ПОПИС ДАО ЛАЖНЕ СЛИКЕ: Резултати приштинске Агенције за статистику служе политичким циљевима Албанаца

Такозвана Агенција за статистику Косова објавила је у петак прелиминарне резултате пописа становништва и домаћинстава који је од 5. априла до 24. маја ове године одржан на Косову и Метохији. Упркос томе што је попис бојкотован од већине Срба на северу, али и једног дела на југу, прелиминарни резултати показују да у 10 опшина са српском већином живи 50.284 грађана.

фото д.з.

- Највише становника је на територији општине Грачаница 19.371 и општине Штрпце 10.890, најмање у општини Ранилуг у Косовском Поморављу 2.482. У општини Ново Брдо живи 4.495, у Партешу 3.200 и Клокоту 3.049, док је у све четири општине на северу Косова и Метохије пописано укупно 6.746. становника - речено је на конференцији за новинаре у Приштини.

Резултати показују да је Косово и даље најмлађа популација у Европи чију структуру чини 49,9 одсто жена и 50,1 мушкарац, али се и ту стање мења.

Према старосној структури, број грађана до 15 година знатно је мањи у односу на попис који је спроведен пре 13 година, док је увећан број оних са 65 и више година. Пописом су евидентирана и интерна померања становништва које се највише досељава у регион Приштине, чак 32 одсто, док међу девет општина у којима је увећан број становника, спадају и две општине са српском већином: Грачаница и Партеш. У 29 општина број становника је мањи у односу на податке пописа из 2011. године.

- Резултати пописа показују да на Косову и Метохији сада има 210.000 становника мање, а оно што је забрињавајуће јесте да ни број Срба којих према прелиминарним резултатима има око 50.000 није тачан због бојкота. Јер, овај попис који је одлаган више пута дошао је у најгорем могућем тренутку за Србе, након репресије режима у Приштини на челу са Аљбином Куртијем, када је унео страх и несигурност, нарочито за наше сународнике на северу, док ни положај Срба на југу није ништа бољи - истиче за "Новости" Александар Гуџић, историчар из Грачанице.

Наглашава да је један од разлога бојкота пописа од стране Срба и укидање динара као платежног средства због чега су доведени до руба егзистенције. И док истиче да би сваки попис требало да буде меродаван и да одсликава право стање на терену, наш саговорник сматра да осим бојкота већине српског становништва, меродавност пописа оспоравају и бројна питања која су се нашла на пописним листићима, а међу којима је било и питање ратне одштете.

- Самим овим питањем које се односило на штету претпрљену до јуна 1999. године Срби су дискриминисани, јер су се сва убиства, киднаповања, узурпације српске имовине и све недаће са којима су се Срби суочавали дешавале после тог периода односно по доласку међународне заједнице на Косово и Метохију - додаје Гуџић.

Наводи да је суштинско питање који су механизми провере одговора и да ли их има, поготово што су албанске власти познате по предимензионирању података који њима иду у корист.

- Из свега приложеног може се рећи да је попис заправо био политичко питање, са циљем да приштинске власти докажу неке конструкције које њима одговарају и да потврде неке наводне историјске наративе - закључује Гуџић.

Подсећа да је последњи реалан попис на којем су учествовали и Срби и Албанци на Косову и Метохији одржан 1981. године, док су следећи 1991. године бојкотовали Албанци. Попис 2001. године није одржан, док су наредни 2011. Срби такође бојкотовали.

Зато се може рећи да ни овај попис, имајући у виду нелогичност бројних питања, није испунио свој суштински задатак, већ политички циљ. Иначе, директор тзв. приштинске агенције за статистику Авни Кастрати који је представио прелиминарне резултате пописа становништва и домаћинстава рекао је да ће коначни бројеви бити саопштени до краја године, јер се електронским путем обавља и пребројавање дијаспоре (траје до 31. августа), где је до сада пописано близу 600.000 људи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације