НЕЋЕ МОЋИ: Ексклузивни фалсификат

Новости онлајн

17. 11. 2024. у 10:47

Шта нови-стари председник овог пута доноси Америци, планети, Балкану и Србији - пита се један београдски "Недељник", иако ми није јасно зашто нагађају, кад су просто могли да ураде "ексклузивни интервју" са Трампом, као претпрошли пут када се кандидовао за највишу позицију у Америци.

НЕЋЕ МОЋИ: Ексклузивни фалсификат

Фото З. Јовановић

Сада им је оваква "ексклузива" измакла, а они морају да имају ексклузиву, јер их она чини ексклузивним, што је "фенси". Тако су, на пример, имали потпуно ексклузивне колумне Марија Варгаса Љосе које је пре њих објављивао само "Паис". Могуће је да, као што Трамп појма није имао да је дао ексклузивни интервју за овај "Недељник", ни Љоса није знао да пише ексклузивне колумне за тај часопис. Или је и мејлове са колумнама које је овај књижевник слао "Недељнику", као што тврде да је био случај са Шутановцем, пресретао Вулин па их прослеђивао "Паису" да подвали овом медију и дискредитује га?

Дакле, пошто овај пут није било ексклузивног интервјуа са Трампом, направљена је једна друга врста ексклузивног фалсификовања. Пишући о Трамповој победи, дописник овог "Недељника" из Рима, Жељко Пантелић, цитира једног од отаца оснивача САД Бенџамина Френклина који, у Пантелићевој интерпретацији, још 1787. Американце упозорава на Трампа. "И на крају реч-две о америчкој демократији и њеној жилавости. У ноћи кад је усвојен амерички устав, једна госпођа је питала Бенџамина Френклина: 'Професоре, какав ћемо облик владавине имати?' Френклин је подигао поглед и очински одговорио: 'Демократију, ако будете знали да је браните'. Два и по века касније Френклинов одговор је валиднији него икад", пише Пантелић у креативном заносу.

Да се ради о креативном заносу прво показује Пантелићев опис догађаја из којег се стиче утисак да је лично видео Френклина како подиже поглед и "очински" одговара. Овога просто нема, јер подизање погледа и "очински" тон одговора не помиње извор ове приче, делегат из Мериленда на Уставотворној скупштини Џејмс Мекхенри који је овај разговор записао у свом дневнику. Мало већи проблем од овог излива маштовитости је начин на који се "једна госпођа" (Елизабет Пауел из Филаделфије) обраћа Френклину - "професоре". Беџамин Френклин, иако је оснивач и први председник Универзитета у Пенсилванији, никада није био професор. Енциклопедија "Британика", на пример, за њега наводи да је био штампар и издавач, писац, проналазач, научник и дипломата, али не и професор. Према Мекхенријевом сведочењу, обратила му се са "докторе", што Френклин јесте био. Нетачно је и што Пантелић наводи да се овај разговор одиграо у "ноћи када је усвојен амерички устав". Устав је усвојен 17. септембра 1787. и Уставотворној скупштини није присуствовала ниједна жена, па ни веома утицајна госпођа Пауел. Према Мекхенрију, разговор је вођен дан касније, 18. септембра.

Сада долазимо до заиста проблематичног момента у овом надасве погрешном цитирању - док Пантелић тврди да је Френклинов одговор био "демократију, ако будете знали да је чувате", Мекхенри пише "републику". Дакле, према једином познатом извору овог цитата (Пауелова је касније тврдила да се и не сећа тог разговора са Френклином), Мекхенрију, онако како га је он записао и како је похрањен у Конгресној библиотеци, дијалог је изгледао овако: "Једна госпођа је питала др Френклина 'добро докторе, шта ћемо имати, републику, или монархију?' - Републику, одговорио је доктор, ако будете могли да је чувате".
Поставља питање, да ли Жељко Пантелић све ово није знао па се само налупао, или је покушао да цитату приступи у стилу "ако се концепт текста не слаже са цитатом, утолико горе по цитат". Циљ филозофског система који Пантелић гради јесте да је Трамп погубан по демократију (република се не доводи у питање), па је баш згодно за крај текста искористити "пророчку" мисао, практично завет једног од очева оснивача Сједињених Држава. Овако искривљена, фалсификована, Френклинова мисао се користи као упозорење на Трампа, доказ да је он опасност по америчку демократију и, консеквентно, пошто су САД светионик демократије, по читав свет. Американци, како Пантелић инсинуира, пошто је Френклинов одговор "данас валиднији него икад", нису умели да чувају демократију, јер је Трамп за њу смрт и сама његова појава на америчкој политичкој сцени, како нам тврди армија и страних, и домаћих аналитичара, најочигледнија манифестација "кризе демократије". Кризу не представља скандалозно понашање америчке олигархије у суочавању са Трампом, него његово само постојање и победа на изборима. Ако то пренесемо на домаћи терен, "кризу демократије" у Србији не представља скандалозно понашање највећег дела опозиције, него чињеница да Вучић постоји и побеђује на изборима.

Истина је, међутим, не само да је Трамп, што Цицерону није пошло за руком, успео да сачува републику и, како ствари за сада стоје, заустави даљу империјализацију Америке (да, Трамп је, уверен сам, у својој суштини анти-империјалиста, али о томе неки други пут), него и да америчку демократију спаси од искварености актуелне олигархије.
Мислим да нема бољег начина да овај текст о једном фалсификату завршим цитатом главног и одговорног уредника "Недељника" за који Пантелић пише, Вељка Лалића, написаног у колумни објављеној, ироније ли, у истом броју. "Да бисте говорили истину, морате да знате истину", сасвим је исправно написао Лалић и (несвесно?) сравнио са земљом свог дописника из Рима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

И ОНА ДИГЛА РУКУ НА СЕБЕ?! Драма чувене певачице после самоубиства њеног досадашњег мужа, кошаркаша Јаниса Тиме