БЛАЋЕЊЕ ВУЧЕЛИЋА КОЈИ СЕ БОРИ ЗА ДАХ: Весин "новајугенд" - лешинари на респиратору људскости

БЕОГРАДОМ је пре десетак дана прострујао абер да је Веселин Симоновић својим запосленима послао циркуларни мејл само са једном реченицом: "Јебем вам матер свима."

Фото: Принтсцреен/Д.Миловановић

Ако има имало образа, части и морала, текст исте садржине требало би да понови колико данас. Наравно, под условом да он сам није аутор најскареднијег памфлета у новијој историји српског новинарства, који је освануо на порталу "Нова С".

Бивше колеге и бивши људи објавили су, наиме, непотписану рубрику под насловом "Два лица Милорада Вучелића, од дисидента до слуге режима" у тренутку док се ЧОВЕК Милорад Вучелић борио за живот у болничкој постељи. Кажем ЧОВЕК, а не главни и одговорни уредник "Вечерњих новости", јер овај текст настаје као насушна потреба одбране цивилизацијских норми од људског и новинарског талога, који је у форми некролога, тукао оног који лежи, који нема могућност да им одговори на њихово кевтање.

Овде нећемо расправљати о томе ко је чији слуга, мада се понешто може наћи у хербаријуму осушених политичких нада глодура "Нове". А има напретек прилога за белу књигу жутих дана, попут чувеног броја "Блица", уочи друге рунде изборног окршаја Томислава Николића и Весиног тадашњег љубимца Бориса Тадића. Ето богате ризнице за неког приљежног истраживача повести журналистичког удвориштва.

Фото Принтскрин

Дежурни преваспитачи Србије у виду самопрокламоване "независне" новинарске елите, окупљене на електронском таблоиду, нису смогли снаге ни да се потпишу испод срамотне пашквиле којом се уписују у анале бешчашћа. Они, чија су уста пуна новинарских стандарда и етике, лешинарски круже изнад кревета болесног човека, тонући у муљ сопственог лицемерја. Заслепљени програмираном политикантском мржњом, типичном за другосрбијанце, пали су испод линије хришћанске обазривости и достојанства.

У жељи да што пре саставе умрлицу за Вучелића, нису чак могли ни да нађу "добровољца" за антиљудски стрељачки вод, већ су се сакрили иза цитата Милоша Васића старих деценију и по. И ту су можда направили кобну грешку, и лишили славе свог лауреата. Јер, сада ће будућу награду за "новинарску храброст" због пуцања у човека на респиратору морати да дају конкурентској кући. Али, за разлику од њих бедника Васић је то признање у најави заслужио, јер је о Вучелићу писао када је овај био кадар да му одговори.

Јесте ли реални?

То исто питање, само много оштрије, зачињено псовкама какве заслужују битанге, поновио је један наш великан одбијајући гостовање код хумористе и новинара у покушају на телевизији Нова С.

Ништа мање нисмо запрепашћени ни ми, Вучелине колеге и сарадници. Попут горе поменутих питамо се: је ли реално да ћуте разни Ремови, Нунсови, Цензоловке, Унсови, савети за штампу, невладини крсташи за чистоту медијског простора?

Готово сви они срамотно су остали неми и када је 2015. бачен Молотовљев коктел на кућу Милорада Вучелића, тада главног уредника "Печата". Јер, матрица бестидног кружока којем припада Симоновић је следећа: сетимо се слободе медија само онда када су угрожене наше идеолошке и личне позиције, а Вучелића и остале који су на другом политичком полу можемо да тучемо чак и онда кад се боре за ваздух.

Вучела ће, у Бога се уздамо, оздравити, али Веса и његов "новајугенд" остаће заувек болесни, прикопчани на респиратор најнижих људских слабости. И згодно је на концу подсетити се једног Симоновићевог интервјуа из јуна ове године. Рекао је тада да "има медија који су у тешком психичком стању". Слажемо се. Његов електронски таблоид је у петак то најбоље потврдио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације