NAROD JOŠ GAJI SEĆANJE NA JUNAKE SA MOJKOVCA: Uprkos pokušajima "zvaničnog zaborava"

CRNA Gora, ona istinska, narodna, uprkos neskrivenim pokušajima ''zvaničnog zaborava'', i dalje pamti serdara Janka Vukotića i njegove junake sa Mojkovca.

1 Janko Vukotić,N2 Janko Vukotić Sa Ćerkom Vasilijom, 3 Spomenik Mojkovačkimmjunacima Foto M. S.

Reči komandanta Crnogorske sandžačke vojske divizijara Vukotića ''Nemojte se bojati junaci, ako budu krvavi badnjaci'' kojima je sokolio svoje hrabre, izmrzle i izgladnele, junake, koji su na Badnji dan i Božić 1916 godine na Mojkovcu srušili san Austrougarske imperije da uništi srpsku vojsku u povlačenju, još odzvanjaju gorama mojkovačkim i ''stanuju'' u mislima njihovih ponositih potomaka, bez obzira što ih je zvanična Crna  Gora dugo zaboravljaa i gotovo stidela. Međutim, na svu sreću, mnogo više je onih koji na razne načine čuvali i još uvek čuvaju sećanje na njih.

Janko Vukotić Foto M. S.

Sutra, na Božić, ponovo će biti izveden - i čuveni ''Mojkovački marš'', od hrama Hristovog Roždestva u Mojkovcu do Bojne njive. Bilo je godina kada je izvođen i na -15, stepeni Celzijusa, aliMojkovčani nisu odustajali, sećajuči se predaka koji su u proboju slomili moderno opremljenu i obučenu austrijsku vojsku.

Spomenik Mojkovačkim junacima Foto M. S.

- Grejalo nas je sećanje na njih i njihovu ljubav prema braći Srbima, za čiji spas su živote davali, pričao je posle jednog od njih  inženjer iz Mojkovca Marinko Medojević, koji je bio u koloni koju organizuje NVO ''Mojkovčani'', koja je pred spomenikom, na kome piše ''Oni su pali da bi Srbija i crna Gora živele - položila venac.

- Kad na Božić sviće zora, srpstvo brani Crna Gora,slogan je ovog marša na čijem čelu se pored portreta serdara Janka, nose crkvene zastave, crnogorski ratni barjaci i zvanične zastava Crne Gore, Srbije i Rusije.

Zanimljiva priča vezana je za spomenik, kome su pre desetak godine lokalne vlasti ''skinule'' krst, koji je potom predsednik Srpskog nacionalnog veća u Crnoj Gori Danilo Vuksanović, vratio gde je stajao. Zbog toga je bio i kažnjen od države...

 

Mitropolit crnogorsko-primorski, kao episkop budimljansko nikšićki, gospodin Joanikije, uprkos brojnim obavezama, nije propuštao da u mojkovačkom hramu odsluži parastos ratnicima, koji su postali besmrtnici u odsudnom jurišu, kada su bajoneti, ali i gole ruke odlučivali o pobedi ili porazu, koji se u Crnoj Gori uvek smatrao sramotom.

- Uobičajili da se sabiramo u čast junaka one slavne epopeje od Glasinca preko Drine, Vihre, Karađorđevih šančeva, gdje su naši preci krv prolivali zajedno sa vojskom Srbije, boreći se za odbranu naše otadžbine od mrskog okupatora Austrougarske monarhije, Bugarske i Nemačke. U toj neravnopravnoj borbi podnosili su nadljudske žrtve.

 

Crnogorska i srpska vojska vojevale su zajedno kao vojska jednog naroda, kao vojska dve srpske države koje se bore za oslobođenje i ujedinjenje celog srpstva. Jedino ako tako razumemo tu ideju i odanost otadžbini, svojim precima, svojoj veri, možemo shvatiti njihove žrtve. Njihove žrtve svetle, jer je Mojkovačka bitka vrh svih bitaka od Pljevalja, Glasinca, Vihre, Karađorđevih šančeva, Sjenice, Čakora, Rožaja, Berana, sve se to objedinjuje u tom razumevanju Mojkovačke bitke, besedio je sećajuči sejunaka episkop Joanikije.

- Njihovo junaštvo ravno je kosovskom i po smislu i po zaveštanju, pa zbog toga Mojkovačku bitku doživljavamo kao nastavak Kosovske. Važni događaji, i kada ih vekovi dele, bliski su po tome što otvaraju i obogaćuju riznice pamćenja, i potvrđuju zavete koje čuvaju pokolenja. Otud pesma i potresna poruka mojkovačkih junaka: ''Mi smo pali, prošlost krunišući''. Nažalost izdaja Mojkovca došla je desetak dana posle bitke... Još traje borba za čast i obraz Crne Gore koja se ne miri sa Vladinom izdajom Janka i Mojkovca, Kosova i Rusije, zborio je povodom velikog jubileja, 100 godina čuvene bitke, episkop Joanikije, koji se često vraća Mojkovcu i njegovim junacima, kojima se slobodari diče, baš kao i Vasilijom, kćerkom serdara Vukotića, koju je legendarni komandant poveo u odsudni boj, u vreme kojeg mu je bila kurir. Pamte se i njeni reči: Da nije bilo krvavog Božića na Mojkovcu, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu''...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije