ПОЗИЦИЈА ПРИШТИНЕ ОСЛАБИЛА: Историчар Жан-Пол Блед каже да Немачку против Србије води ехо прошлости

PODIZANjE optužnice protiv Hašima Tačija je simbolični trenutak u istoriji kada smo konačno došli do momenta u kome će predstavnici Albanaca sa Kosova odgovarati za ono za šta su optuženi, ističe za "Novosti", francuski istoričar i profesor emeritus sa Sorbone Žan-Pol Bled.

Жан-Пол Блед / Фото Н. Скендерија

- На основу онога што се до сада сазнало, он се налази међу особама којима је место пред међународним судом. Најмања ствар је да одговара оно за шта је оптужен - каже Блед.

* Значи ли то да се клима у међународној заједници мења према Косову?

- Пролази време "врућег" периода проблема, током ког су на неки начин власти у Приштини биле "недодирљиве". Прошло је већ двадесет година. То је дуг период током ког је могла да се успостави дистанца. Данас могу да буду изведени пред суд. Постоји легитимитет да се то уради. Сада је питање какав ће то све имати резултат.

* Може ли то директно да се одрази и на решавање косовског питања?

- Могло би да учини мање тешким дипломатско решење, јер је позиција Приштине на неки начин ослабљена. С овом новом чињеницом стиче се утисак да подршка Приштини није као што је била. Али то не значи да ће проблем лако бити решен.

* Ко у томе има водећу улогу?

- Американци су последих месеци водили главну реч, али су недавно, подизањем оптужнице против Хашима Тачија, били приморани да направе корак уназад. Европљани су ту од самог почетка. Руси су активни, али иза кулиса. То све чини овај досије веома компликованим. Често су у питању нијансе.

* Зашто је тема Косова толико важна за тако велике силе?

- Ово питање евидентно има значај, јер се кроз њега стварају равнотежа и однос снага на балканском простору. У игри су интереси великих сила и ово питање, које у просторном погледу мало значи, може да кристалише ривалитете међу њима. То што је Косово по површини мало, не значи да се проблем обавезно мери километарском важношћу територије.

* Србија, као мала земља, у исто време покушава да задржи Косово и води преговоре за улазак у ЕУ. Да није то тежак посао?

- Супротно од онога што понекад може да се чује, Француска није ставила вето на улазак Србије у ЕУ. Одлазак Емануела Макрона у Београд је то потврдио. Могуће је да, са друге стране, постоје одређене снаге које имају улогу кочничара. У томе би можда требало тражити ехо прошлости. Нисам сигуран да се Немачка баш веома залаже за улазак Србије.

* Због чега тако мислите?

- Могуће је да је немачки став заснован на историји и ранијим конфликтним ситуацијама, са сећањима на Први и Други светски рат. То се, наравно, не говори јавно. Колико је Берлин деведесетих, с једне стране, гурао Хрватску и Словенију, толико мислим да сада кочи Србију. Али ући ће и Србија у ЕУ, иако, не може да кажемо датум. Процес је дуг, што није карактеристично само за вашу земљу. Погледајте колико дуго чека Турска, а можда неће на крају ни ући, што је из мог угла добра ствар, имајући у виду оријентацију коју заузима Анкара.

* Како у том контексту гледате на то што је Аја Софија недавно претворена у џамију?

- Турци су, наравно, газде код своје куће. Немамо начина да их спречимо да ураде то што су учинили. То, истовремено, показује политику која превазилази Аја Софију. Код Ердогана постоје отоманске амбиције. Себе види као наследника султана. Жели да прогресивно избрише наслеђе Мустафе Кемала. Његове отоманске амбиције треба ставити у веома широк контекст. Читава актуелна спољна политика званичне Анкаре иде у том правцу. Турска је данас присутна у свим зонама које су у прошлости припадале Отоманском царству. То је повратак Турске на територије на којима је била до почетка 20. века. Босна и Косово припадају тој истој политици.

Жан-Пол Блед / Фото Н. Скендерија

* Хришћански свет, у првом реду Грци, Руси, Срби, веома је забринут због овог чина?

- Не сумњам у то и одлично их разумем. Решење које је пронашао Мустафа Кемал Ататурк било је добро и можемо само да зажалимо због тога шта је сада учињено с Аја Софијом, али, као што сам рекао, немамо никаква средства да било шта учинимо. То је суверен акт од стране Ердогана. Ту постоји и други фактор. Популарност Ердогана прогресивно опада. Показали су то изборни резултати у Истанбулу и Анкари. Губитак Истанбула је за њега нарочито био јак ударац, имајући у виду да је рођен у овом граду и да је био његов градоначелник. То је, можда, и најава тешкоћа током следећих избора, општих и председничких. Зато сада игра на ову карту. Али, то ће Турску свакако још више одвојити од ЕУ.

* Лидерима ЕУ је недавно било потребно пет дана и ноћи да се договоре око узајамне помоћи...

- Битан је финални резултат којим је пређен важан корак. Остаје да се види да ли је то изузетан тренутак везан за несвакидашњу ситуацију, или ће то можда бити правац ка остваривању европског суверенитета, што је политика Емануела Макрона коју, лично, подржавам. Макрон заговара јаку Европу, и ту можемо да направимо везу с политиком генерала Де Гола, који је желео да Европа буде светска сила, не само економска и трговинска.

* Политика Макрона је, дакле, по вашем мишљењу, на неки начин наставак Де Голове стратегије?

- Тако је интерпретирам. Идеја европског суверенитета коју често истиче, преузима формулу коју је у своје време користио генерал Де Гол. Европа треба прогресивно да преузме у своје руке сопствену политичку судбину. Реч је о дугом процесу, у коме има опонената. На првом месту, Холандија. Још у време Де Гола, ова земља се највише противила његовој визији Европе. У томе, дакле, постоји континуитет до данашњих дана.

* Пандемија је показала да човечанство понекад делује потпуно немоћно спрам минијатурног вируса...

- Истина је, постоји филозофски, чак метафизички контраст између бескрајно малог, као што је вирус, и немерљиво великог, као што је човечанство. Пандемија нас је изненадила, и у европском случају је било разлика. Немачка је на почетку реаговала "немачки", брзо и адекватно, док је са француске стране било кашњења, али мислим да је проблем постепено узет у руке и да смо схватили размере.

* Али још немамо лек. Ако смо у рату, зар се не може бити одлучнији, бржи?

- Могуће је. Али што се тиче технике, а реч је о техничком проблему, вакцина не може да се донесе декретом и чаробним штапићем. Потребно је време. Али постоји и политичка димензија, јер ће земља чија лабораторија прва буде пронашла вакцину обезбедити себи важно место у односима снага између сила.

* Зашто на Западу практично уопште не говоре о руској вакцини, која је прошла испитивања?

- Истина је, ни ја до сада нисам чуо да се о томе говори! Радујем се, ако је тако. Изненађен сам. Наш разговор је прилика да нешто сазнам о томе.

* Крије ли то "незнање" у себи геополитички улог?

- Могуће је.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације