Буквица
ЗАНЕМЕЛИ су црногорски званичници и увек гласни прозападни невладин сектор, након што је хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман усред Тивта "очитао буквицу", претећи Црногорцима да би, уколико усвоје резолуцију о геноциду у Јасеновцу, њихов пут у ЕУ могао био посут трњем!
Чак је предложио и да се у црногорском парламенту уместо те покрене иницијатива о резолуцији везаној за контроверзни "Божићни устанак" 1919. Покушао је загребачки министар да обезвреди стотине хиљада невиних жртава у НДХ, а, осим спорадичнх осуда, из црногорске дипломатије само се чула тишина. Уследила је реакција потпредседника Владе Србије Александра Вулина који је рекао да Црна Гора не мора да усвоји резолуцију о Јасеновцу, али да то треба да уради Хрватска и да у име свог народа затражи опроштај за злочине хрватских усташа.
Очитавајући буквицу комитама, патриотама, суверенистима усред Црне Горе Грлић Радман је лаконски признао да је Загреб "угурао" Подгорицу у "високо НАТО друштво", да су од почетака помагали Ђукановићевој, али и Црној Гори Јакова Милатовића и Милојка Спајића за које су Срби узалуд просули гласове да би срушили ДПС. Они су се "захвалили" у Њујорку гласање за резолуцију о Сребреници. Пре седам година, значи у Милово време, Министарство спољних и европских послова Хрватске оштро је осудило откривање спомен-обележја Пуниши Рачићу у Слатини, надомак Андријевице, и затражило његово уклањање. Рачић је 1928. убио хрватске посланике Павла Радића и Ђуру Басаричека, а смртно ранио Стјепана Радића и приде ранио још двојицу Ивана - Гранђу и Пернара.
Тадашња Влада Душка Марковића експресно је срушила споменик, иако је подигнут на приватном имању. Иако је ДПС власт једва "кроз зубе" затражила од званичног Загреба да уклони споменик Миру Барешићу у Шибенику, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића у Стокхолму, то се није десило. Можда је Подгорица још тад научила да је боље да ћуте, посебно кад Загреб подвикне, па су одћутали и Јасеновац.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)