ПРОТЕСТИ СУ ИЗГОВОРИ ПОЛИТИЧАРА КОЈИ НЕМАЈУ ПОЛИТИКУ: Професор Петров о позивању опозиције на насиље

ВЛАДАН Петров, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, у свом тексту за дневни лист "Политика" навео је да су протести и тзв. право на протест изговор политичара који немају политику и да им одговара да се ствара једно ''редовно ванредно стање'' у којем се тврди да институције не функционишу, јер не раде по правилима које су они замислили.

Фото П. Милошевић

Петров је у ауторском тексту за Политику истакао да се такав протест неретко претвара у отворено физичко насиље, уништавање јавне имовине и објеката који имају посебну, не само материјалну вредност за друштво и државу.

- То је изгледа и 'право' на психичко малтретирање не само оних који другачије мисле, него и оних који би се у неким стварима можда сложили са њима, дакле, нису, да тако кажемо, 'прорежимски оријентисани', али се не слажу са начином који не преза од призивања и изазивања нереда и хаоса - наводи Петров.

Он истиче да у Србији највећи број људи жели да остварује своја права, па и политичка, не вређајући права истог квалитета других људи и да има много оних који нису задовољни начином остваривања својих права, али због тога не одустају да та права траже пред надлежним институцијама или у њима.

Петров додаје да су у сваком случају, протести и тзв. право на протест изговор политичара који немају политику и којима, стога, одговара да се ствара стање нередовности и неуређености, како наводи, једно „редовно ванредно стање“, у којем се тврди да институције не функционишу, јер не раде по правилима које су они замислили.

- Међу њима, важи само једно правило: право обавезује само власт; њих не, јер нису власт, а да би то постали, имају право да не поштују право. Речју, они су умислили да су врховни „жреци“, који деле лекције о интелигенцији, моралу, о неким вишим „европским“ вредностима, али их сами нису научили, јер, чак и кад имају, а многима недостаје, формално образовање, немају оно што је суштински важно: поштовање према другима и њиховим правима – да мисле и говоре различито или да просто желе да живе један нормалан живот - наглашава Петров.

Он указује да свака модерна држава има устав који гарантује права својим грађанима, појединцима и колективитетима.

Како наводи, политичка права, међу којима су изборно право, слобода изражавања мишљења, слобода окупљања, слобода удруживања итд. служе да омогуће грађанима да се, сами или удружени са другима, укључе у јавни живот, учествују у њему, манифестујући своје задовољство или незадовољство носиоцима државне власти, али и да, непосредно или посредно, утичу на њено вршење и доношење најважнијих политичких одлука.

Петров наглашава да политичка права никада нису апсолутна нити неограничена и да њих сваки демократски устав омеђује, пре свега заштитом права других, њиховог физичког и психичког интегритета, њихове личне слободе и права на достојанство, на здравље, слободу кретања итд.

Он указује да све речено јесу "општа места", али да ипак, постоје, међу нама, политичари који се праве да то не знају или држе да кад су они у питању та фундаментална правила и принципи владавине права једноставно не важе, а да су разлози увек тривијални, популистички.

- То су позиви на заштиту неодређених виших интереса, заштиту од злоупотреба и ексцеса власти (који, не споримо, постоје свуда, па и код нас), борбу против корупције, заштиту животне средине (која је од несумњивог значаја одједном искочила као једина и највиша уставна вредност) и, наравно, на одговорност за повреду Устава једног човека, председника Републике, 'господара неба и земље', који је такав у њиховим главама, јер најчешће полазе од себе и оног како они замишљају да би вршили власт или се, ако су на тој власти били, присећају '(не)славних дана своје прошлости - наводи Петров.

Истиче да је прочитао многе уставе света, али нигде није видео да устав познаје право на протест без обзира на време, место, начин и слично.

Петров додаје да такво "право, измишљено од наших појединих опозиционара" који, како истиче, не умеју да се боре „кроз институције“, па се због тога позивају на „заробљене“ или „непостојеће“ институције, има свој пандан у једном другом праву.

Како наводи, ни то право није изричито наведено у уставу, али га сваки демократски устав претпоставља, оно се налази у његовом фундаментуму, а то је право на нормалан, пристојан и слободан живот.

Истиче да многи демократски устави, на пример, Основни закон Немачке из 1949, али и наш Устав из 2006, говоре о људском достојанству као основној претпоставци за уживање свих других уставом зајемчених права.

Петров наглашава да зато што све више људи живи или се барем свакодневно бори да нормално живи, протести губе снагу, као што су одавно изгубили и смисао.

- Политичари с визијом немају времена да се баве протестима. Они се баве резултатима, оствареним и предстојећим, који треба да остану и будућим генерацијама - истиче Петров.

Додаје да "политичарима без политике, али и без реално веће подршке у бирачком телу, остају протести" и да ће они, што се показало и на примеру неких политичара или политичара у покушају, без правог „теренског“ рада и рада с људима, остати само у виртуелном свету друштвених мрежа, у којима свако сваког може да подржава, а још више да критикује и вређа.

Петров указује да то већ није питање „права на протест“, односно уставом зајемченог права на слободу окупљања, већ је питање изналажења делотворних механизама ограничења слободе изражавања мисли у дигитално доба и изражава сумњу да та тематика много интересује ове, како наводи, "професионалне протестанте политичаре".

Према речима Петрова, у стварности су се протести као редовни облик „вођења политике“ и супститут за непостојање политике потрошили.

- Остаје још да се виче, млатара рукама и другим теловима тела, што свакако отежава живот и рад институцијама, а води неретко опструкцији - наводи Петров.

Истиче да је сигурно где не води - не води стицању власти, што је, како наводи, „протестантима“, а обичан народ то добро зна, и једини циљ и кредо.

Он наглашава да у том смислу, актуелни носиоци власти, али и сви будући, треба према оваквим "професионалним политичарима протестантима" да се односе како Устав и закон налажу и да у циљу превенције имовине и права других, треба примењивати доследно правом прописане санкције и друге мере.

Петров указује да видимо да тако раде све западне европске демократије, а да смо "ми ваљда на европском путу".

- У свему осталом, ове протестанте треба игнорисати. Уосталом, као што ће их игнорисати и заборавити и политичка историја, кад ова наша садашњост једном то постане - закључује Петров.

Препоручујемо

Политика

0 118

АЛЕКСИЋ ПРЕТИ: Следи свеопшти устанак, нема црвених линија!

15. 10. 2024. у 16:57

Политика

0 159

“ВУЧИЋ ТРЉА РУКЕ, БИЋЕ ТЕНЗИЈА” Болесна мржња Хрвата - искористили резултате пописа у Црној Гори за нови напад на српског председника

15. 10. 2024. у 15:59 >> 16:00

Политика

0 122

НАЈАВЕ НАСИЉА НА ПРОТЕСТУ У ЛОЗНИЦИ: Доскорашњи ''еколози'' скидају маске

15. 10. 2024. у 14:12

Политика

0 107

ЛУДИЛО: Зелено-леви фронт стао уз СЕОС, ево која је њихова идеологија (ВИДЕО)

15. 10. 2024. у 10:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације