СЛУЧАЈ ИВАНА БЈЕЛИЋА: Насилник под маском „грађанског“ активисте

ЈЕДАН од лидера неформалних групација „Борба“ и „СвиЋе“ Иван Бјелић, који је ових дана међу најекспониранијим тзв. грађанским активистима који покушавају да трагедију на Железничкој станици у Новом Саду злоупотребе за своје политичке циљеве, особа је склона прекомерној и најчешће неконтролисаној употреби насиља.

Фото: Принтскрин

Бјелић је на протестним скуповима, које су почев од 2021. године организовала овдашња тзв. еколошка удружења, неретко на запрепашћење својих „сабораца“, испољавао изразито агресивно понашање, заговарајући примену екстремно насилних метода према представницима легално и легитимно изабраних власти Србије, при чему је у спровођењу тих намера тешком муком био спречаван од свог окружења.

Такође, током протеста који је фебруара 2022. године одржан у Београду у организацији покрета „Крени-промени“ и „Савеза еколошких организација Србије“ (СЕОС) његови идеолошки истомишљеници су га на једвите јаде зауставили у намери да пресече каблове како би онемогућио Радио-телевизију Србије (РТС) да директно преноси седницу Народне скупштине.

У склопу протестних окупљања која је опозиција организовала након прошлогодишњих парламентарних избора, а где се поново испрофилисао као један од најгласнијих и најагресивнијих учесника, Бјелићеве екстремистичке замисли су наишле на подршку појединих челника прозападне опозиције, пре свих лидера Народног покрета Србије (НПС) Мирослава Алексића. Алексићу се веома допала Бјелићева идеја да унапред припреме неколико десетина канти са бојом, којима би поливали припаднике МУП-а, али до реализације тога, на сву срећу, није дошло.

Међутим, далеко драстичније од наведених делују сазнања која смо добили из добро информисаних и поузданих кругова да је Бјелић пред одржавање поменутих избора прибавио одређену количину пушака за пејнтбол, које је наводно планирао да користи на исти начин, док је, заједно са студентом Факултета политичких наука у Београду и активистом Павлом Цицварићем, намеравао да у седиште Алексићеве странке донесе мотке и шипке, које би користили у случају ескалације сукоба са полицијом. При томе, чак и летимичним погледом на његове профиле на друштвеним мрежама може се установити да је Бјелић пасионирани љубитељ наоружања, што такође представља својеврсну потврду његове насилничке црте.

Са друге стране, да Бјелићева агресија није искључиво резервисана за представнике власти говори то да је у свом окружењу, у контексту тежњи дела студената да се, по налозима лидера Странке слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, наметну као вође поменутих протеста, коментарисао да планира да се обрачуна са Ђиласом и нанесе му тешке телесне повреде, односно да му „отвори главу“.

Пошто је и више него јасно о каквом се профилу личности ради, остаје да се надамо да ће, без обзира на идеолошку блискост, Бјелићеви истомишљеници у наредном периоду успети да га изолују и спрече да својим деловањем нанесе немерљиву штету како по своје окружење, тако и – што је неупоредиво важније - по нашу државу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације