Суноврат и лутања некада водећег политичког аналитичара Драгомира Анђелковића

У ПРОТЕКЛИХ неколико дана сведоци смо врло интензивне, острашћене, крајње необјективне и све више личне кампање коју Драгомир Анђелковић покушава истовремено да води против председника Србије и Безбедносно-информативне агенције, служећи се бројним увредама, надменим хвалисањем о сопственој улози и значају у блиској прошлости, али и готово отвореним претњама.

Фото: "Новости"

Све то не би било нимало чудно да се из групе његових истомишљеника на опозиционој политичкој и медијској сцени Анђелковић не издваја као неко ко је до пре само неколико година свим силама настојао да буде изузетно близак и српском председнику, али и српској служби, што и сам не крије, мада се неуверљиво труди да то представи у светлу које би било повољно по њега.

Међутим, оно што Анђелковић упорно покушава да сакрије су стварни мотиви којима се води у овој кампањи, кријући их иза “великих” речи о Косову и Метохији, националним интересима, потреби за исправљањем историјских неправди и сл.

Наиме, из круга његових некада најближих сарадника се може сазнати да Анђелковићеви стварни пориви проистичу из његових дубоких фрустрација, као човека који је маштао да буде главни српски национални идеолог, поредећи се са Александром Дугином и позицијом коју он заузима у Русији. Такође, трудећи се да буде што ближи председнику Србије, надао се да би могао да се нађе на некој од највиших државних функција, при чему је због снажне деценијске фасцинације тајним службама, највише прижељкивао место директора БИА.

Када су се сви његови покушаји и надања изјаловили, Анђелковић је, већ дубоко загазивши у шесту деценију живота, коначно схватио да су његове шансе да остави дубок траг у високој политици протраћене. Како тврде његови некада блиски сарадници, Анђелковић је због специфичне структуре личности, а посебно због израженог комплекса више вредности, од дубоке привржености брзо прешао пут до патолошке мржње према председнику и БИА, те у томе треба тражити и основни узрок за његове овако острашћене јавне наступе.

Осим тога, исти извори тврде да Анђелковићеву агресију додатно појачава фрустрација због чињенице да је његова медијска видљивост сведена на гостовања по маргиналним псеудонационалистичким и русофилским јутјуб каналима, као и на мрвице јавног простора које му као милостињу удељују идеолошко дијаметрално супротни, прозападни опозициони медији попут “Данаса” и Н1, и то само како би могао да води негативну кампању против председника Србије и српских институција.

Све ово је, према речима његових дојучерашњих сабораца, довело и до Анђелковићевог својеврсног моралног суноврата, оличеног у томе да је недавно јавно почео да прети како ће објавити личне преписке и фотографије из периода када је био близак са председником Србије, хвалећи се како тај “материјал” брижљиво чува већ десет година. На основу тога се као сасвим логично поставља питање, а одмах затим и као још логичнији намеће одговор, да Анђелковић на исти начин поступа и са приватним препискама и фотографијама свих других особа са којима је близак, стварајући својеврсну архиву и базу података коју је такође спреман да објави уколико процени да би му то могло бити у интересу. Можда и несвесно, Анђелковић је упућујући претњу према председнику Србије, упутио и упозорење свим људима са којима је раније комуницирао и са којима данас комуницира, шта би могло да им се деси ако му се у будућности на неки начин замере.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације