U MAUZOLEJU SU POKOPALI NJEGOŠA, ALI NE I NJEGOV DUH: Rođendan Petra 2. Petrovića prvi put se slavi kao crnogorski praznik kulture

V.Kadić

13. 11. 2022. u 10:33

CRNA Gora slavi dan rođenja vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša, 13. novembar, praznujući ga kao Dan kulture sa ciljem da se afirmiše stvaralaštvo jedne od najvažnijih istorijskih ličnosti države podno Lovćena - vladara, vladike, pesnika i filozofa.

У МАУЗОЛЕЈУ СУ ПОКОПАЛИ ЊЕГОША, АЛИ НЕ И ЊЕГОВ ДУХ: Рођендан Петра 2. Петровића први пут се слави као црногорски празник културе

Foto TO CG

U zemlji čuda kakva je Crna Gora, tek iz četvrtog puta u poslednjih sedam godina, u Skupštini je prošao predlog da se ovaj dan proglasi svetkovinom kulture.

Ministarstvo kulture je još 2013. predložilo da se Njegošev rođendan proglasi za državni praznik kulture, ali on nije prošao, kao što nije ni 2016. Međutim, i od tog predloga Vlada je naprasno odustala bez zvaničnog objašnjenja, ali se pretpostavlja da je to bilo zbog oštrog protivljenja Bošnjačke stranke. Demokratski front je u oktobru 2018. aktuelizovao ovaj predlog, ali nije bilo dovoljne većine u parlamentu ni da se o tome otvori rasprava, da bi prošle godine predlog kluba Demokratske Crne Gore napokon bio prihvaćen.

Dela Njegoševa su godinama bila predmet različitih, mahom zlonamernih i nesuvislih interpretacija. Čak je i njegovo kapitalno delo "Gorski vijenac" iz pojedinih krugova tumačeno kao neprijateljsko prema islamu! Njime se bavilo i tužilaštvo Haškog tribunala tokom saslušavanja prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i u jednom trenutku konstatovalo da je Njegošev "Gorski vijenac", kroz citate stihova napisanih u 19. veku, bio poziv na etničko čišćenje i rušenje džamija! U zemlji apsurda, Crnoj Gori, desilo se da baš ove godine, kada se prvi put obeležava praznik u čast velikom pesniku, najveće državno priznanje - Trinaestojulsku nagradu - ponese pisac Andrej Nikolaidis poznat po sramnim stavovima o Svetom Petru Cetinjskom i Njegošu. Za Nikolaidisa je "Njegoš genocidan na peru, a Sveti Petar Cetinjski na delu".

Foto A. Stefanović

- Crna Gora nikako ne može da se oslobodi Njegoša, jer je on tu, konstantno prisutan, pa evo i sada kroz ovaj praznik kulture - kaže za "Novosti" protojerej Miodrag Todorović. - Kad je rušeno njegovo grobno mesto, crkva na Lovćenu, Duško Radović je napisao pesmu "Veći grob za novu smrt" koja je na najbolji način oslikala tadašnji odnos vlastodržaca prema Njegoševom delu. Crkva na Lovćenu, koju je sam projektovao i napravio kao svoje večno počivalište, rušena je i obnavljana više puta. Najpre su je rušili austrijski varvari, da bi je potom obnovio mitropolit Gavrilo Dožić, a arhitekta je bio Krsnov. Zatim je 1972. opet srušena i na njenom mestu podignut spomenik koji nije odgovarao Njegoševom duhu, nudeći mu veći grob za novu smrt. Tadašnji vlastodršci pokušavali su da dokažu kako je Njegoš uvek mislio ono što oni misle. Koliko se god upinjali i propinjali da vladiku Rada svedu u svoje okvire, u tome nisu uspevali.

O progonu velikog vladike i pesnika iz svesti naroda i iz školskih knjiga naš sagovornik kaže da se sve činilo ne bi li se Njegoš sklonio od naroda, međutim, desilo se sasvim suprotno - njegova dela preselila su se u narodno pamćenje:

- Ako će čovek da zakloni Sunce maramicom onda će on na kraju da ispadne smešan. To se pokušalo i sa Njegošem, a njegov "Gorski vijenac" je danas knjiga koja je neizostavni konstituent naše duhovnosti i svakodnevnog života. Kako se bude vraćao Njegošev duh i u školu i u kulturne institucije i ispunjavao naše živote i nas preobražavao, svakim danom će biti sve bliže vraćanje one divne crkvice na vrhu Lovćena i oslobađanje zemnih ostataka vladike Rada iz onoga zindana gde su mislili ako ga zatoče da će ukrotiti njegov duh.

Foto Arhiva Novosti

Da je Dan kulture stvarao sam Njegoš svojom poezijom, smatra pesnik Andrija Radulović, dodajući da nijedan naš pesnik ni izbliza nije prisutan u životu svog naroda kao Njegoš, koji je "svojim čelom dodirnuo zvezde" i ostavio nam delo besmrtno, kojim smo visoko upisani u onaj civilizacijski krug koji su stvarali Homer, Šekspir, Dante, Puškin, Gete...

- Nemamo ni blizu pesnika koji je dosegao njegovu teoriju u stihovima o besmrtnosti duha, težeći uvek apsolutnim vrednostima. To su najbolje znali vladika Nikolaj Velimirović, Ivo Andrić, Petar Lubarda, Vasko Popa, Meša Selimović, Mihailo Lalić, Isidora Sekulić, Borislav Mihailović Mihiz, Miodrag Bulatović... i mnogi drugi ugledni pisci. Znao je to i mitropolit Amfilohije koji je Njegoševu ikonu prvi uneo u Cetinjski manastir i do poslednjeg daha se borio za vaskrs kapele koju je vladika smislio, kao što je smislio i crnogorsku kapu, Obilića medalju i Biljardu. Lovćen i Njegoševa kapela dugo su bili u grbu Crne Gore... Apsurdno je da Ministarstvo kulture na Cetinju, do mog dolaska nije imalo Njegoševu sliku! Nadam se da je posle mog odlaska nisu skinuli - kaže za "Novosti" Radulović.

Foto mitropolija crnogorsko primorska

Protojerej Miodrag Todorović

Podseća da su Njegošem bili inspirisani mnogi velikani, naučnici, državnici, pesnici, slikari, pa i Nikola Tesla, koji je njegova dela prevodio na engleski jezik:

- Gde je god bio po svetu, Njegoša su najviše interesovale poezija, umetnost, kultura, sudbina pesnika. Da nije tako ne bi sa puta iz Italije doneo samo grančicu sa Vergilijevog groba i končić iz pojasa Torkvata Tasa. Iz Petrograda i Beča donosio je tolike knjige i časopise za svoju biblioteku, prevodio Lamartina i Miltona, održao prvi pomen na grobu Puškina, brinuo više o štampanju knjiga nego o svom zdravlju, dočekivao Vuka Karadžića koji je skupljao pesme po Crnoj Gori... Osnivao je prve škole i sanjao slobodu, budio spartanski duh svog naroda, "Luču" posvetio svome učitelju slavnom Čubru Čojkoviću, nabavio štampariju i nastavio tradiciju Crnojevića... Matija Bećković u stihovima posvećenim Njegošu kaže: "Nema tajne koju o tebi ne znamo, ali tajnu tvog duha još odgonetamo".

Foto V. Kadić

Pesnik Andrija Radulović

Pre devet godina svečanim liturgijskim unošenjem ikone Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca u Cetinjski manastir 19. maja 2013. taj dan je na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske ustanovljen kao datum njegovog priznanja kao svetitelja. Tada su prvi put opevani tropar i kondak lovćenskom pustinjaku i pečalniku, pored moštiju njegovog strica, Svetog Petra Prvog Cetinjskog Čudotvorca.

SLAVILI I KAD DRUGI NISU

I MNOGO pre raspri, odluka, skupštinskih glasanja, predloga, da li će 13. novembar biti ili neće praznik, Književno društvo "Njegoš" je dostojno obeležavalo taj dan, ne kao jedan u godini, već kao više dana, koji su znali da budu i teški i laki. Nosili smo ih i nismo ih se nikada odrekli - naglašava pesnikinja Milica Bakrač.

ŽIVI TEMELj DUHOVNOSTI

KROZ smisao Njegoševih reči spuštamo se u poreklo našeg duhovnog i kulturnog nasleđa. Zato je Njegoš aktuelan, što je mislio, živeo i pevao iz takvog temelja čovekovog, koji uvek ostaje živ. Mi smo tim jezikom i smislom zaduženi i na tu borbu obavezni. Ta borbenost, ujedrena u nas kroz prirodu Njegoševog pesničkog dela, pokreće nas da u svom vremenu i u svom narodu dodajemo taj dublji smisao, kako bismo i sami postali učesnici borbe neprestane - kaže Milutin Mićović, predsednik Književnog društva "Njegoš".

PESMA DUŠKA RADOVIĆA:

VEĆI GROB ZA NOVU SMRT

Njegoša podmićuju

nude mu novu smrt i veći grob

mame ga u svoju raku, kazamat,

da ga stave pod svoj kamen i svoje straže

da jedino oni budu nadležni za njegov slučaj

da nam jedino oni mogu prepričavati

njegove prave misli

da nije mislio ono što je mislio

i da nije napisao ono što je napisao

i da je oduvek mislio ono što oni misle.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

ĐOKOVIĆ JE LEGENDA: Argentinac svoj poslednji izazov odigraće sa  Novakom  (FOTO/VIDEO)