АМЕРИЧКИ ПЕЛЦЕР ЗА ИСКОРЕЊИВАЊЕ РУШИТЕЉА ДРЖАВЕ "Новости" истражују: Да ли се и како може увести ред у невладин сектор у нашој земљи

ВОЂЕНИ све чешћим покушајима мешања у унутрашње ствари државе, преко невладиног сектора, и то под плаштом борбе за демократију, све више земаља применило је мере које подразумевају да НВО које добијају новац из иностранства, буду проглашени за стране агенте, пролазе јаке финансијске провере или да буду забрањене!

Фото АП

У Србији, упркос томе што је јасно да се страни центри преко дела цивилног сектора директно мешају у унутрашња питања, па и у покушаје смене власти, ситуација око НВО сектора прилично је либерална. Наше законодавство је у већој мери, па и у овој области, усклађено са бриселским, с обзиром на то да је стратешки циљ Србије улазак у ЕУ, а предуслов је да се прописи "поклапају".

С друге стране, у Сједињеним Америчким Државама које имају продужену руку у многим деловима света путем НВО, деценијама се примењује деценијама Закон о регистрацији страних агената Сједињених Држава (ФАРА), који "уноси транспарентност у рад лобиста - појединаца или организација које раде у име страног принципала како би утицале на доношење одлука у влади". Од таквих појединаца и организација захтева се да се региструју код Министарства правде и пријаве свој однос, активности и финансијску компензацију. Тај њихов пропис се не преиспитује, док су друге земље које су преписале правила, углавном, сврстане у - недемократске.

Председник Русије Владимир Путин најпре је 2012. године потписао закон према којем невладине организације које добијају финансијску помоћ из иностранства имају статус страних агената и подвргнуте су строжој контроли. Предвиђа се посебно регистровање невладиних организација које добијају финансијску помоћ из иностранства, а које су политички ангажоване. У случају кршења закона, за одговорно лице прописана је затворска казна до две године и новчана до 300.000 рубаља (7.500 евра)

Директорка Московског хелсиншког одбора Људмила Алексејева одлучила је да одустане од финансијске помоћи из иностранства како не би била приморана да своју организацију региструје као страну институцију. Путин је три године касније аминовао још један закон којим се предвиђа забрана рада свим страним невладиним организацијама чије активности представљају претњу за уставни поредак, одбрану или националну безбедност Русије. Документ предвиђа и судско гоњење представника невладиних организација, којима може да прети казна до шест година затвора или протеривање из земље.

Држећи се ове регулативе, Русија је оптужила "Алтај - добротворну организацију са седиштем у САД", да саботира изградњу огромног гасовода до Кине и забранила је као - непожељну. Руско државно тужилаштво је саопштило да се пројекат Алтај мешао у унутрашње ствари Русије, као и да би могао да нанесе штету њеној економској безбедности.

- Ми једноставно пружамо подршку заједницама да воде сопствени еколошки активизам и заштите сопствену културу - бранили су се из овог удружења.

Европска унија је покренула правне мере против Мађарске због њеног закона о невладиним организацијама финансираним из иностранства. Према том документу удружења грађана која из иностранства добијају више од 26.700 долара морају да се региструју пред судом, да пруже детаљне податке о донаторима који дају више од 1.850 долара и да на својим сајтовима и публикацијама наведу да се финансирају из иностранства. После ових потеза невладина организација америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша одлучила је да се премести из Будимпеште у Берлин. У Кини, такође, постоји закон који предвиђа оштру контролу деловања страних невладиних организација, као и у Грузији.

Дипломата Зоран Миливојевић, каже, за "Новости", да су све државе које су доносиле регулативу око НВО заправо преписивали амерички модел закона.

- Без обзира на то што смо ми на европском путу, најважније је да штитимо наше интересе. Ту нема одступања. Ако нека организација задире у наше интересе, морамо да водимо рачуна о националној безбедности и да нам законодавство буде у складу са тим. Око тога се не преговара. Треба да гледамо шта је наш национални интерес и то треба да буде критеријум и када се усклађујемо са европским законодавством - објаснио је Миливојевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације