KREDITI U ŠVAJCARCIMA: Srpski i hrvatski sudovi stali na stranu građana, u CG na stranu banke

SRBIJA i Hrvatska se pozivaju na međunarodne sudove pred kojim su banke koje su nudile kredite u „švajcarcima“ izgubile sve sporove. U Crnoj Gori isti problem ali drugi scenario. Verovali ili ne, sudovi su odlučili da stanu na stranu banke i sve svale na „grbaču“ građana.

dilema Da li za kredite birati fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu, Foto shutterstock

„Presuda iz Strazbura zaključno je poglavlje kolektivnog slučaja franak i banke sada više nemaju baš nikakvih mogućnosti žaliti se na bilo kojoj instanci u Evropskoj uniji. Time je i na evropskom nivou potvrđeno da 125.000 potrošača iz Hrvatske ima pravo tužiti banke i zahtevati obeštećenje. Svakako je velika pobeda ne samo hrvatskih potrošača, nego kompletnog hrvatskog pravosuđa“, saopštili su pre nedelju dana iz hrvatske Udruge Franak (udruženje prevarenih klijenata banaka). 

Uskoro se očekuje i presuda Vrhovnog suda Hrvatske kojom, ne samo da se želi potvrditi odluka Evropskog suda za ljudska prava, već se ide i korak dalje u želji da se prevarenim klijentima isplati obeštećenje, na koje imaju pravo.

Na čelu Vrhovnog suda Hrvatske nalazi se Radosav Dobronić, koji je 2013. godine, kao tadašnji sudija Trgovačkog suda, doneo istorijsku presudu u korist klijenata vezano za kredite u „švajcarcima“, protiv devet banaka u Hrvatskoj.

U Srbiji je, presudom Vrhovnog kasacionog suda, omogućeno građanima koji su ostajali bez nekretnina zbog ovih kredita da traže obeštećenje.

Sa druge strane, Crna Gora još nije rešila ovaj problem, zbog kojeg je nekoliko prevarenih klijenata sebi oduzelo živote. Naprotiv, iako je od donošenja Zakona o konverziji prošlo više od šest godina, te i pored činjenice da je samo jedna banka (Hypo Alpe Adria banka – sadašnja Addiko banka) nudila ove kredite, građani se i dalje terete za enormne iznose glavnica, ali i kamata.

SPORNE PRESUDE I FALSIFIKATI

Primera radi jedan slučaj do kojeg je došao portal ADRIA pokazuje neverovatnu situaciju. Za kredit od 550.000 evra i vraćene polovine kredita, banka trenutno od tog korisnika duži za 1.450.000 evra. Da stvar bude još zanimljivija, korisnik na suđenju predlaže da sud obaveže banku da dostavi obrazloženje kako je došla do ovog iznosa, odnosno kako su mu uvećane glavnica i rata za tri puta, ali sudija odbija taj predlog i donosi presudu da je korisnik kriv, a banka u pravu.

I ne samo to. U drugim slučajevima, u koje je portal ADRIA takođe imao uvid, donesene su određene sumnjive presude.

Kao prvo korisniku je falsifikovana menica sa kojom se krenulo u izvršenje. Na menici piše da je izdata 6. 6. 2007. godine, a za koju se utvrdilo da potiče iz totalno drugog pravnog posla, odnosno da je vezana za kratkoročni kredit koji je takođe imao u istoj banci.

Drugo, postoji zvanično rešenje Centralne banke od 24. 8. 2017. godine, da je menicu CBCG prodala Hipo banci 9. 2. 2011. godine, dok na menici piše da je izdata 6. 6. 2007. godine.

Treće, na menici je broj lične karte izdate 30. 5. 2008. godine, a na menici piše izdata 6. 6. 2007. godine.

Uz ove tri ima i niz drugih falsifikata, za koje nadležne sudije nisu našle za shodno da ih treba ispitati. Naprotiv, presuđeno je da je i pored svega ovoga krivac korisnik, a ne banka.

GDE JE ZAVRŠIO NOVAC?

Zanimljiva je i sledeća situacija. Na jednom od suđenja, zastupnici banke su doneli žutu uplatnicu na iznos od 42.597.152 evra, o navodnoj izvršenoj uplati na dan 30. 6. 2011. godine. Uplata je, kako su tvrdili, izvršena sa računa nekadašnje Hipo Alpe Adria banke na račun nove, Adiko banke.

Međutim, Centralna banka zvaničnim dopisom, obaveštava da 30. 6. 2011. godine na računu Adiko banke nije izvršena uplata, odnosno da nije bilo priliva na računu u iznosu od 42.597.152 evra.

Ista situacija ponovila se i kada je CBCG saopštila i dostavila sudu da nije bilo prenosa ni 11.532.135 evra.

Do danas zvanično se niko od nadležnih nije oglasio i saopštio gde je pomenuti novac, ali i novac iz drugih spornih transakcija završio.

IGNORIŠE SE STAV VEŠTAKA

Veštak finasijske struke izvršio je uvid u celokupnu dokumentaciju klijenata. Zanimljivo, on je pronašao da je banka oštetila klijente za više stotina hiljada evra. Ipak, zvanični stav sudskog veštaka još uvek nije uzet u obzir.

KREDIT U CHF U AUSTRIJI ZABRANjEN, U CRNOJ GORI POŽELjAN

U dokumentu Nacionalne banke Austrije iz 2006. godine je navedeno da je kredit u švajcarcima visokorizičan i špekulativan proizvod koji je zabranjen u Austriji. Sa druge strane čelnici Centralne banke Crne Gore su u istom periodu govorili da je ovo dobar kredit. Prevara zvana krediti indeksirani u švajcarskim francima osmišljena je u Australiji 1980-ih godina, kada su farmerima ponuđeni kao krediti povoljniji u odnosu na dolarske kredite. Zanimljivo, baš ovaj slučaj, koji je 2007. godine preslikan u Crnoj Gori, od 2000. godine proučava se kao primer loše bankarske prakse na Univerzitetu u Sidneju.

VERUJU U PRAVDU

Udruženje prevarenih crnogorskih građana veruje da će se ovim pitanjem lično baviti i Glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, jer, kako kažu, imaju dokaze da je Crna Gora oštećena za više od 240 miliona evra obaveznih rezervacija, što je srozalo kreditni rejting naše države. Prethodno rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva nije nalazilo za shodno da je Crna Gora oštećena u ovom postupku.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

DUG VEĆI OD 28 MILIJARDI EVRA: Među onima koji otplaćuju kredite manje građana, a više preduzeća

14. 12. 2022. u 19:20

Ekonomija

0 5

MANjE RATE VIŠE PLATE: Sledeće nedelje očekuju se prva odobrenja bankarskih olakšica za građane

14. 12. 2022. u 07:00

Crna Gora

0 0

FIKSNA KAMATA - LAKŠA OTPLATA: Bankari u Crnoj Gori nude dva modela za izmirivanje kredita, klijentima ipak savet- oprez

05. 12. 2022. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije