ЗА ПРАЊЕ ПАРА И ДО 10 ГОДИНА ЗАТВОРА: Истрага о Ђиласовим рачунима могла би да разоткрије његове разне финансијске акробације

Eкипа "Новости"

20. 03. 2021. у 15:00

УКОЛИКО се докаже да је Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде, током својих вишегодишњих сумњивих финансијских акробација истовремено и прао новац, њему би могла да буде запрећена казна и до 10 година затвора.

ЗА ПРАЊЕ ПАРА И ДО 10 ГОДИНА ЗАТВОРА: Истрага о Ђиласовим рачунима могла би да разоткрије његове разне финансијске акробације

Архива

Наиме, према документима које су "Новости" досад објавиле, његово име се везује уз милионске рачуне од Швајцарске преко Хонгконга све до Маурицијуса. Међутим, постоји основана сумња да су његови рачуни који се броје у десетинама, распоређени у најмање 17 светских држава.

Ова открића била су сигнал да Управа за спречавање прања новца покрене истрагу. За најтежи облик кривичног дела прања новца, према Кривичном законику Србије, предвиђена је санкција у трајању од једне до 10 година. Ова казна следује оном за кога се докаже да је опрао новац у износу већем од 1,5 милиона динара (око 12.000 евра).

У случају Ђиласа, износи који се сада разоткривају на бројним рачунима којима располаже у иностранству, вишеструко премашују ову цифру.

Према досадашњим сазнањима, лидер ССП само на три рачуна - на Маурицијусу, у Швајцарској и Хонконгу - има скоро 10 милиона евра! На конту у Маурицијусу је 5.741.025 евра, у Сосијете женерал банци у Швајцарској око 620.147,20 евра, а у Bank of China (Хонгконг) 3.269.061,25 евра.

Управа за спречавање прања новца већ је започела прикупљање информација од домаћих и страних институција, за сада у вези са привредним друштвом Ascanius LTD и Драганом Ђиласом, на које се води спорни рачун на Маурицијусу. То је учињено, како је наведено из Управе, због сумње на прање новца, али и утају пореза и прикривање стварног власништва од стране правних и физичких лица. Томе би се могла придодати и злоупотреба службеног положаја, с обзиром на то да се сумња да је највећи део имовине Ђилас стекао у периоду док је обављао значајне јавне функције у земљи - од министра за национални инвестициони план до градоначелника Београда.

СВЕ ЈАСНИЈА И КОМБИНАТОРИКА СА ШОЛАКОМ

ПОСЕБАН проблем за лидера ССП може бити и део истраге који се односи на прикривање стварног власништва од стране правних и физичких лица. Сада се полако склапају коцкице сумњиве пословне комбинаторике која се годинама одигравала у троуглу између Драгана Ђиласа, његовог рођеног брата Гојка и бизнисмена Драгана Шолака, власника "Јунајтед групе". Документа која сада постају доступна јавности показују компликовану шему пребацивања власништва из једне у другу руку, мењање назива компанија, фиктивне продаје...

Ђиласу већ прети и једна прекршајна пријава, јер је у покушају да демантује писање "Новости", изрекао неистину да је Народна банка Србије утврдила законитост пословања "Мултиком групе" из Београда чији је он власник и законски заступник.

Како је наведено, НБС није овлашћена да испитује законитости порекла капитала, оснивања правног лица у земљи и иностранству, те уредност плаћања пореза, нити се у случају "Мулитком групе" бавила питањима за која су надлежни други државни органи (Тужилаштво, Пореска управа, Управа за спречавање прања новца, Министарство унутрашњих послова и друга.)

НБС је навела да ће због тврдњи Ђиласа поднети захтев за покретање прекршајног поступка, при чему је запрећена казна за те прекршаје за правно лице до два милиона, а за одговорно лице у правном лицу до 150.000 динара.

Како нам је речено у Управи, брзина којом ће проверити сумње да би се иза новца на рачунима на Маурицијусу, Швајцарској и у Хонгконгу могло крити било какво дело из њихове надлежности, зависи од организација од којих очекује одговоре. Државна тела Србије имају обавезу да одговоре у року од 15 дана, док за стране партнере добра пракса подразумева да то учине у року од три недеље.

Детаље провере Управа никада не открива нити најављује провере. Пракса је у овом случају другачија, јер су заправо први пут процес покренули на основу новинарских сазнања.

- Процес прикупљања додатних података се покреће у ситуацијама када Управа дође до сазнања која указују на извршење неких дела из њене надлежности. Та дела могу бити прање новца и финансирање тероризма, недозвољене полиферације оружја за масовно уништење или предикатна кривична дела. А то су утаја пореза, злоупотреба службеног положаја, трговина наркотицима... Ако постоји било који од тих елемената, имамо право да проверимо - објашњава Жељко Радовановић, в. д. директора Управе за спречавање прања новца.

Законска овлашћења Управе су прикупљање додатних података од приватног сектора и државних институција, као и организација из иностранства. Управа сазнања проверава и у доступним комерцијалним и другим базама података.

- Најпре проверавамо тачност расположивих података и ако се покажу као тачни, онда прикупљамо и сва додатна сазнања, која могу да утичу на расветљавање неког дела. Брзина којом то све радимо зависи од неколико фактора. Најпре од комплексности самог предмета. Једно је уколико имамо мали број учесника и трансакција и мали број физичких и правних лица. Ако је комплекснија структура, то може да потраје неколико месеци. Други важан фактор је брзина реакције по захтевима које шаљемо. У принципу, сви ми државни органи смо дужни да у року од 15 дана доставимо оно што се захтева. Када је реч о захтевима из иностранства, све зависи од државе до државе. Примерен рок је три недеље од слања захтева. У хитним случајевима, то може бити знатно краће - појашњава Радовановић.

МОГУЋЕ ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНЕ

ОСИМ Кривичног законика Србије, Драган Ђилас би могао да се нађе и на удару још неколико закона, пре свега Закона о спречавању прања новца и Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, који је почео да се примењује 12. марта.

Иначе, Кривичним закоником предвиђено је и одузимање новца или добити који су предмет прања новца. Закон о утврђивању порекла имовине предвиђа и плаћање пореза у износу од чак 75 одсто на имовину за коју се утврди да не може да јој се докаже порекло стицања.

ИНИЦИЈАТИВА НИЈЕ ИЗ СИСТЕМА

НИЈЕ упутно да говоримо о проверама докле год оне трају. Ово је први пут да смо се званично огласили у вези са било каквим случајем, јер иницијатива није потекла из система, већ од новинара. Новинари имају право на изворе и могу да укажу на нешто што нисмо знали, а из наше је надлежности - истакао је Жељко Радовановић, в. д. директора Управе за спречавање прања новца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (7)

ЗВЕЗДА СЕ ПОХВАЛИЛА: Ових пет странаца иду с Маракане - весели