ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Србија привлачи инвестиције из целог света

СРБИЈА привлачи око 60 одсто страних директних инвестиција у региону Западног Балкана. Стране инвестиције у Србији долазе из свих делова света и износиле су око 4,5 милијарди евра у прошлој години.

Foto: Ministarstvo

Ове године очекујемо да економски раст Србије буде близу четири одсто, рекла је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић на „Самиту о енергетској транзицији“ у организацији „Фајненшл Тајмса“ у Лондону.

- Имамо повољан инвестициони амбијент што потврђује и недавно добијен инвестициони рејтинг, као и потписани уговор за изградњу 1 ГW соларних електрана са 200 МW батеријског складишта, који је један од највећих пројеката ове врсте у Европи и реализоваћемо га са инвеститорима из Јужне Кореје и САД. Такође, прошле године смо успешно завршили највеће одједном спроведене аукције за тржишне премије у региону и обезбедили 715 МW нових капацитета из ветра и солара. Те електране ће бити бити на мрежи најкасније до краја 2026, а до краја године планирамо још једне аукције и верујемо да ћемо имати сличан резултат. С овим пројектима бићемо веома близу остварењу наших циљева до 2030. кад говоримо о новим капацитетима из ОИЕ - поручила је министарка.

Foto: Ministarstvo

Она је рекла да је Србија на добром путу да оствари своје циљеве у енергетској транзицији до 2030. године, да сваки други мегават-сат буде произведен из обновљивих извора, даљим подстицањем инвестиција приватног сектора и ефикасном реализацијом пројеката у којима учествује јавни сектор.

- Такође, изградњом великих реверзибилних хидроелектрана, Бистрица и Ђердап, значајно ћемо повећати капацитете да балансирамо увећану производњу из ОИЕ. Припремне радове на РХЕ Бистрица, снаге око 650 MW, планирамо да почнемо већ идуће године - рекла је министарка.

Према њеним речима, за потпуни излазак из фосилних горива, што је визија енергетског сектора Србије до 2050. години према стратешким документима, потребно је обезбедити и довољне капацитете базне енергије, где је најизвеснија опција увођења нуклеарне енергије.

Foto: Ministarstvo

- Припремили смо измене Закона о енергетици, које треба да буду усвојене до краја године и које треба да укину забрану изградње нуклеарних електрана у Србији која постоји још од 1989. године. Сви даљи кораци спроводиће се према смерницама Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), а радићемо пре свега на регулаторном оквиру и јачању наших институционалних капацитета. Кроз техничке анализе и у сарадњи са државама које имају искуство са нуклеарним технологијама, као што је Француска, сагледаћемо расположиве технологије и могућа решења која су оптимална за наш енергетски систем - навела је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о снабдевању природним гасом, министарка је подсетила да је завршетком „Балканског тока“ пре избијања рата у Украјини Србија обезбедила сигурно снабдевање овим енергентом и да преко њене територије руски гас стиже и до земаља централне Европе. „Изградњом гасне интерконекције са Бугарском обезбедили смо приступ изворима гаса из Азербејџана, са којим имамо потписане уговоре о снабдевању, као и из ЛНГ терминала у Грчкој. Изградњом интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, које планирамо да изградимо у наредне две године, обезбедићемо додатних око три милијарди кубних метара капацитета, што ће значајно допринети диверсификацији снабдевања и смањењу зависности од једног извора“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Foto: Ministarstvo

Упитана за ситуацију у вези са пројектом „Јадар“, министарка је рекла да је лежиште литијума и бора у Србији једно од најбоље истражених у Европи и 12. најбогатије по резервама у свету, али да је потребно сачекати да се комплетирају студије утицаја на животну средину пре доношења коначних одлука.

- Србија је богата критичним минералним сировинама, а верујем да развој технологије у 21. веку омогућава да се ризици по животну средину минимизују. Србија је земља на путу ка чланству у ЕУ, која жели да, с једне стране, буде партнер у задовољавању тражње за минералним ресурсима који су неопходни за борбу против климатских промена, а с друге стране, да сарађујемо са онима који имају најстроже стандарде у погледу заштите животне средине, због чега смо и потписали Меморандум са ЕУ у овој области. Свет прелази у еру критичних минералних сировине, које ће имати улогу какву су у прошлости имали гас и нафта. Србији, као земљи која је богата неким од ових сировина, то отвара прилике за бржи економски раст и боље геополитичко позиционирање, као једног од кључних играча у остваривању циљева у борби против климатских промена у Европи. Зато треба да размишљамо како да користимо наше ресурсе, уз минимизацију ризика по животну средину коришћењем најбољих доступних технологија - навела је министарка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације