Политика

Београд 13 пута рекао Бриселу "не" због Русије, Венецуеле и Белорусије

Д. МИЛИНКОВИЋ

12. 08. 2020. у 09:00

ПРОЦЕНАТ усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама Европске уније у првој половини ове године пао је испод 50 одсто, јер је Београд од 25 докумената које је усвојио Брисел подржао само 12.

Београд 13 пута рекао Бриселу не због Русије, Венецуеле и Белорусије

Наша земља је рекла "не" Бриселу за три документа која се односе на везу Русије са кризом у Украјини, за три декларације о текућим тензијама у Венецуели, као и за по једну које се односе на Мјанмар/Бурму, Иран, Белорусију, Никарагву, Сирију, Турску и Грузију.

Како се наводи у најновијој анализи ИСАК фонда о усаглашености са ЕУ декларацијама и мерама, Брисел је од 1. јануара до 30. јуна усвојио 25 докумената за које је тражио подршку и земаља кандидата за чланство и две декларације за које није послат захтев за усаглашавање.

У првој половини 2020. дошло је до пада процента усаглашавања Србије са политиком ЕУ, и она сада износи 48 одсто, за разлику од првих шест месеци прошле године, када се наша земља усагласила са 60 одсто декларација. Проценат усаглашења за целу 2019. износио је 57 одсто.

Један од аутора анализе, Игор Новаковић, каже, за "Новости", да је, баш као и претходних година, настављен тренд да се Србија не усаглашава са оним декларацијама које се односе на Кину и Русију или са онима на тему ангажовања ових двеју земаља у иностранству:

- С обзиром на то да су и Кина и Русија сталне чланице Савета безбедности УН, оне су, као такве, од виталног значаја за позицију Србије по питању независности Косова и имамо њихову подршку када је реч о спречавању његовог чланства у међународним организацијама. Исти основ за неусаглашавање важи и за још неколико земаља са којима Србија има добре односе, попут Ирана или Белорусије, које не признају независност Косова.

ПОДГОРИЦА И ТИРАНА 100 ОДСТО УЗ ЕУ

ОД земаља у региону, највећи проценат усаглашавања имају Црна Гора и Албанија, које су подржале све декларације ЕУ. Следи Северна Македонија која се усагласила са 92 одсто докумената, а затим и Босна и Херцеговина са усаглашеношћу од 72 одсто. Најмање на "линији" политике Брисела је Турска, која је подржала само 16 одсто декларација.

Од избијања украјинске кризе, Србија се није усагласила ни са једном декларацијом ЕУ на тему ангажовања Русије у тој земљи, било на Криму, било у региону Донбаса у источној Украјини, па је тако било и у првој половини ове године.

Сва три документа на тему текуће кризе у Венецуели су декларативног карактера и представљају реакцију на кризу у целини, али је у њима ЕУ истовремено критички настројена према режиму Николаса Мадура. Русија и Кина мање-више подржавају његов режим, што по ауторима анализе, објашњава разлог за неусаглашавање Србије са ове три декларације. Осим тога, Венецуела није признала независност Косова и била је уз Србију у разним међународним организацијама.

Србија није подржала ни декларације ЕУ на тему Ирана и Белорусије, којима се према тим земљама обнављају односно продужавају већ постојеће рестриктивне мере. Новина у овом тренду неусаглашавања свакако се односи на рестриктивне мере према Турској, која је и сама земља кандидат за чланство у ЕУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 25

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32