ВЕСИЋУ УГРОЖЕН ЖИВОТ: Након шест дана штрајка глађу, бившем министру позлило, из Окружног затвора пребачен у болницу у Сремској Каменици

БИВШЕМ министру саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Горану Весићу након шест дана штрајка глађу позлило је у ноћи између понедељка и уторка, и он је јуче у 8.45, из Окружног затвора у Новом Саду, колима Хитне помоћи пребачен у Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.

Фото Танјуг/Марко Ђоковић

То је за "Новости" потврдио Миле Јандрић, управник Окружног затвора у Новом Саду, где се Весић налазио у притвору од суботе ујутро. Осим тога, започео је и штрајк жеђу и више од 20 сати није узимао воду.

- Весићу се погоршало здравствено стање, одмах су га прегледали затворски лекари, констатовали су тегобе и о томе је обавештен суд, односно судија за претходни поступак, који је дао налог и одобрио да се он транспортује у Институт у Сремској Каменици - каже Јандрић, наводећи да је поступио по протоколима и процедурама који се примењују у оваквим случајевима. Након што су га прегледали лекари специјалисти, Весић је задржан на коронарном интензивном одељењу, а, како сазнајемо, у болници га обезбеђују припадници Службе за обезбеђење, што је део редовне процедуре током лечења притворене особе у цивилној болници.

Брат бившег министра Зоран Весић казао је да је Горан срчани болесник који је пре неколико дана био примљен на Институт "Дедиње" у прединфарктном стању, након чега му је предложена хоспитализација и коронарографија. Како каже, то је одбио јер у том тренутку још није био постављен неко ко би уместо њега обављао функцију:

- Штрајк глађу, који је практично почео у четвртак када је ухапшен, додатно је погоршао његово здравствено стање. Њему је притвор одређен без основа, и то хроничном срчаном болеснику када је већ започео штрајк глађу. Одредити притвор невином, без основа, са таквим здравственим стањем, исто је као да сте му потписали смртну пресуду - рекао је Зоран Весић, иначе лекар, објашњавајући да и код здравих особа последице штрајка глађу могу да буду озбиљне и опасне по живот, а посебно код особа које имају хронична обољења.

Како је пренео, брат му је истог дана када се несрећа догодила рекао да ће поднети оставку и да о томе није имао никакву дилему, јер је то чин моралне и политичке одговорности, као човека који је био на челу ресора у којем се десила велика трагедија.

- Иако је та станица реконструисана у време када Горан није био министар, нити је имао везе са тим, као одговоран и моралан човек дао је оставку одмах, чим су прошли дани жалости. Међутим, друга је ствар кривична одговорност. У случају мог брата чини ми се да је тужилаштво тражило притвор за моралну и политичку одговорност под притиском руље, без постојања основе било какве кривичне одговорности. Његов чин штрајка глађу је протест против тога да невиног човека утамничите на 30 дана, знајући да му је здравствено стање угрожено, да му је живот угрожен.

Зоран Весић је рекао и да је уверен да основ за одређивање притвора - опасност од узнемирења јавности, не стоји:

- Он је управо и поднео оставку одмах, како би смирио јавност и из пијетета према породицама погинулих.

Према његовим речима, породицама које су у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду изгубиле своје најмилије нико не може да надокнади губитак. Он им је у име породице Весић изразио најдубље саучешће.

Иначе, Весић је ухапшен 21. новембра са још 12 особа које се доводе у везу са несрећом на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је услед пада бетонске надстрешнице настрадало 15 људи, а двоје тешко повређено. Он се сумњичи за кривично дело "тешко дело против опште сигурности", у вези са кривичним делом изазивање опште опасности и одређен му је притвор до 30 дана због узнемирења јавности. На ту одлуку, како нам је речено у Вишем суду у Новом Саду, уложене су жалбе о којима треба да одлучи кривично ванпретресно веће тог суда. Притвор до 30 дана одређен је за још десет особа, док су Јелени Танасковић, директору ЈП "Инфраструктура железница Србије", која је прошле среде, дан пре хапшења поднела оставку на ту функцију и Анити Димоски, в. д. помоћника министра за сектор железница, изречене мере кућног притвора уз електронски надзор у трајању до три месеца.

Весић је штрајк глађу започео још током четворочасовног полицијског задржавања. Према речима проф. др Предрага Митровића, кардиолога у Клиничком центру Србије, неузимање хране више дана заредом може изазвати озбиљне здравствене тегобе и угрозити живот пацијента.

- Наш организам има одређене дневне потребе за електролитима као што су натријум, калијум, хлориди и за градивним материјама односно угљеним хидратима, протеинима, шећерима, што све уносимо храном. Организам има компензаторне механизме и може да покрије одређени период без уноса тих елемената, али не дуго. Када је реч о срцу, може доћи до поремећаја ритма, осцилације крвног притиска, повећање динамике крвних судова, односно скупљања и ширења што може проузроковати срчани удар. И терапија коју пацијент иначе узима је прилагођена нормалном стању организма. Чим организам није у равнотежи, и та терапија може да буде преслаба или прејака - објашњава, за "Новости" Митровић.

У новијој историји Србије, политичари су често ступали у штрајк глађу како би скренули пажњу на одређене теме или јер су сматрали да им је учињена неправда. Још од осамдесетих година па до данас, глађом су штрајковали Вук Драшковић, Војислав Шешељ, Милорад Вучелић, Томислав Николић, Александар Вулин, Бошко Обрадовић, Александар Мартиновић, Сандра Божић, Мариника Тепић. Најдуже је издржао Шешељ - чак 28 дана, док је Мирослав Алексић истрајао свега 15 минута.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације