ТУЂМАН СПРОВЕО ПАВЕЛИЋЕВ ПЛАН: Уз миг Америке, у “Олуји” зверски су ликвидирани старци, стока, скрнављене су цркве и рушени споменици
СРПСКИ народ у Србији, Републици Српској и региону данас се сећа жртава злочиначке хрватске операције "Олуја" 1995. године.
На данашњи дан пре тачно 25 година освојен је Книн, чиме је симболично окончана акција хрватске војске чији је циљ било заузимање Републике Српске Крајине и протеривање српског становништва. Прогон Срба из Северне Далмације, са Кордуна, Лике и Баније 1995. године једна је од највећих националних траума новог доба и незарасла рана српског народа.
Овом операцијом, која се у модерној Хрватској слави као државни и свенародни празник спроведено је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У мислима прогнаних Крајишника ових дана буде се мучна сећања на бескрајну колону која се почетком августа протезала од Дрниша, Бенковца и Книна, преко Петровца и Бањалуке, све до Србије.
У егзодусу какав Европа дуго није гледала, своје домове оставило је око 250.000 људи. Међу њима хиљаде деце, жена, стараца, болесних и немоћних. Убијено је око 2.000 цивила.
У ратном безумљу хрватска војска је рушила и палила читава села и пљачкала све вредно што се нашло у напуштеним кућама. Старци који нису оставили своје домове убијани су редом. Ретки су преживели. Војска културне и европске Хрватске убијала је и стоку, кућне љубимце, рушила споменике и скрнавила цркве. Данас то прикривају и прећуткују. После погрома на своја вековна огњишта вратило се неколико хиљада Срба, махом стараца. Живе тихо, ћуте на дискриминацију, и биолошки нестају.
Српски народ Крајине 1995. године био је остављен на милост и немилост освајачу. После изласка хрватске војске на Динару, са које се види и Јадранско море, процене су јасно упозоравале - одбрана је могућа три дана, пет највише. Република Српска није могла да помогне, Србија се није мешала. Са друге стране, Хрвати су почетком августа подигли све што су имали - око 120.000 људи под оружјем, артиљерију и тенкове, стране плаћенике... Крајишки Срби, уморни и остављени, са дезоријентисаним вођама и без икакве подршке, нису имали шансу.
Генерал у пензији Радован Радиновић четврт века касније са жалошћу, али реално, каже да Република Српска Крајина није имала историјску шансу да опстане. А на свом вековном простору - ни њен народ.
- Губитак Крајине био је неминован. Србија није могла да помогне, нити је то била у стању Војска Републике Српске. Хрвати су већ имали добро обучене и наоружане професионалне војнике и официре, којима је била супротстављена народна војска састављена од крајишких Срба. Територија РСК лета 1995. године већ је била добро начета, а Хрвати су изашли на стратешке положаје на Динари. Однос снага био је 20 према један на штету Срба. То је већ био крај сна.
Радиновић истиче да су дани РСК били одбројани, све и да је постигнут договор са Хрватима и међународном заједницом:
И НАТО ЈУРИШАО НА СРБЕ
ПОДРШКУ операцији "Олуја" 1995. године пружио је НАТО, посебно ангажовањем авијације, чији је циљ био уништавање центара веза Српске Војске Крајине. Хрвати су обилато снабдевани обавештајним информацијама, а западни оперативци на терену обучавали су официре и водили акције набавке наоружања. Уз себе Загреб је имао и моћну америчку органзиацију МПРИ, коју су водили бивши генерали САД. Преко њих је реализована неформална помоћ САД и Пентагона.
- Туђманов циљ није био суживот са Србима, већ управо супротан - њихово протеривање.
Американци су Туђману дали дозволу за напад на Крајину, а тиме и коначни обрачун са српским народом. Услов је био само један - да се акција што пре заврши. Оно што није успело Павелићу, спровео је Туђман. Ни његови најближи сарадници данас не крију да је у "Олуји" видео прилику за трајно решавање српског питања у Хрватској.
Сведоче уосталом о томе и снимци састанка хрватског Врховног савета одбране одржаног на Брионима, неколико седмица пре почетка офанзиве:
- Под нашим жестоким ударом Срби треба да нестану - изговорио је злокобне речи тадашњи председник Хрватске и најавио мрачни сценарио који ће уследити првих дана августа.
На ове речи подсећа и некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, који наглашава да су кроз "Олују" Хрвати настојали да заокруже дугогодишњу тежњу ка остварењу државног и националног идентитета. Тај пут је, нажалост, водио преко сукоба са Србима.
- Све је водило томе - од разбијања Југославије, преко провоцирања Срба у Хрватској и плашењем повампирењем усташтва, њихове самоодбране која је Туђману одговарала... "Олуја" је заокружила тај процес, што је био једини хрватски циљ и у свим преговорима у којима је учествовала. Мало је вероватно да би заживео и план З-4, који је Србима гарантовао широку аутономију у оквирима Хрватске. Исход би овако или онако највероватније био исти, јер је Загребу одговарала хрватска држава, али са што мањем бројем Срба. То је био циљ хрватске политике још од 19. века - наводи Јовановић.
Крајишници се са болом и горчином сећају 4. августа. Веома рано, око пет ујутру, Книн је засут снажном артиљеријском ватром. Ракете су падале на куће, зграде, улице. Народ се склонио како је знао и умео - у околна села, по њивама, подрумима. Све више људи напуштало је домове, а прве колоне аутомобила и трактора већ су биле формиране.
Већ у подне Милан Мартић потписао је Одлуку о евакуацији Книна, места из Далмације и личког Грачаца. "Привремена евакуација" за свега неколико сати претворила се у километарску колону која се огрнута страхом кретала из града.
- Куда ћемо? - упитао је човек са трактора пуковника Српске војске Крајине Стевана Прелића, који је на ободу Книна са групом војника стајао поред пута. - У Срб, Петровац?
- И даље - суво је одговорио пуковник.
- Бањалука?
- Даље. Још даље. За Србију - показао је руком правац пуковник без војске.
У Србију се августовских дана слила река народа. Преко Сремске Раче данима су прелазили трактори, камиони, аутомобили, запрежна кола. На њима су стигле ратна несрећа и патња за завичајем, али и неслућено демографско појачање Србије. Стигле су хиљаде вредних руку Крајишника, који су одмах прионули да раде, стварају, подижу. Никла су цела насеља, оживела села, подигла се напуштена домаћинства у Срему, околини Београда, на Косову и Метохији... Четврт века касније крајишки корен дубоко се примио на новом тлу, а Крајина живи у успоменама, обичајима и сећању ком је посвећен и данашњи дан.
Хаг ослободио Готовину и Маркача
МЕЂУНАРОДНИ трибунал у Хагу операцију "Олуја" у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао је као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. Већ у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене, а хрватски генерали су ослобођени.
Хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу, а у време Туђмановог режима су одбијале сарадњу с Трибуналом, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Касније су ипак поклекли и доставили десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".
Команданта "Олује" генерала Готовину Хаг је 2011. године првостепено осудио на 24 године затвора, Маркача на 18, а Иван Чермак је ослобођен кривице. Потоња двојица су била оптужена за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја". Апелационо веће Хашког трибунала годину дана касније Готовину и Маркача је ослободило кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду.
Препоручујемо
ВРЕМЕ НИЈЕ ДОНЕЛО ПРАВДУ: Министар Стефановић о годишњици акције “Олуја”
04. 08. 2020. у 15:46
ХРВАТСКИ ПРЕМИЈЕР ПЛЕНКОВИЋ: Зашто сам "иницирао" долазак Милошевића у Книн
04. 08. 2020. у 17:18
ЕКСТРЕМНИЈИ НЕГО ХДЗ! Милановић: Сутра је празник, а не комеморација за Олују!
04. 08. 2020. у 13:52
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (29)