Crna Gora

REZOLUCIJOM O SREBRENICI NAPRAVILI SMO PROBLEM REPUBLICI SRPSKOJ: Andrija Mandić o Inckovoj odluci - samo tražimo da se poštuju sve žrtve

M. S.

28. 07. 2021. u 22:31

UMESTO da se bavimo našim Velikama i Pivama, napravili smo veliki problem Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji zbog usvajanja rezolucije o Srebrenici.

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ НАПРАВИЛИ СМО ПРОБЛЕМ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Андрија Мандић о Инцковој одлуци - само тражимо да се поштују све жртве

Neki naši su požurili da se umešaju u tuđe muke i odnose koji zadaju veliki bol svakoj porodici koja je ostala bez svoga bližnjeg. Danas je, braćo i sestre, iz mraka prošlosti izronio svaki naš neprijatelj, da zada novi udarac. Ali, moramo poslati poruku da ovo nije ni 1941, ni 1942, ni ona 1944. kada je izvršen genocid u Velici. Danas je jak i vitalan srpski narod u Crnoj Gori, danas je Srbija najmoćnija i najbogatija država na Balkanu, danas je nepokolebljiva naša Republika Srpska nastala u veličanstvenoj borbi upravo potomaka onih koji su stradali u Drugom svjetskom ratu.

Ovo je poručio jedan od lidera Demokratskog fronta i predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić, povodom godišnjice zločina u Velici.

- I to je to vaskrsenje – vratila se sloga u srpski narod, a nametnute granice koje nas dele smo uspeli da uklonimo u našim glavama. Za nas ne postoje nikakve razlike među Srbima i svi su nam podjednako dragi. Podjednako nam je blizak naš sunarodnik iz Herceg Novog, Nikšića i Berana, kao i onaj iz Trebinja, Bratunca, Prijedora i onaj iz Vrbasa, Kraljeva i Čačka. Ta nova čista i jasna priča je upravo dovela do naše pobede 30. avgusta nad antisrpskim režimom u Podgorici, ali borba za tu pobedu i dokaz da smo pobedili još traju - naglasio je on.

Mandić je ocenio da ono što se u ovom kraju događalo 28. jula 1944. godine, ne beleži ni najudaljenija istorija čitave Limske doline.

- Takvih zločina je verovatno bilo još negde, ali se o njima govorilo, zločinci su traženi i suđeni, a o Veličkom pokolju se decenijama ćutalo. Nalazimo se na mestu na kome zastaju reči, ali ovde se već izvesno vreme progovorilo i naša je dužnost i obaveza da nastavimo glasno da govorimo i stalno istražujemo priču o stradanju našeg naroda, dece, žena i staraca - dodao je on.

Velika je naše veliko stradanje

Mandić je naglasio da ovo okupljanje na 77. godišnjicu genocida u Velici i Gornjoj Ržanici, svedoči bolnu istinu o zločinu za koji su mnogi verovali da će biti zaboravljen.

- Ona je istovremeno važna osmatračnica sa koje možemo na novi način posmatrati događaje iz Drugog svetskog rata u kome smo strašno postradali i od okupatora i od komšija. Ne možemo da ćutimo, jer se previše ćutalo, zarad nekog lažnog bratstva i jedinstva, dok su drugi, kao i danas, vodili samo računa o vlastitim interesima, govorili o svojim žrtvama i upirali prstom u nas Srbe, koji smo najviše stradali u 20 veku - istakao je on.

Mandić je naveo da je Velika naše veliko stradanje, ali i mesto našeg vaskrsnuća, kao i svako naše stradalno mesto, jer posle svega, evo danas ovde brojnih potomaka naših veličkih mučenika. Poručio je da neprijatelji nisu uspeli ono što su hteli – da nas potpuno zatru.

- Ni u Jasenovcu, ni u Jadovnu, Pivi, Prebilovcima, Bratuncu, Oluji, ni u našoj Velici… Smogli smo snage da opstanemo, da se rodimo iz krvi naših predaka. Branko Paunović je u svojoj knjizi „VELIKA – velika po vekovnoj patnji“, koja se bavi istorijom ovog kraja, zapisao da je od Svetostefanske hrisovulje kralja Milutina iz 1314. godine, u kojoj se prvi put pominje ovo mesto, ovaj kraj naseljavao srpski narod. U popisu Skadarskog sandžakata od 1485. godine, precizno je zapisano da ovo selo broji 81 srpsku kuću, a popisom iz januara 1921. godine, u Velici je živelo 1.833 stanovnika i svi su se izjašnjavali kao Srbi. Po podacima iz 1940. godine, Velika je imala 2.000 stanovnika. Istorija beleži da je ovaj kraj stradao 1825, 1835, 1844, 1859, 1866, 1912, 1915, 1941, 1943. i valjda poslednji i najstrašniji put 28. jula 1944. godine - naglasio je on.

Tahir Hodža: Greh nećete napraviti ako im domove popalite, devojke i neveste porobite, a muškarce, makar i decu u kolevkama, ubijajte

Prisetio se i govora Tahira Hodže koji, kako dodaje, pokazuje kolika je bila mržnja prema našem narodu.

- Kolika je bila mržnja prema našem narodu u polimskom kraju, početkom Drugog svtskog rata, najbolje se registruje iz govora Tahira Hodže, predvodnika tropojskih balista, koji je pozivajući na zločin govorio: Greh nećete napraviti ako im domove, kolibe i plotove oko kuća popalite, ako im stoku plenite i useve pogazite. Devojke i nevjeste im porobite, a muškarce, makar to bila i đeca u kolijevkama, ubijajte, samo da od njih ne ostane traga. Duša će vam ući u dženet ako budete nemilosrdni - prisetio se on tih reči.

Mandić dodaje da na takvoj poruci i sličnim kampanjama za pripremu genocida izvršen je pokolj u Velici kakav se ne pamti.

- U toj operaciji su angažovane 7. SS divizija „Princ Eugen“ i 21. SS divizija „Skenderbeg“ sastavljena od albanskih balista i lokalnih muslimanskih oružanih formacija. Oni su za par sati 28. jula 1941. godine pobili 428 nemoćnih lica, od kojih su 120 bili deca. Kada se konačno progovorilo o Velici, sasvim je jasno da se taj broj nije zaustavio na 428. Sve češće se spominje da broj žrtava premašuje 600, jer treba pridodati i broj stradalih izbeglica iz Metohije koji su usled ratnog vihora verovali da će pronaći zaštitu u ovom mirnom selu, tridesetak kilometara udaljenom od Pećke Patrijaršije - kazao je on.

Deca vešana na šljive, noževima im je sa tela guljena koža

Kako je dodao, starci, žene i deca su zverski ubijani, paljeni i klani.

- Deca su vešana na šljive i noževima im je sa tela guljena koža. Majkama su ubijali nejač u naručju, a trudnim ženama noževima iz utroba vadili i kasapili decu. Tu ništa vojsku, koju su dominantno činili albanski balisti, ni njihovi njemački oficiri, kojima se, prema tvrdnjama pojedinih preživelih, nije ovakvo divljaštvo dopalo, nisu mogli obuzdati i krvavi pir zaustaviti.

Stradale porodice iz Velike: Bjelanovića, Boškovića, Brkovića, Vukovića, Vučetića, Gojkovića, Živaljevića, Jankovića, Jokića, Kneževića, Mikića, Novićevića, Ognjenovića, Paunovića, Petrovića, Popovića, Radevića, Radulovića, Simonovića, Stamatovića, Steševića i Tomovića… Stradale porodice iz Gornje Ržanice: Lalevića, Novovića, Popadića, Radenovića, Vučića, Otaševića, Ivanovića, Tomovića, Rašovića, Radunovića, Rajkovića, Vujoševića… Stradale porodice iz okolnih sela: Ćulafića, Đuričana, Đukića, Camića, Garčevića, Zogovića, Jašovića, Jokića, Komatina, Krdžića, Labovića, Radenovića, Savića, Spalevića, Turkovića, Šoškića… I vi drugi stradali čija imena do sada nisu popisana.. - istakao je on.

Poručio je da “vašom krvlju i vašom žrtvom najsnažnije svedočite o našoj povezanosti sa Bogom.”

- Istovremeno vi ste najglasnije progovorili o snazi našeg naroda koji ne pristaje da nestane sa zemljinog šara kako bi na takvom strašnom zločinu neko verovao da može graditi sreću za svoj narod i svoje potomstvo. I kao što krv kosovskih vitezova predstavlja neuništivu tapiju na svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju, tako ste i vi vašom žrtvom i krvlju ovu zemlju na kojoj stojimo posvetili - rekao je Mandić.

Kako je istakao, nije bilo neprijatelja koji nije kidisao na srpski narod u Drugom svetskom ratu.

- Kao ni decenijama kasnije… Nedaleko odavde ubijeni su naši mučenici na mostu u Murini, u onoj agresiji koja je licemerno nazvana Milosrdni anđeo. Kao da nije bilo dovoljno stradanja u čitavom 20. veku nego je taj vek morao da se završi zločinačkim napadom najvećih svetskih sila na SRJ, zato što smo branili svoju svetu zemlju od terorizma i kako nam se upravo ne bi ponovila Velika. I te borbe rodile su nove mučenike poput vas i nove kosovske heroje sa Košara i Paštrika. Dali smo, kao narod, sebe za pobedu pravde i slobode i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, dali najviše što smo imali - naglasio je on.

Mandić je podsetio da u vremenu kada obeležavamo 77. godišnjicu strašnog genocida u Velici, ovde u Crnoj Gori vodi se velika rasprava o jednom drugom stradanju u susednoj Bosni i Hercegovini.

- Polemika o zločinu u Srebrenici jasno je pokazala prirodu i karakter mnogih ličnosti koje se selektivno bave temama ljudskih prava. Ispostavilo se da nije mali broj onih koji najviše insistiraju na suočavanju društva sa prošlošću, a istovremeno to suočavanje ograničavaju samo na jednu žalosnu priču iz susedstva. Srpskom narodu, koji je uz ruski i jevrejski narod najveća žrtva stradanja u dvadesetom veku, oni takvim pristupom žele da oduzmu pravo na pamćenje, čak i pravo na grob - ukazao je on.

Očuvana ideja slobode i ujedinjenja

I danas smo, kako ističe, nakon svega, nakon miliona žrtava, dočekali da se naš narod proglašava genocidnim.

-Zamislite tu podlost – da se genocidnim danas proglasi narod za čiju su i decu otvarali čak i posebne logore smrti. U narodnom sunovratu ovog vremena ostaće upamćeno da je naš narod genocidnim proglasila i većina u Skupštini CG. Skupština one države u kojoj je nakon Kosovskog boja očuvana zavetna narodna ideja slobode i ujedinjenja, a potom stasalo, ispravilo se i proslavilo – srpstvo - dodaje on.

Kako je ocenio, našim protivnicima je veoma bilo važno da novo antisrpsko kolo pokrenu baš odavde.

- Da li je to ikada iko mogao zamisliti – da Crna Gora uradi to što je uradila? Ali, kada se moglo desiti da Crna Gora prizna lažnu državu Kosovo, za koju su se borili i oni koji su klali 1944. godine nejač po Velici, onda je logično bilo našim neprijateljima da se nastavi tim putem. Večeras je ovde sa nama Srđan Rankić, načelnik opštine Bratunac iz Republike Srpske, njega je muka naterala da dođe u Podgoricu i preda Skupštini CG zahtev da se poništi nesrećna rezolucija o genocidu u Srebrenici, i da se skine sramota sa obraza CG. On je došao da u ime živih Srba iz Podrinja traži pravdu za 3.267 poubijanih naših sunarodnika iz Srebrenice i Bratunca koji su zverski umoreni 1992. i 1993. godine na tom području - kazao je Mandić.

Rezolucijom o Srebrenici napravljen problem srpskom narodu

Vidite šta se sada dešava u Republici Srpskoj, vidite koliko smo tom Rezolucijom problema napravili našem stradalnom narodu zapadno od Drine, ukazao je on.

- Usvajanje rezolucije o genocidu u Velici, koju smo podneli još u decembru, biće još jedan znak da se Crna Gora vraća sebi. A mi nikome ne pretimo, poštujemo sve žrtve, i naše i tuđe, ali hoćemo da najzad budu uvažene i podjednako poštovane žrtve koje je podneo naš narod, da se sećamo i da nas to opominje da budemo budni.
Neka je večna slava našim mučenicima koji nevini postradaše ovde u Velici, neka je večna slava svim Srbima koji postradaše u prošlom veku. U jednom teškom vremenu naš narod je bio zaboravio svoje žrtve verujući da ćemo se tako više dopasti onima koji nam nisu želeli dobro. Ali sada kada smo se probudili iz tog ružnog sna i kada smo se ponovo zagrlili sa našim stradalnicima, Bog će nas teško kazniti ako ih više ikada tako teško povredimo našim ponovnim zaboravom - zaključio je on.

28. 07. 2021. u 16:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 24

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32