ИЗБЕГАО СМРТНУ КАЗНУ, У ГРОБ ГА ОТЕРАЛА ОСВЕТА: Оливер Ињац, бранилац, за "Новости", о најинтригантнијим судским процесима

МНОГИ домаћи адвокати платили су цех адвокатској храбрости и одлуци да до краја остану "савест друштва".

ИЗБЕГАО СМРТНУ КАЗНУ, У ГРОБ ГА ОТЕРАЛА ОСВЕТА: Оливер Ињац, бранилац,  за Новости,  о најинтригантнијим судским процесима

СУЂЕЊЕ Случај "Лисовић", Фото Приватна архива

Неки од њих бранили су у политичким процесима, па и сами сносили политичке последице, попут браниоца Драже Михаиловића, Драгића Јоксимовића, док су други били заступници у криминалистичким случајевима од којих би застао дах и Агати Кристи.

Ово, у разговору за "Новости", каже нишки адвокат Оливер Ињац, из чије су књиге "Велике адвокатске одбране" узета три од шест случајева обрађених у ТВ серији "Бранилац" која управо заокупља пажњу гледалаца. Реч је о процесима "Један дан до живота" - случај "Најдановић", у ком је окривљеног заступао Вељко Губерина, "Ко је убио дечака Витомира" - случај "Урош Михајловић", у ком је заступник био Филота Фила и "Двоструко убиство у Мачви" - случај "Милутин Поповић", у ком је адвокат био Слободан Суботић.

ОПТУЖБЕ Дража Михаиловић, Фото Приватна архива

У првом процесу на оптуженичкој клупи 1974. нашао се Драган Најдановић, ученик четвртог разреда економске школе у Зајечару, који је ранио девојку која га је оставила, убио њену мајку, оца и брата, а потом пуцао и у себе. Убиство је починио само дан пре него што је напунио 21 годину и то га је спасло смртне казне.

ТИМ Миливоје Перовић и Филота Фила, Фото Приватна архива

 

У другом је Филота Фила спасио смрти Уроша Михајловића, оптуженог да је 1959. у селу Лисовић заклао дечака Витомира, пасторка комшије Синише Минића, са којим је често био у свађи. У једном тренутку за убиство је био осумњичен чак и сам очух. Урош је у затвору "одлежао" четири године, а по изласку Минић га је убио.

У трећем процесу из 1957, адвокат Суботић одбранио је механичара Милутина Поповића, осумњиченог за двоструко убиство - Славојке Петровић и Станимира Којића. Поповић је окривљен јер је у то време био у бекству због силовања. Суботић га је одбранио у поновљеном поступку, који је наложио Врховни суд због недостатка доказа.

- Суботић је био председник Адвокатске коморе Србије и Савеза адвокатских комора Југославије - каже Ињац.

- Био је бањички и логораш у Маутхаузену. После рата бранио је по службеној дужности тројицу окривљених у поступку против Драже Михаиловића (Бошка Павловића, Милана Гавриловића и Радоја Кнежевића). И сам је ухапшен у монтираном процесу 1971, у време када се режим обрачунавао са српским "либералима", пошто је бранио Јована Зубовића, аутора забрањене књиге "Крајина и Крајишници". Осуђен је на 14 месеци због "непријатељске пропаганде".

Жртва Драгић Јоксимовић, Фото Приватна архива

ГУБЕРИНУ је Ињац упознао лично и дивио му се. Први пут је славни адвокат био члан жирија на београдском Правном факултету 1994, када је Ињац освојио прво место у беседништву, на слободну тему, а касније су били у истом жирију на Правном факултету у Нишу. Наглашава да је Губерина увек био свој:

- Од 1941. је водио лични дневник и заиста био прави хроничар свог времена. После Другог светског рата осуђен је из политичких разлога на три године затвора, а заступник му је био Драгић Јоксимовић. Казну је служио у нишком затвору. Није могао да упише Правни факултет у Београду, па је ванредно студирао у Љубљани. Иако је изгубио ујаке у чувеном усташком масакру у цркви у Глини, Губерина је градио мостове. До данас су он и Филота Фила остали најпознатија адвокатска имена у бившој Југославији.

ЛЕГЕНДА Вељко Губерина, Фото Приватна архива

Томе је, каже Ињац, умногоме допринела и чињеница да је тада било мало адвоката, мало убистава, није било толико новина и телевизија, није било турских серија... Људи су радо читали детаљне извештаје са суђења, то им је био "издувни вентил", па су одлични браниоци пленили пажњу.

Ипак, по Ињцу, непревазиђена адвокатска беседа, и то још од првог овдашњег адвоката Јована Мушкатировића, Доситејевог пријатеља, који се уписао у адвокатски именик у Пешти 1773, само четири године од доношења Декрета о адвокатури царице Марије Терезије, па до данас, јесте она др Михаила Полит-Десанчића. Он је бриљирао на суђењу Светозару Милетићу, 1876. године, пред пештанским судом.

СНИМАЊЕ Ненад Јездић и Оливер Ињац, Фото Приватна архива

Истиче и адвокатски говор др Хинка Хинковића на "Велеиздајничком процесу" у Загребу, 1909, као и др Рудолфа Цистлера, браниоца по службеној дужности Гаврилу Принципу и младобосанцима, после Сарајевског атентата, 1914.

- Цистлер је себе сматрао Хрватом југословенске оријентације. Није жалио труда у том процесу, због чега је после суђења протеран из Сарајева. Усташе су га 1941. затвориле, мислећи да је Јеврејин, а после Другог светског рата успео је да оспори један случај национализације швајцарског рудника боксита, у Херцеговини - каже Ињац.

НОВЕ комунистичке власти осудиле су га после тога на седам година "због сарадње са Немцима", али је, на интервенцију Швајцарске, ослобођен.

- Упознао сам 2007. у Загребу његову кћерку Ванду, која ми је испричала очеву животну причу, објављену затим у "Вечерњим новостима". У то време имала је 95 година и била примадона Сарајевске опере у пензији - каже Ињац.

Занимљив му је и судски случај из 1925. у Загребу, као прво домаће суђење за трговину белим робљем, у ком се истакао адвокат др Светозар Ивковић Браца, родом из Сремске Митровице, школован у Загребу. Издваја и "Видовдански процес", суђење атентаторима на регента Александра 1921, у ком је чувени адвокат и писац Драгиша Васић бранио комунисту Спасоју Стејића. Васић је, подсећа Ињац, био изразити левичар све до повратка из СССР, после чега се удаљује од комунистичке идеје, да би у Другом рату доспео у штаб Драже Михаиловића. Приповетку "У празном олтару" посветио је управо Стејићу.

У времену после Другог светског рата, осим суђења Дражи и суоптуженима, после чега је адвокат Драгић Јоксимовић и сам скончао у сремскомитровачкој казниони, нарочито истиче Вељка Ковачевића, који је бранио Милована Ђиласа. Ту је и суђење због забрањене књиге Гојка Ђога "Вунена времена", па суђење Михаилу Ђурићу због супротстављања уставним амандманима из 1971, као и суђење Ђинђићу 1996. због "житне афере".

- Вељко Ковачевић је био идеал адвокатске храбрости јер је требало имати смелости 1954. и бранити оштрог критичара Тита, као што је био Ђилас - каже Ињац.

- Он је заступао и Владу Дапчевића, Пековог брата, осуђеног као ибеовца, који је киднапован после бега у Румунију и у хладњачи транспортован у Београд. Заступао је и дисидента Михаила Михаилова, као и СПЦ против рушења Његошеве капеле и подизања маузолеја на Ловћену.

ИЊАЦ је, проучавајући судски процес младобосанцима, наишао на фотографију Вељка Чубриловића са женом и бебом, непосредно пред Сарајевски атентат. Питао се шта је било са том Вељковом кћерком Надом. А онда је једном отишао код проф. Вере Вујчић, ћерке Вељка Ковачевића, јер је породица хтела да му да руком писану одбрану Ђиласа. Ту је седела и старија госпођа, која се повремено укључивала у разговор. Испоставило се да је то Нада, кћерка Вељка Чубриловића, Ковачевићева супруга.

ОПТУЖБЕ ПРОТИВ ПИСЦА ИВАНОВИЋА

У ФОКУСУ јавности је било и суђење писцу Ивану Ивановићу, иначе четничком сину, за роман "Црвени краљ" 1972. Ивановић је оптужен због непријатељске пропаганде. Нарочито је било спорно то што је главни јунак Зока Кинг, фудбалер, "изложио порузи СФРЈ, називајући је на више места Југа и Југовина". Посебна пикантерија је да је "четничког сина" бранио и на крају одбранио један од најпознатијих тадашњих адвоката, др Миливоје Перовић, комуниста, бивши републички повереник (министар) индустрије и рударства и пријатељ Ивана Стамболића.

БОДЛЕР ПРАВОСУЂА

НАВОДЕЋИ имена великих адвоката Ињац потенцира име Илије Радуловића. Како каже, додатак црногорском часопису "Адвокат", под именом "Судско бесједништво", имало је поднаслов "Од Сократа до Илије Радуловића". Звали су га "Бодлером југословенског правосуђа", "јединим Достојевским у европским судницама" (Вук Драшковић), и "песником правде и права и најумнијим адвокатом српским овог доба", како му је написао Добрица Ћосић, у посвети на "Времену смрти".

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

КОМИЧНЕ СЦЕНЕ НА ОДБОЈКАШКОЈ УТАКМИЦИ: Ево шта се десило судији (ВИДЕО)