ТАЈНА КЛИНТОНОВА ДОКУМЕНТА: Срби требало да добију више од 50% БиХ, а муслиманска подметачина око Сребренице га излудела
БИВШИ амерички председник Бил Клинтон ургирао је муслиманску владу у Босни и Херцеговини да уступи територију Србима 1995, показују документа са којих је скинут печат поверљивости.
Кад је Сребреница пала, како пише “Гардијан”, под српским сепаратистичким нападом пре 25 година, босанска влада на челу са муслиманима била је запањена кад је непосредни одговор Вашнгтона био покушај да их наговоре на нове концесије, између осталог, и да прихвате евентуалну поделу њихове земље по етничким линијама.
Документа из тог периода и интервјуи са неким протагонистима рефлектују одлучност Клинтона и његовог тима за спољну политику да пронађу решење трогодишњег конфликта по сваку цене, пре него што је почела његова кампања за реизбор 1996. – “чак и ако би то значило награђивање босанских Срба за њихову политику етничког чишћења испуњавајући њихов циљ – сецесију”, пише британски лист.
Кад је ослобођена Сребреница, Клинтон је преко телефона у разговору са другим страним лидерима изражавао незадовољство босанском армијом што није успела да одбрани град. У истој недељи кад је Сребреница ослобођена, Клинтонов саветник за националну безбедност Ентони Лејк финализирао је “стратегију завршне игре” за извлачење Сједињених Америчких Држава из “босанске катастрофе”.
Стратегија, на којој је Лејков тим почео да ради недељама пре напада у Сребреници, била је покушај да се наметне мировни уговор заснован на угрубо једнакој подели територије. Уколико то не успе, план је био да се повуку миротворне снаге УН (Унпрофор), укине ембарго на оружје Босни, а муслиманско-хрватској федерацији пружи иницијална подршка ваздушним ударима док не ојача довољно да се сама избори са Србима.
Али, цена такве америчке подршке је била висока. Муслимани би морали потенцијално да прогутају даље концесије, укључујући предају интегритета територије коју су бранили. Према првом анексу те стратегије, названом “план игре за дипломатски пробој 1995”, први корак су били “преговори са Босанцима” како би их убедили да након Сребренице треба “реалистичније да размисле о обликовању насеобине”.
Федерација је тиме могла да прихвати мање од пола територије а САД би размотриле “притисак на Босанце да пристану да Срби спроведу референдум о сецесији након две-три године”.
- Ако Босанци не могу да убеде српску популацију да њихова најбоља будућност лежи у реинтеграцији, нема смила блокирати мирну сепарацију уније дуж линија чехословачког модела - стоји у предлогу.
Овај предлог узбунио је неке бивше чланове америчке администрације. Дејвид Шефер, саветник тадашње амбасадорке у УН Медлин Олбрајт који је ишао на састанке у Белој кући везане за БиХ, написао је колеги да су “Срби запленили огромну територију путем етничког чишћења а ми онда треба да одржимо ‘демократски’ референдум да потврди такву агресију?”
“Веома транспаретни чин смиривања”, додао је Шефер, који је у својим мемоарима “Тхе Сит Роом” указао да су Лејк и његов тим можда просто покушавали да буду провокативни како би изазвали дебату.
Александер Вершбоу, тадашњи директор за Европу Националног безбедносног савета (НСЦ) који је учествовао у писању стратегије, рекао је да је то био компромис између различитих америчких агенција.
- Било је доста навлачења у различитим смеровима у процесу између унутрашњих агенција, са можда најреалистичнијим Пентагоном и Стејт департментом и НСЦ који су узели правичну страну за аргумент, гледајући да добију најбољи могући договор за босанске муслимане – рекао је Вершбоу.
То међутим није деловало толико концептуално босанском руководству кад се председник БиХ из ратног времена Алија Изетбеговић нашао под америчким притиском да пристане на српски референдум, чак и кад су се појавиле вести о убиствима у Сребреници, како пише “Гардијан”.
- Постојао је огромни притисак у потпуно погрешном тренутку – каже Мирза Хајрић који је тада био портпарол Министарства спољних послова а потом главни саветник Изетбеговић
- Суочавали смо се са трагедијом у Сребреници. То је био велики морални пораз за међународну заједницу и најтрагичнији догађај у рату, а ту имате Американце који покушавају да вас сломе по том суштинском питању. Зашто би наградили те људе који су у јулу ’95. планирали и спровели геноцид? – упитао је он.
Хајрић – који је данас амбасадор у Аустралији, рекао је да је Изетбеговић одлучно одбио сваку сугестију о српском референдум. Он верује да је ургентност Вашингтонског приступа била руковођена жељом Клинтонове администрације “да скине босански проблем са америчких екрана уочи изборне кампање 1996”.
А Клинтон је, наводи “Гардијан”, сигурно био свестан оног што Американци гледају на телевизији. У телефонском разговору са британским премијером Џоном Мејџором 14. јула делује да амерички председник није био свестан величине масакра и да је хтео да умањи његов значај.
- Број жртава се смањио и централна Босна је у миру због доприноса Унпрофора. Просечни гледаоци телевизије мисле да је то једнако лоше или горе него што је било 1992. – рекао је Клинтон, додајући да и Конгрес исто осећа.
Непосредно након ослобођења Сребренице француски председник Жак Ширак покушао је да окупи западне лидере и подржи поновно освајање града на силу, упоређујући ситуацију са ратом против нациста.
- Француска је спремна да убаци све своје снаге у напоре да се поврати ситуација у Сребреници – или нећемо ништа да урадимо. Али ако је опција да се не ради ништа, онда је ово иста ситуација у којој смо били 1939. и Француска ће се повући – рекао је он Клинтону преко телефона.
Његов став је био у оштром контрасту са оклевањем Француске да одобри НАТО бомбардовање како би отерали Србе из Сребренице. Амерички званичници су, истиче “Гардијан”, одбацили Ширакове апеле као “театралне” и указали да ни његови сопствени генерали не деле његов ентузијазам.
Клинтон се у разговору пожалио на босанску армију, која је побегла уместо да се бори против Срба.
- У Сребреници је било око 3.000 босанских војника… али они су отишли без борбе. Разговараћу са својим војним саветницима али они су веома скептични о довођењу снага хеликоптерима, посебно ако Босанци неће да се боре. Не можемо апстрактно бранити демократске вредности – рекао је он.
На крају су се САД и савезници сложили да направе упориште у последњој муслиманској енклави у Горажду на истоку БиХ, претећи великим ваздушним ударом у случају напада. Хрватска офанзива против Срба у западној Босни у августу 1995. изменила је мапу и натерала Србе да седну за преговарачки сто без обећања о референдуму. Рат се завршио, Клинтон је добио “плус” на плану спољне политике и освојио реизбор 1996. Његова документа, међутим, служе као подсетник на то колико су САД биле близу да одустану од Босне, закључује “Гардијан”.
Блиц
Препоручујемо
У КОНГРЕСУ ОСУДА И СВИХ УБИЦА СРБА: Београд и Бањалука спремају одговор на резолуцију о Сребреници
18. 07. 2020. у 07:45 >> 01:28
НОВИ УДАР НА СРБЕ: Амерички конгрес спрема резолуцију за геноцид у Сребреници
15. 07. 2020. у 11:24
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (20)