Несторовић одустао од става да неће учествовати у “обојеним револуцијама”?

ЛИДЕР покрета “Ми – Глас из народа” (МИ-ГИН) Бранимир Несторовић, који је на политичкој сцени Србије активније присутан од парламентарних избора 2022. године, на којима је подржао заједничку опозициону листу тзв. Патриотског блока, чију су окосницу чиниле тадашња Демократска странка Србије (ДСС) и “Двери”, да би политички зенит достигао са тада новоформираним МИ-ГИН на прошлогодишњим парламентарним изборима и изборима за Скупштину града Београда, у јавности је у досадашњем периоду био препознат као представник патриотски оријентисаног дела опозиције, којем је потпуно стран концепт тзв. обојене револуције, који активно подржавају и заговарају прозападне опозиционе структуре.

Фото: D. Milovanović

Тако је, између осталог, за време протеста које је крајем прошле године организовала прозападна опозиција Несторовић истицао да неће подржати покушај понављања украјинског сценарија и тзв. Евромајдана.

Међутим, десничарски оријентисани портали су дошли до сазнања да је протест против компаније “Рио Тинто” одржан у Ваљеву у понедељак организовао управо Несторовићев покрет, уз подршку прозападне опозиције и “еколошких” удружења. Овај, али и слични скупови у протеклом периоду били су обележени порукама попут позива на блокаду саобраћајница и испољавање грађанске непослушности, што је типично за концепт “обојених револуција” и никако није у складу са Несторовићевим ранијим ставовима, баш као ни упад у ваљевску цркву и малтретирање тамошњег свештеника током протеста против “Рио Тинта”.

Иако Несторовић и његов покрет на све начине покушавају да се дистанцирају од поменутих протеста, више је него индикативно учешће на њима професора Шумарског факултета у Београду Ратка Ристића, који је најпре на општим изборима 2022. године подржао “зелену” опозициону коалицију “Морамо”, да би на прошлогодишњим изборима био кандидат десничарске коалиције “Национално окупљање” за градоначелника Београда, док од пролећа ове године подржава Несторовића. Иначе, Ристић је у протеклом периоду био један од говорника на протестима против “Рио Тинта” у Ваљеву и Коцељеви, заједно са кандидатом Нове ДСС за градоначелника Београда Владимиром Штимцем, а интересантно је то да се у партијама прозападне опозиције, које у дужем периоду блиско сарађују са њим, а преко њега одскора и са Несторовићем,  цинично коментарише да Ристић бројношћу својих политичких ангажмана прети да “помути славу” потпредседнице Странке слободе и правде (ССП) Маринике Тепић.

Имајући све то у виду, као и више пута упућене позиве Ристића на организовање масовних протеста и блокаду пруга и саобраћајница, може се слободно рећи да је озбиљно доведен у питање кредибилитет Несторовића када тврди како нема ништа са “обојеним револуцијама”. Додајмо томе и претње лидера ССП Драгана Ђиласа упућене у Скупштини Србије да власт “очито није довољно јасно чула речи са протеста да неће копати, али да ће их чути”, које су истакнуте на згради Општине Коцељева непосредно након поменутог Ристићевог говора. Симптоматично је и то да су на страницама Несторовићевог покрета на друштвеним мрежама видно истакнути позиви на наведена протестна окупљања, која са своје стране врло интензивно промовишу медији у директном власништву или блиско повезани са Ђиласом.

Уколико се сагледа све наведено, више је него оправдано поставити питање да ли и даље важе Несторовићеве речи да “неће ићи против државе” са прозападном опозицијом, или је и њему наједном постала блиска идеја “обојене револуције”?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације