Кризу која је захватила југословенску федерацију почетком седамдесетих година партијски врх је покушао да разреши на више начина - новим уставним реформама, укидањем паралелизма аутократске власти и демократских тенденција, "појачавањем" водеће друштвене улоге СКЈ, разрачунавањем са националистичким покретом у Загребу, гушењем демократског покрета у Београду, "конзервирањем" анахроних политичких концепција.
Па уставом из седамдеет четврте није ништа решено, само је досуто уље на ватру, растурена Србија, ојачане усташке, шиптарске и талибанске тенденције, а кредитима са запад купљен социјални мир за неку годину, купљени београџани и новосаџани да мирују и не таласају док им растурају омиљену државу. Последице потпуно видљиве, рат 91-95. и 98-99., неспособни политиканти на власти у републикама и покрајинама, задуженост целог простора бивше СФРЈ преко 120 милијарди долара у 2020-тој, у односу на 18 милијарди 1989-те, седам провинција које дрнда како ко хоће и колико хоће и са истока и са запада нарочито.
Коментари (6)