"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Када би наша држава могла да постане чланица Европске уније

Предуго траје пут Србије у Европску унију.

Фото: Горан Чворовић

Обрадовао нас је председник Алексанар Вучић недавно поруком да би у децембру могли да отворимо кластер број три. Шеф државе је истовремено додао и да све зависи од политичких услова у појединим земљама. Мађарски пријатељи који тренутно председавају ЕУ труде се да нам помогну у процесу европских интеграција, али се не питају само они. Неке престонице, и бриселска администрација, су, и поред свега што чинимо, и даље неумољиви.

У децембру би могло да буде речи о отварању кластера 3 који се односи на конкурентност и инклузивни раст, а обухвата 8 поглавља, међу којима су Дигитална трансформација и медији (поглавље број 10), Опорезивање (16), Економска и монетарна политика (17), Социјална политика и запошљавање (19), Предузетништво и индустријска политика (20), Наука и истраживање (25), Образовање и култура (26) и Царинска унија 29).

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић истиче да смо за отварање овог поглавља одавно спремни. Надали смо се да је могло да буде отворено заједно с кластером број 4 који се односи на конкуретност и инклузивни раст још у децембру 2021. године, али се тако нешто није догодило, иако је Европска комисија то препоручила у извештају о напретку.

Осим наше спремности, потребна је и политичка воља Брисела и чланица ЕУ која, очигледно, изостаје. Србија се налази у процесу европских интеграција готово четврт века. Тренутак када смо кренули са старта, већ полако бледи у архивама савремене историје. Године се смењују и личе једна на другу, а циљ се чини једнако далеко.

У закукуљеној административној процедури, најпре су се појединачно отварала само поглавља којих има 35. Касније се прешло на њихово груписање у шест кластера. До сада смо отворили два кластера, смеши нам се трећи, док би у том случају преостала још три. Кластер број 2 који тек чека отварање односи се на Унутрашње тржиште са поглављима Слободно кретање робе (1), Слободно кретање радника (2), Право пословног настањивања и слобода пружања услуга (3), Слободно кретање капитала (4), Право привредних друштава (5), Право интелектуалне својине (7), Конкуренција (8), Финансијске  услуге (9) и Заштита потрошача и здравља (28).

На чекању је и кластер 5 под називом Ресурси, пољопривреда и кохезија. У њега спадају поглавља Пољопривреда и рурални развој (11), Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика (12), Рибарство и аквакултура (13), Регионална политика и координација структурних инструментата (22) и Финансијске и буџетске одредбе (33).

Такође, једном у будућности, требало би да отворимо и кластер 6 о Спољним односима који обухвата истоимено поглавље 30 и Спољну, безбедносну и одбрамбену политику из поглавља 31.

Ко је мислио да је ту крај – преварио се. Постоје два посебна поглавља, 34, које се односи на Институције, и о коме ће се разговарати на крају преговарачког процеса, и поглавље 35 које се тиче Осталих питања, а за Србију, заправо, представља омчу око врата, јер је њиме обихваћен целокупан процес нормализације односа с Приштином.

Раније смо отворили кластер 1 који се односи на Основе придруживања, с поглављима Јавне набавке (5), Статистика (18), Правосуђе и основна права (23), Правда, слобода и безбедност (24) и Финансијска контрола (32), као и кластер 4 о Зеленој и одрживој повезаности, с поглављима Транспортна политика (14), Енергетика (15), Трансевропске мреже (21) и Животна средина и климатске промене (27). Такође, претходно смо откључали и нека поглавља из још неотворених кластера, док није извршена реформа политике проширења.

Све у свему, отворили смо 2015. године два поглавља, 2016. четири, 2017. шест, 2018. четири, 2019. два и 2021. - четири. Дакле, укупно 22 од 35. Ако у децембру отворимо и кластер 3, додаћемо још 5 нових поглавља. Овај кластер има 9 поглавља, али смо четири још раније отворили. Тако ће се списак попети на 27.

Али, где су отварања, ту су и затварања. До сада смо, и то привремено, затворили само два поглавља, и то она о којима се не преговара. Остају потом ратификације и закључење читавог процеса што овим ритмом може потрајати још дуги низ година. Притом, процес може и у потпуности да буде укочен, уколико нас буду довели у безизлазну ситуацију око тзв. Косова или око спољне и безбедносне политике са захтевима за увођење санкција Русији.

Из тог угла прошлогодишња порука председника Европског савета Шарла Мишела да би цео Западни Балкан требало да буде примљен у ЕУ до 2030. године звучи као превише оптимистична перспектива.

КАЛЕНДАР ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ

ЈУН 2003 – Потврђена европска перспектива Западног Балкана на самиту у Солуну

АПРИЛ 2008 – Потписан Споразум о стабилизацији и придруживању

ОКТОБАР 2011 – Европска комисија дала позитивно мишљење о апликацији за чланство

МАРТ 2012 – Европски савет одобрио статус кандидата

АПРИЛ 2013 – Европска комисија предложила отварање приступних преговора

СЕПТЕМБАР 2013 – Ступио на снагу ССП  и започео процес скринига

ДЕЦЕМБАР 2013 – Усвојен преговарачки оквир

ЈАНУАР 2014 – Одржана прва међувладина конференција којом су званично започети преговори

ДЕЦЕМБАР 2015 – Отворена прва два поглавља

ЈУЛ 2016 – Отворена још два поглавља

ДЕЦЕМБАР 2016 – Отворена два поглавља, једно затворено

ФЕБРУАР 2017 – Отворена два поглавља, једно затворено

ЈУН 2017 – Отворена два поглавља

ДЕЦЕМБАР 2017 – Отворена два поглавља

ЈУН 2018 – Отворена два поглавља

ДЕЦЕМБАР 2018 – Отворена два поглавља

ЈУН 2019 – Отворено једно поглавље

ДЕЦЕМБАР 2019 – Отворено једно поглавље

ЈУН 2021 – Отворен кластер број 1

ДЕЦЕМБАР 2021 – Отворен кластер број 4 са 4 поглавља

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације