МЕЂУ 38.178 НЕВЛАДИНИХ КРИЈУ СЕ И АНТИДРЖАВНИ: "Новости" истражују - Колико је "шарен" НВО сектор, за које прекршаје следи катанац

У СРБИЈИ, према подацима Агенције за привредне регистре, постоји 38.178 удружења, савеза, представништава, канцеларија и других невладиних организација и ту је запослено 7.796 људи. Међу њима се "крију" и оне чија се делатност подразумава наводну помоћ развоју демократије. А јавна је тајна - реч је о утицају појединих страних земаља на догађаје у нашој земљи преко НВО.

Фото: Принтскрин

Тешко је утврдити пут комплетног новца и за шта је он заправо намењен, односно да ли је крајњи циљ рушење власти. Донације се кроз папире крију иза разних пројеката - од екологије до социјале. Чак и у случајевима да се "на папирима" све слаже, од износа новца и његове намене до коначног извештаја о трошковима, постоје и "рупе" кроз које могу да се слију углавном девизе, а што је тешко пратити. С друге стране постоје јасно предвиђене казне за оне које испод жита покушавају да уруше инсиституције или незаконито ударе на власт.

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана (у шта се убрајају и невладине организације) или верске заједнице, на основу предлога Владе, Врховног јавног тужилаштва или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.

У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада, којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, у шта свакако спада и подривање уставног поретка покушајима насилне смене власти. Међутим, таквог предмета, према сазнањима "Новости", нема пред највишом судском инстанцом.

Председник Србије Александар Вучић рекао да је да је "проучавао колико је новца у нашу земљу ушло преко НВО, и навео да је реч о рекордним износима:

- То се мери десетинама и стотинама милиона евра, видећете наредних дана да је огроман новац убачен у нашу земљу с циљем дестабилизације државе и рушења мене. Сазнаће се како то иде и како функционише. За претходних шест-седам месеци уложено је 78 милиона евра у врло политички антидржавни невладин сектор, што показује колико су велики притисци на Србију. Огроман је новац уложен у моје рушење у последних седам или осам година када је било јасно да Србија иде својим независним, самосталним путем, то су милијарде евра.

Он је навео пример донације од 105.000 евра за неку дорботворну НВО, а уствари је плаћен протест.

Агенција за привредне регистре / Фото Н. Скендерија

Према подацима из АПР, на основу финансијских извештаја пословни приходи удружења током 2023. била су 49.178.034.000 динара, а годину раније 45.332.486.000 динара. Добитак из финансирања је у 2023. био 713.130.000, а 2022. години 402.709.000. Приходи од донација, дотација и субвенција су 2023. године исносила 27.446.061.000, а 2022. су била 25.002.210.000.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић истакао је да постоји списак невладиних организација које се финансирају из иностранства и мешају у унутрашњу политику Србије. Он је рекао да је политичким странкама забрањено да се финансирају из иностранства, а да НВО имају право на то, иако се и оне мешају у политику.

- У многим земљама на свету се доносе закони против тога управо да би се заштитила та домаћа политичка сцена. Да се тако нешто деси у Америци, они би од тога направили светску сензацију. Сећате се да је ФБИ водио истрагу да ли је Русија утицала на изборе у Америци - рекао је Дачић, за ТВ Пинк.

Он је додао да би у Србији и покушај да се такав закон уведе био карактерисан као да није у складу са европским стандардима:

- Али европски стандарди управо дефинишу да они добро штите своје земље од тога. А ми немамо право да се штитимо од њих. Само имају они право да се штите од нас.

Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар истиче да није склон некој снажној реторици када је реч о НВО и да није на становишту да све оне подривају уставни поредак и кључне државне интересе, напомињући да свакако постоји велики број оних које делују критички према владиним активностима.

- ЦеСИД је у једној мери врло специфична организација која се труди да задржи рационалан однос према приликама у друштву, изборима и политичком процесу, који су нам у фокусу - објашњава Клачар, за "Новости". - Трудимо се да наше критике буду засноване на аргументима.

Када је реч о контроли канала финансирања, Клачар објашњава да НВО могу да конкуришу за домаће фондове, као и међународних организација, страних амбасада и других институција:

- Услови за конкурисање су исти и та државне и међудржавне пројекте као за тендере. Објави се јавни конкурс са тачно дефинисаним условима које НВО морају да испуне и читав процес је веома компетитиван. Када се тај новац добије, он се третира као донација и идеју за коју сте средства добили, морате да реализујетге на начин из конкурса. На НВО се примењује домаће законодавство, без обзира на то да ли су средства добили из наших или страних донација. У том смислу, држава над вама има јасну контролу, али, осим домаћих прописа, морају да задовоље и критерујеми донатора, који су веома строги, поготово када је реч о фондовима ЕУ. Уколико се средства троше ненаменски, прве су санкције од стране донатора, у обавези сте да вратите новац и губите репутацију, а други ниво је да одговарате пред државом за преступ када је реч о кршењу домаћих прописа.

Говорећи о НВО са "лошијом репутацијом" у јавности, Клачар указује на организације које се колоквијално називају "гоно"

- Оне су доминантно везане за јавне изворе прихода и за које не могу да се пронађу довољно квалитетно спроведене активности у пракси. Дакле, редовно користе средства, али са њиховим радовима шира јавност није довољно упозната. На другој страни су, углавном, организације које користе међудржавне фондове, ретко јавне изворе, а за њих се везује епитет да су критички оријентисани према владиним политикама. Али, и једне и друге су регистрване као удружења грађана, подлежу истим правилима, морају да делују у складу са домаћом регулативом.

Иначе, Управа за спречавање прања новца је у јуну 2020. године од банака затражила увид у финансијске трансакције 37 организација и 20 појединаца из Србије, како би се утврдило да ли имају везе са финансирањем тероризма или прањем новца.

ЧИМЕ СЕ ЗАПРАВО БАВИ АМЕРИЧКА НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА НЕД
ДЕМОКРАТИЈА, АЛИ ПО ЊИХОВОМ МЕРИЛУ

НЕВЛАДИНА организација "Национална задужбина за демократију" (НЕД) представљена је као непрофитна фондација посвећена расту и јачању демократских институција широм света. Уз подршку америчког Конгреса, сваке године подржава преко 1.000 пројеката из иностранства у више од 92 земаља.

Према подацима до којих је у својој анализи дошло кинеско Министарство спољних послова, "под маском демократије," САД ову НВО користе за "инфилтрацију, мешање и субверзију против других земаља".

Како се наводи у документу, НЕД није оно за шта се представља - невладина организација која пружа подршку демократији у иностранству, већ је реч о организацији која делује као "беле рукавице" америчке владе.

Значајно место у анализи кинеског МСП заузима субверзивни наступ НЕД према Србији, пре свега у делу који се односи на манипулацију и мешање у изборне процесе. Указано је да се НЕД мешао у изборни процес у нашој земљи током 2022. и 2023., подржавајући опозиционе проамеричке кандидате, док су, како се наводи, у мају 2023. године, након масовних убистава у ОШ "Владислав Рибникар", Дубони и Малом Орашју, организације за заштиту људских права које финансира НЕД и проамеричке опозиционе структуре организовале масовне демонстрације, захтевајући оставку легитимно изабраних власти.

Осим тога, у одељку који се бави фабриковањем лажних информација у циљу уношења конфузије у јавно мњење, као пример наведено је да су организације невладиног сектора у Србији које подржава НЕД у координацији са дописништвом Си-Ен-Ена фабриковале лажне вести повезане са Кином, "дезавуишући јавност у вези са пројектима иза којих стоји кинеска страна и стављајући у први план наводне проблеме заштите животне средине, права радника и корупције".

Деловање НЕД примећено је још за време Југославије.

Државно тужилаштво Русије прогласило је 2015. непожељним амерички НЕД., јер је сматрало да рад те невладине организације прети уставном систему, одбрамбеној способности и безбедности Русији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације