РУСИЈА НЕЋЕ ИЗГУБИТИ РАТ МА КАКО ДА СЕ ОН ОКОНЧА: Интервју - Тор Фон Валдштајн, доктор политичких и правних наука

Наташа Јовановић

07. 10. 2024. у 17:48

ГЛАВНА одлука која се бави односом према сукобу у Украјини не доноси се у Берлину него у Вашингтону. И улога коју Аналена Бербок и људи око ње имају јесте да представе као да Немачка има некакав суверенитет.

РУСИЈА НЕЋЕ ИЗГУБИТИ РАТ МА КАКО ДА  СЕ ОН ОКОНЧА: Интервју - Тор Фон Валдштајн, доктор политичких и правних наука

Фото: Профимедиа

Госпођа Бербок припада кругу Young Global Leaders Светског економског форума у Давосу и већ се одавно може утврдити да она са националним интересом свог сопственог народа нема никакве везе. То је тужно.

Овако у разговору за "Новости" говори Тор фон Валдштајн, доктор политичких и правних наука чији се ставови из области уставног права и политичке теорије у немачкој интелектуалној јавности веома цене. Са њим разговарамо о протеклим изборима у три немачке покрајине, тријумфу деснице и коренима незадовољства немачког народа владајућом коалицијом.

У три немачке покрајине недавно су одржани избори. Да ли се у околностима када су странке различитих програма ушле у коалицију да би дисквалификовале АфД, могу сматрати легитимним?

- Питање је интересантно и оправдано. АфД је у Тиргинији најснажнија странка, а у Саксонији и Брандебургу друга по снази, незнатно иза оне најснажније. Остале партије не гледају у програме и не одлучују се за коалиције према њима, рецимо са АфД, већ кажу:

Ми нећемо ништа да имамо са АфД и без обзира на програме, правимо коалиције против њих. И сада долазимо до питања легитимности. Када се на овакав начин прави коалиција против АфД долази се у ситуацију да мале странке са шест до осам процената имају у таквој коалицији више утицаја него партија која има 30 процената гласова. И то није легитимно јер се на тај начин фалсификује бирачка воља.

Да ли је изигравање демократије, не само у Немачкој већ и на недавно одржаним изборима у Француској, поништило институцију бирача као носиоца суверенитета власти?

- Случај Француске је само условно упоредив јер је устав другачији. Француског председника директно бирају грађани, а немачки савезни председник се не бира директно на изборима. Али, на парламентарном нивоу постоје упоредиви проблеми и на питање суверенитета се може одговорити на исти начин као на питање легитимитета. Влада која на легитиман начин није изабрана не може заступати суверенитет народа. Може се зато рећи да је воља бирача обесмишљена.

У таквим околностима поставља се питање мотива бирача да изађу на следеће изборе..

- У Немачкој се то на апсурдан начин оправдава тиме што се каже да није недемократски то што се најснажнија или друга по снази странка држи изван владе јер су бирачи унапред знали да гласају за странку, АфД, са којом друге странке неће да формирају коалицију. Али, та апсурдна игра не може вечито да траје јер постоји горња граница. И горња граница је апсолутна већина. Она због изборног система није 50 одсто плус један глас већ у зависности од околности 42 или 43 одсто. На то је указао шеф огранка АфД у Тирингији када је рекао: "На претпрошлим изборима имали смо 12, на прошлим 23, на овим имамо 33 процента. Колико дуго желите да играте ову игру"? Овде треба рећи да је посебна ситуација у источнонемачкој савезној држави. У западним савезним државама једна таква већина, од 30 или 40 одсто гласова за АфД, не може се замислити. У Немачкој се говори о етничком бирању и већина оних који су страног порекла не гласају за АфД него за леве партије.

Мислим да бираче то што се њихов глас не узима у обзир неће навести да у будућности не гласају за АфД, то ће их само још више иритирати.

За шта поменутих 40 процената етничких Немаца који поклањају глас Алтернативи, гласају, односно против чега?

- Прва тачка је одбијање масовне имиграције у Немачку са свим оним што то повлачи са собом а то су финансијски трансфери мигрантима који долазе у ову земљу, давања која економски не могу да се одрже. Али, код масовне имиграције ради се и о експлозији криминалитета и то људи осећају као губитак домовине и губитак свог места. Људи мисле и да је немачка привреда у опасном положају јер се погрешном политиком угрожава сопствена економија. То се одражава на обичне грађане који више не могу да издржавају своје породице или да им обезбеде стандард који су могли некад. Зато свој глас дају АфД.

Трећа битна ставка је спољна политика. По мишљењу АфД немачка савезна влада води неодговорну спољну политику, ставља Немачку потпуно на страну Запада уместо да води политику мира, рецимо са Русијом, у случају Украјине. Велики број људи политику своје владе види као претњу атомским сукобом какву нисмо имали од 50-тих година. Многи у Немачкој мисле да је потребна равнотежа са Русијом. То је највећа земља на свету, Русија се војнички не може поразити.

Да ли би исход рата могао условити прекомпозицију Европе какву познајемо, прекомпозицију моћи. Какву ћемо Европу затећи?

- То је тешко питање. Не могу да знам како ће се рат окончати. Само знам да Русија неће изгубити. Не знамо да ли ће се Украјина, распасти али у овом тренутку не видим могућност да ће се Американци повући и да ће доћи до успостављања неког европског суверенитета.

Чак ни и у случају Трампове победе..?

- На то питање је тешко дати било какву процену зато што не познајем мере којима би Доналд Трамп владао. Он је још пре него што је изабран, најавио да би рат окончао у року од неколико дана. Да ли би у томе био успешан, не знам, врло сам скептичан, али то ће сасвим сигурно за многе људе у ЕУ, пре свих Фон дер Лајенову, бити веома непријатна ствар. Када год је хегомон рекао да жели мир тада су његови подређени у Бриселу говорили: "Не, не, не - ми то не желимо". Нису то експлицитно рекли, али очигледно је да у Бриселу воде ратну политику. Уосталом, Бербокова је пре пола године или девет месеци експлицитно рекла: "Ми се налазимо у рату са Русијом". После је уочила да то није било баш паметно, па је рекла да је био неспоразум јер енглески није њен матерњи језик. Непријатно.

Можемо ли замислити следеће: заврши се рат и ми имамо неки састанак у формату Русија, САД, Кина... Може ли се антиципирати како би изгледала подела интересних сфера и да ли би таква конференција могла да реши и питање Косова?

- Бечки конгрес 1815. је у основи био последње мудро закључење мира у Европи. После Версајског мира створен је поредак у Европи који је те народе терао једне против других. У Постдаму и у Јалти је урађено исто, није закључен мир него је само подељен плен. Нема мировног уговора са Немачком, и последњи који је на то указао је Путин. Из искуства Првог и Другог светског рата не очекујем да ће после украјинског сукоба доћи до једног таквог мировног уговора. Он би претпостављао да постоје државници као што је био Ото Фон Бизмарк, који је с друге стране, у Француској и Великој Британији, имао одговарајуће пандане који су мислили на следећу генерацију, а не на следеће изборе. У овом тренутку такве фигуре не видим ни у Европи, ни у Америци, нити било где. И стога не видим да се једно "мање" европско питање као што је Косово у једном таквом контексту може решити.

Не верујем ни да ће нове границе Украјине после овог рата, без обзира како буду изгледале, бити утврђене неким уговором. Решиће се тако што ће свако задржати оно што је узео и доћи ће до поделе као што је Јужна Кореја, Северна Кореја...

Дакле, само привремено решење...

- Уговор у којем би биле речи мир и правда можемо заборавити. Оне се ту неће користити и не постоји уговор који би то могао регулисати. Чак и када би Русија узела делове источне Украјине које сада држи и на тај начин побољшала своју позицију, супротности између Америке и Русије остају. Једина могућност за растерећење коју видим је када би Американци мало више дошли под кинески притисак. Неке ствари говоре у прилог томе јер напетости у Кинеском мору постају све јаче, на пример питање Тајвана и ту се можда може променити амерички положај у Западној Европи.

Европски центар

БИЛО би за Европу добро када би неки европски политичар класе Бизмарка направио неки Пијемонт, европски центар моћи, али таквог државника нема. Потпуно је свеједно да ли би такав центар био основан у Паризу, Берлину или Будимпешти. То би само морао да буде један прави европски центар, који заступа само интересе Европе и ништа друго.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном