Политика

И ЗАГАЂЕНА РЕКА "ПОТАПА" ЕВРОПСКИ ПУТ: Амандмани на извештај ЕП показују изузетну маштовитост комшија који Србији постављају препреке

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

12. 01. 2021. у 08:00

СРБИЈА је, у припремама новог годишњег извештаја Европског парламента, поново налетела на комшијску "мину". У мору амандмана, нашао се и огроман број оних које су саставили европосланици суседних земаља и где се билатерална питања дубоко уграђују у приступни процес.

И ЗАГАЂЕНА РЕКА ПОТАПА ЕВРОПСКИ ПУТ: Амандмани на извештај ЕП показују изузетну маштовитост комшија који Србији постављају препреке

Тако је, на пример, бугарски посланик Ангел Џамбаски званично изразио жаљење што рудници загађују реку Драговиштицу! Такође, позива на јаче акције у подршци бугарској мањини у Босилеграду, сматрајући кључним обезбеђивање континуираног пружања одговарајуће медицинске заштите у овом региону.

Предњаче, наравно, Хрвати, који нам траже све и свашта - од повратка уметнина и стварања највиших стандарда за националне мањине, преко отварања архива, до промене речника у посматрању на свежа историјска догађања. Сад и Бугари захтевају од Србије да убрза процес сукцесије и спровођења обавеза око поделе заједничке архиве бивше Југославије, посебно Удбе и КОС-а, како је то срочио Андреј Ковачев!

Притискали су нас суседи и раније, а пре свих Хрвати, свачим: од стриктне сарадње са Хагом, преко захтева за признавање геноцида у Сребреници, одрицања од Закона о универзалној јурисдикцији по оптужницама за ратне злочине, до враћања отетог блага и одрицања од четништва. У томе је предњачила чувена Ружа Томашић. Сада су ту улогу, на неки начин, преузели Жељана Зовко и Тонино Пицула, који између осталог, тражи да нам се више не отварају поглавља док се не испуне захтеви, а приступна помоћ услови европским напретком Косова.

Имала би Србија штошта да тражи заузврат и од Хрватске, почев од имовине и положаја Срба у овој земљи који су некада у њој били конститутивни народ. Срби су данас у региону конститутивни само у БиХ, док у Словенији нису ни национална мањина! Али, приступни процес је неправедан, и захтеве могу да испостављају само они који су већ у ЕУ. Кандидати могу само да ћуте, слушају и трпе. Зато је Ружа Томашић и могла да изјављује да "Србија рехабилитује четништво", док Хрватској нико ништа не може кад повампирује усташтво.

НИШТА ОД ПРОМЕНЕ СИСТЕМА ГЛАСАЊА

И САМИ европски званичници истичу неопходност да се сва билатерална питања са суседима решавају дијалогом. Али, ЕУ је недоречена, јер је истовремено поручила да више не жели да "увози" билатералне спорове и у своју стратегију уврстила обавезу да све земље кандидати пре приступања ЕУ морају да их разреше. Томе је умногоме требало да помогне предлог да у новој стратегији проширења важи принцип квалификоване већине приликом одлучивања, али то се још није догодило.