НЕМАЧКА У УН РЕАНИМИРА ЕНДЕМСКИ РАСИЗАМ: Арно Гујон, у интервјуу "Вечерњим новостима", без длаке на језику

РЕЗОЛУЦИЈОМ о наводном геноциду у Сребреници Запад намерно игнорише српске жртве... вратимо се разуму, оставимо прошлост у прошлости, каже Гујон, директор новоформиране Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије.

FOTO TANJUG/ Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

Задатак новоформиране Канцеларије за јавну и културну дипломатију ће бити да обавља стручне послове за Владу Србије, доприноси бољем протоку информација, као и да учествује у организовању, спровођењу и подржавању активности како би се у свету представили српска култура, историја, духовност, уметност, језик, наука и спорт.

Овако, први пут са нове позиције, чела ове Канцелерије, за "Новости" говори њен директор Арно Гујон, дојучерашњи први човек Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Наводећи да ће ово владино тело учествовати у припреми и спровођењу обележавања важних датума и годишњица Републике Србије, овај политичар, француски хуманитарац, осведочени пријатељ наше земље, открива да ће јавност то убрзо имати прилику и да види:

- Испред мене је веома важан задатак, који захтева стратешки и пажљив приступ. Уз захвалност председнику Вучићу и премијеру Вучевићу на подршци и указаном поверењу, имам јасан план како ћу га спровести у дело и поред сталних притисака које осећамо. На првом месту је креирање јасних порука намењених страној јавности које треба да истакну богату културну баштину, историјске чињенице, економске приоритете и тежње Србије ка миру и стабилности. Идеја је да реализујемо културне манифестације, изложбе, концерте, филмске пројекције, конференције које промовишу српску културу, науку и уметност. Имамо шта да покажемо и Срби имају много тога чиме могу да се похвале. Страним медијима ћемо пружати све релевантне информације и активно ћемо демантовати све нетачне информације и стереотипе.

* У ауторском тексту за "Фигаро" навели сте недавно да Запад и његови савезници поново отварају ране прошлости у БиХ, кроз накарадну Резолуцију о Сребреници. Да ли сте очекивали већи отпор француске јавности предложеном тексту?

- Француска јавност, осим тог текста, није имала ни прилику да се упозна са резолуцијом и њеним последицама. Јавност у Француској се тренутно бави другим темама - попут нереда у Новој Каледонији, избора за европски парламент или пораста криминала. Међутим, интересовање постоји, мој текст је био ових дана један од најчитанијих и најдељенијих на друштвеним мрежама. Ово показује да проактивност у јавној дипломатији даје резултате. Убудуће ћемо редовно нудити материјал иностраној јавности. И кад кажем "иностраној јавности" не мислим само на западну, где, као што је био случај са "Фигароом", успевамо понекад да се пробијемо, већ и на пријатељске земље које имају више разумевања за Србију и које не треба запостављати.

* Шта Србија може још да учини да свету покаже да Срби нису геноцидан народ?

- Видели смо на гласању у Генералној скупштини УН у четвртак да 107 земаља света и две трећине човечанства зна да Срби нису геноцидан народ. Важно је да се обратимо народима остатка планете који су гласали "за", а то су углавном Запад и земље под његовим директним утицајем. Званичници су добро информисани и у суштини знају истину, али ће они увек гласати за оно што им се каже, или за оно што мисле да је у њиховом интересу. Проблем је што други ешелон, а то су мејнстрим медији и невладине организације, уверљиво преносе те лажи у које, на крају крајева, верује обичан, необавештен народ. Активно ћемо промовисати историјске чињенице у медијима, на конференцијама, симпозијумима, изложбама на међународном нивоу које ће представити објективне и историјски тачне податке о догађајима из прошлости.

Фото: Новости

* Како правдољубиви свет треба да реагује на чињеницу да је Немачка, креатор и извршилац најстрашнијих злочина у историји човечанства, била највећи промотер Резолуције о Сребреници? Шта је њихов прави циљ, можда да не остану једини на "геноцидној страни"?

- Ова резолуција коју су Немачка и Руанда поднеле УН ствара хијерархију међу жртвама и реанимира ендемски расизам за који се веровало да је нестао у Европи после 1945. године. Питам се, зар све породице невиних жртава не заслужују да се према њима поступа са истим саосећањем? Како су земље које су подржале ову резолуцију могле да игноришу жртве масакра у Кравици, почињеног на Божић 1993. године у овом малом сребреничком засеоку? Чак 50 жена, деце, српских цивила масакрирано је хладним оружјем, многи су обезглављени, а очи су им претходно извађене. Сматрам да 60.000 бошњачких, 30.000 српских и 8.000 хрватских жртава овог страшног рата заслужују да се према њима поступа са истим поштовањем. Намерним игнорисањем српских жртава, ова резолуција оживљава бол и подстиче тензије између заједница. У тренутку када политички лидери у Сарајеву систематски доводе у питање Дејтонски споразум, који ипак гарантује мир и сигурност за све у Босни и Херцеговини, ова резолуција додатно јача антагонизам. Сада је време је да се вратимо разуму, поштујемо међународно право и оставимо прошлост у прошлости како бисмо изградили заједничку будућност.

* Цитирали сте једном приликом речи француског писца Ламартина, који је у 19. веку написао: "Срби су као храст, можеш их исећи, али не и савити!". Да ли те речи могу најбоље да опишу оно што се дешава Србима на КиМ?

- То је снажна метафора која описује отпорност и издржљивост српског народа, посебно у контексту тешких услова на Косову и Метохији. Снажна и непоколебљива воља српског народа, као што је описано у овој реченици, треба да буде инспирација за континуирану борбу за права и правду, уз истовремено тражење мирних и конструктивних решења за тренутне изазове.

* Да ли, упркос забрани уласка на КиМ, успевате да се видите са неким, вама драгим људима из наше јужне покрајине?

- Пре шест година ми је забрањен улазак на Косово. Косовска полиција ме је ухапсила, претресала и претила ми. Најважније је да наша хуманитарна организација и даље функционише и помаже Србима на Косову и Метохији. Забрана уласка мени лично јако тешко пада, јер сам тамо провео готово пола живота, са радошћу сам тамо проводио све празнике, чекао Нову годину, Божић, Ускрс. Мој кум живи тамо и моји пријатељи, који не могу често да излазе из својих енклава и који не долазе баш често у централну Србију. Верујем да ће се то кад-тад променити, и да ће Срби на КиМ бити слободни и ја слободан да их обиђем.

Гујон са младим Србима из Црне Горе, Фото Танјуг

* Дугогодишњи сте члан жирија "Најплеменитијег подвига", јединствене акције "Вечерњих новости" која улази у 62. годину трајања. У којој мери вас испуњава ова чињеница?

- Јако сам поносан на то што сам члан жирија, јер ова акција, која се додељује деценијама, показује колико је хуманост жива у српском народу, не само у Србији већ у целом региону и дијаспори. Радује ме чињеница да имамо добитнике из свих тих земаља, и због тога што обраћамо пажњу на људе који су хероји свакодневице, који показују да племенитост и солидарност живе, и присутни су у данашње време кад мислимо да је све узалудно. Све то нам показује да није баш тако и да треба да верујемо у човечанство и све те лепе вредности које нас чине бољим људима из дана у дан.

Фото: Новости

* Колико свету и човечанству, уопште, недостају племенити и хумани људи?

- Много! Осећа се недостатак на многим нивоима друштва. Они доприносе стварању боље заједнице кроз несебичност и спремност да помогну другима. Њихово присуство је кључно за изградњу међусобног поверења и сарадње, што су основни елементи за напредак и стабилност сваке заједнице. У Србији има стварно много хуманих и солидарних људи, рекао бих више него у многим другим земљама, можда баш зато што Срби нису изгубили идентитет и осећај припадности.

Фото: Новости

Каријера за понос

ГУЈОН је са непуне 22 године постао мастер-инжењер екологије на угледном Политехничком факултету Универзитета у родном Греноблу. Оснивач је француске хуманитарне организације "Солидарност за Косово", која од 2004. помаже Србима на КиМ. Аутор је више књига о Србији и Косову и Метохији на страним језицима, снимио је документарни филм "Косово, хришћанство у опасности" о животу Срба на КиМ.

Живи у Србији од 2012. године, а на основу заслуга у свом хуманитарном раду добио је држављанство наше земље 2015. Добитник је многобројних високих признања у Србији и Републици Српској.

Фото: Новости

Препоручујемо

Политика

0 222

АРОГАНТАН СТАВ НЕМАЦА У УН: Вучић открио шта се дешавало када им се обратио наш стални представник - "Како вам ми будемо дали..."

22. 05. 2024. у 17:20

Политика

0 5

СРБИЈА ПОКАЗАЛА ДА ЈЕ ДИПЛОМАТСКА СИЛА: Гујон - Усвајањем резолуције не само да су игнорисали жртве, него су прогласили жртве џелатом

25. 05. 2024. у 15:54

Политика

0 1

"ОВО ЈЕ МАПА СЛОБОДНИХ ЗЕМАЉА КОЈЕ СУ СЕ ЗАЛАГАЛЕ ЗА ИСТИНУ..." Огласио се Арно Гујон после усвајања срамне резолуције (ФОТО)

23. 05. 2024. у 21:24

Политика

0 0

ГУЈОН ЗА "ФИГАРО": Резолуција о Сребреници, игнорисањем српских жртава, оживљава бол и подстиче тензије

22. 05. 2024. у 22:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације