ГРУЗИЈА ХОЋЕ У ЕУ, АЛИ НЕ И РАТ СА РУСИЈОМ: Интервју - Иракли Кадагишвили, посланик Грузинског сна

РЕЗУЛТАТИ на недавно завршеним парламентарним изборима у Грузији, које су западни медији означили као преломне и референдумске изборе за и против Русије, оспоравани су и пре затварања бирачких места.

Фото Приватна архива

Отуда, слике са улица Тбилисија, дан након проглашења победе партије Грузински сан, нису биле ни нове ни неочекиване. Нешто слично дешавало се у Украјини 2014.

О томе шта Запад не прашта Грузинском сну и ко и са којим мотивима покушава да дестабилизује земљу разговарамо са Ираклијем Кадагишвилијем, послаником странке Грузински сан и председником Комитета за процедурална питања и прописе у грузинском парламенту.

Утисак је да је на улицама Тбилисија протесте организовала проевропска опозиција, организована споља. Да ли би елементи инсталирани у неким сегментима власти могли понудити повод за избијање новог Мајдана?

- У овом тренутку нема никога на улицама Тбилисија. То се десило другог дана после избора када се окупило неких 10.000 људи. Погрешно је рећи да су то проевропски оријентисани људи. Та подела је погрешна. Постоји и табор опозиције и табор владајуће странке који су окренути европским вредностима. То није линија која би раздвајала наше бираче. Грузински сан је странка за време чије владавине је земља кренула путем стварне интеграције. То питање је постало круцијално након почетка руске инвазије на Украјину када је Грузија у потпуности подржала Кијев и осудила руску агресију. Прикључили смо се режиму поштовања санкција које су Русији увеле САД и ЕУ, али истовремено рекли да не можемо увести директне санкције Москви јер би то значило пад грузинске економије од 16 одсто. Ово је ситуација у којој се налази наша земља јер је 20 процената наше територије већ окупирано од Русије и увођење санкција могло би довести до политичких компликација у сфери безбедности.

Откуда онда транспаренти на протестима, са натписом Грузија није Русија и шта са њима поручују демонстранти?

- Наш главни спољнополитички циљ интеграција Грузије у Европу, али ми као независна држава желимо да имамо добре  односе са комшијама, са другим државама. У томе нема ништа ново. То је прво. Друго, ствара се измишљена дилема да ако нисте у рату са Русијом у смислу санкција, и сваком другом смислу, ако сте суздржани јер знате да би сваки потез могао бити катастрофалан за Грузију, онда сте проруски оријентисани. То уопште није тако.

За разлику од другог корпуса, ми не желимо да водимо политику која би довела до још једне агресије. Ово је разуман приступ очувању своје државе, свог народа, мира и економског развоја. Неко хоће да каже: Ако нисте у довољном непријатељству са Русијом, онда сте проруски, а не проевропски оријентисани. То је измишљена поставка коју су хтели да подметну народу.

Да ли присуство СБУ и појединих украјинских политичара у Тбилисију говори да се од идеје заговарања рата није одустало?

- Знате, било је украјинских застава на улицама Тбилисија јер има много грађана Грузије који живе у Украјини, многи од њих тамо учествују у борбама и можда су неки од њих били овде, али не можемо рећи да је то био СБУ. Наше службе безбедности раде веома професионално, јасно и са контролом. Овде јесу били поједини украјински политичари, на пример Горчаренко. Многи су по почетку рата позивали да Грузија не оклева, да је куцнуо час да набавимо оклопне транспортере и тенкове и да започнемо обнављање територијалног интегритета. То би значило почетак акције против свих грађана који живе на окупираним територијама и војне сукобе са руским оружаним снагама. Такви политичари су давали и дају такве изјаве, а један од њих је у време протеста био у Тбилисију.

Председница Грузије чини се дели сличне ставове. Да ли се она кандидује за новог Зеленског?

- Председник Грузије, по нашем Уставу, није извршна власт. Она се симболично представља као гарант грузинског Устава, као шеф државе и врховни командант, али ситуација је као у Италији и Немачкој где је председник само симбол државе. Позиција коју је председница Грузије заузела у протекле три године апсолутно је ван оквира њених уставних овлашћења. Опозиција је брани, али то је она иста опозиција која ју је не тако давно грдила и називала директним агентом ФСБ и КГБ Русије. Међутим, сада је подлегла утицају из иностранства али и изнутра, и њене изјаве постају неуставне и неодговорне. Рекла је да су избори били лажирани. Прво, она нема овлашћења да даје такве изјаве, а уколико поседује такве информације онда мора да поднесе пријаву.

Колика је улога познатих америчких организација и НВО била у "васпитавању" и обликовању мишљења и акција Грузинаца?

- Улога у свему поменутих организација није била мала. Они су подржавали опозицију, а међународна организација задужена за спровођење фер избора прошли пут је фалсификовала број бирача. И овај пут они су одиграли негативну улогу. Од њих не очекујемо објективност. Када је усвојен закон о транспарентности финансирања управо су се ове организације бориле против тога. А закон је обавезивао да се само једном током године објави ко је финансијер и којих програма. Они кажу да је отвореност у 21. веку руски феномен. Очигледно је колико су такве изјаве апсурдне.

Колико препрека стоји на вашем путу ка ЕУ?

- Ниједан притисак не може да траје вечно јер постоје прекретнице које и друга страна мора да уважи. Постоји неколико питања око којих имамо неспоразум. То је транспарентност јер они се питају зашто би инострано финансирање требало да буде "видљиво". Они одлично разумеју зашто, али им треба времена да процесуирају те информације и сваре их. Уосталом, у нашем закону се ни речју не помињу страни агенти и све написано је у складу са европском повељом о људским правима. Друго је питање зашто Грузини не желе да им деца расту под ЛГБТ заставом.

Грузинска црква има велику улогу у очувању идентитета и традиционалних вредности. Да ли је са тако јаким стожером могуће спровести реформе на којима инсистира ЕУ?

- Србија је православна земља, Грузија такође. Код нас су долазили први Христови апостоли, а већ у 4. веку православље је постало државна религија у Грузији. И даље чувамо ту традицију. И наш Устав каже да је Православна црква не само историјско наслеђе, већ да је то једна од компоненти грузинског идентитета и наше државности. За Грузине, без обзира на то да ли су религиозни или нису, Православна црква и хришћанство су један од фундаменталних фактора самоидентитета.

Пут ка самоуништењу

ДА ли иза притисака на Грузију стоји покушај отварања новог фронта?

- Само инсистирање на увођењу санкција могло би довести до директне конфронтације и избијања рата са Русијом. Показало се временом да је наш концепт некима тешко пао. И они кажу: сада се води свети рат и зашто ми у тако сложеном времену стављамо националне интересе у први план. То нису само наши интереси. То су витални интереси, јер би сукоб Русије и Грузије могао да буде потпуна катастрофа. Ми нисмо чланица НАТО и нисмо покривени њиховим кишобраном. Русија би у том случају могла да припоји окупиране територије непризнатих република. Дакле, то би био пут ка самоуништењу. Народ је то разумео и подржао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације