СПАЈИЋ ПОНОВО НА ИСПИТУ ЧАСТИ: Да ли ће на Видовдан бити изгласана резолуција о Јасеновцу или је то још једна лаж црногорског премијера

ПРЕДСЕДНИК Скупштине Црне Горе Андрија Мандић предложио је да на дневном реду сутрашње седнице парламента буде и Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу. Према том предлогу, документ који су у парламентарну процедуру упутила 43 посланика већине, требало би да буде прва тачка дневног реда.

Скупштина ЦГ

Све ово наговешатава да ће сутра у црногорском парламенту бити бурно, јер је неизвесно у ком правцу ће ићи расправа о тако важном документу, а посебно да ли ће бити усвојен баш на велики празник Видовдан. Из изјава премијера Милојка Спајића, међутим, може да се прочита и велика непријатност што се Јасеновац као тема уопште отвара у овом тренутку, а видљиви су и његови покушаји да се најстрашнија страдања током НДХ "затрпају" другим злочинима.

Наиме, Спајић је јуче саопштио да је у процесу пред Скупштином 40 резолуција које су покренуте после Резолуције УН о Сребреници:

- Нажалост, ушли смо у циклус резолуција, мислим да нас то скреће са тема и фокуса које имамо, али постоје вредносне основе за које смо се гласајући за Сребреницу (у УН) обавезали, а то је да осудимо све злочине који су се десили у прошлости.

Тема осуде страдања у Јасеновцу, очекивано, највише је занимала медије у Хрватској, па је Спајић управо пред новинарком ХРТ објашњавао да ли ће и зашто Подгорица ставити Резолуцију на дневни ред парламента. Одговоре на "непријатна" питања Спајићу су стигли непосредно пошто је Црна Гора у Бриселу добила позитивно мишљење Европске комисије о испуњавању критеријума за пријем у ЕУ (ИБАР), чиме су јој отворена врата за наредну фазу преговора.

Спајић је новинарки ХРТ казао и да "представници различитих народа у парламенту имају потребу да изгурају резолуције које су им битне за политички корпус, народе или религије којима припадају".

Упитан - зашто Црна Гора отвара дијалог о Другом светском рату када јој се отвара европски пут, Спајић је одговорио:

- Постоје теме из деведесетих које су оптерећивале међусобне односе, али Подгорица је спремна да се суочи са тамном прошлошћу и да ради на билатералним односима с Хрватском у најбољем европском духу.

Хрватска је средином маја упутила протестну ноту Црној Гори због намере њене парламентарне већине да изгласа резолуцију о Јасеновцу, сматрајући да такав потез дела власти у Подгорици "није историјски оправдан" и да може нашкодити односима тих двеју суседних држава.

Предлог документа о Јасеновцу, наиме, уследио је као логичан одговор и захтев српских странака у Црној Гори након што је Подгорица најавила па гласала за Резолуцију о Сребреници, која је усвојена у Генералној скупштини УН, а директан је удар и стављање жига "геноцидни" на Србију, Републику Српску и цео српски народ.

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић тих дана је поручио да очекује да ће резолуција о Јасеновцу до краја јуна доћи на дневни ред парламента, и навео да је о томе разговарао са Мандићем:

- Волео бих да то буде 28. јуна, за Видовдан, и да симболички пошаљемо поруку да се у Јасеновцу десио незапамћени геноцид који многи покушавају релативизовати и изједначити са неким злочинима.

Овакав редослед донекле је ишао и наруку представницима странака у Црној Гори, којима је и даље неизвестан и далеки европски пут пречи од "стазе" до најближих комшија. Зато је уследило оправдање да би најбоље било сачекати да прође бриселско окупљање, да се ту добије још један "плус", а како се не би закочио процес евроинтеграција. Од Подгорице је одмах стигла захвалност Загребу што им њихови званичници нису подметнули ногу.

Шта пише у предлогу резолуције

У ПРЕДЛОГУ резолуције о Јасеновцу, изнеђу осталог, наводи се:

- Свесна историјске важности Јасеновца као места где су животе изгубили невини људи, Скупштина Црне Горе одлучује да 22. април буде званично признат као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обележавати сваке године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације