kletvama obrušila se na poslanike pokreta, koji neće da glasaju za Spajićevu vladu.

- Samo lagano, opušteno. Bog sve vidi, i narod sve vidi i zna. Ko je vera, a ko je nevera. Neće naš lider i premijer ostaviti narod na cedilu. Zato, dragi moji, oni koji su izdali dogovor, uzeli mandate preko PES, a cenzus ne bi prešli, neka im Bog sudi, ja neću - poručila je Markovićeva.

Da je kojim slučajem Spajić napravio vladu sa pobednicima izbora od 30. avgusta 2020. godine (partijama tadašnjeg DF, danas ZBCG), Demokratama, GP URA, SNP i strankama manjina ne bi ga bolela glava da li će imati 49 glasova podrške za reforme na kojima Brisel insistira u pristupnim pregovorima.

Advokat Veselin Radulović ne isključuje mogućnost da vlada ne bude izabrana ili čak da mandat bude poveren nekom drugom.

- Moguće je i da mandatar Spajić vrati mandat predsedniku Milatoviću.

U tom slučaju ustavni rok od 90 dana ne može se produžavati, jer je u tom vremenu neophodno izabrati vladu. Ukoliko se to ne desi, išlo bi se na vanredne parlamentarne izbore - ocenjuje Radulović. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije