СПОНЗОРИ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ ГЛАВНИ СУ САБОТЕРИ ИСТИНЕ Интервју Маја Поповић: Геноцида није било, нема основа за ревизију пресуде

НАМЕРА подносилаца предлога резолуције о Сребреници је стигматизација српског народа. Тај документ је део политичко-пропагандне концепције која осујећује сваку нормализацију односа на подручју бивше Југославије. Управо главни протагонисти ове резолуције су ти који су највише допринели саботирању процеса утврђивања истине о догађајима са простора бивше државе и вођењу смислених расправа о правним, па и политичким квалификацијама тих догађаја.

Фото: Министраство правде

Ову оцену о скаредном тексту, који већ месецима за Генералну скупштину УН припремају Немачка и Руанда, за "Новости" износи Маја Поповић, министарка правде. Она нема никакву дилему:

- Квалификација догађаја који су се одиграли у Сребреници као "геноцида" је недопустива, нетачна, и правно неприхватљива. Посебно се мора имати у виду да геноциднa намера није постојала, нити је таква намера икада доказана, а што су потврдили и највећи светски стручњаци, као што су Ефраим Зуроф и Јехуда Бауер.

Колики су изгледи да се покрене ревизија тужбе БиХ против Србије и од нас затражи исплата ратне одштете, ако се 23. маја у УН усвоји резолуција о геноциду у Сребреници?

- Како геноцида у Сребреници није било, не постоји правни основ за ревизију постојеће пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије нити за покретање неког новог поступка пред Међународним судом правде или било којом другом институцијом.

Због чега овде није реч о пијетету, већ о политичкој експлоатацији једне трагедије?

- Догађаји у вези са енклавом Сребреница спадају у групу најсложенијих чињеничних, правних, па и политичких питања рата на подручју бивше Југославије, које је највише и злоупотребљавано. Нацрт резолуције о Сребреници се заснива на политичко-пропагандном наративу који је далеко од стварних догађаја који су се одиграли у Подрињу јула 1995. Намера подносилаца предлога ове резолуције је стигматизација српског народа и она је део политичкопропагандне концепције која осујећује сваку нормализацију односа на подручју бивше Југославије.

Може ли бити помирења ако су злочини над Србима практично некажњени?

- Предлог резолуције потпуно искривљено представља контекст и догађаје који су уследили након пада Сребренице. Њиме се прикривају догађаји у вези са Сребреницом од 1992. до 1995. и монструозни злочини над српским становништвом. Предлагање ове резолуције после 30 година покушај је поновне дестабилизације односа у региону која може имати несагледиве последице. Ово посебноиз разлога што је правда за српске жртве на простору бивше Југославије била недостижна.

Сетимо се само Насера Орића, који сада слободно шета...

- Тако је, а под његовом командом су управо у Сребреници и околини извршени најмонструознији злочини према српском цивилном становништву. Сетимо се и ослобађајуће пресуде за Анту Готовину и остале оптужене за највећи прогон цивилног становништва после Другог светског рата у операцији "Олуја", одсуство било које оптужнице за операцију "Бљесак", ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја за злочине над српским цивилима на Косову и Метохији. Затварање очију за злочине који су се догодили над српским становништвом не доприноси одржавању тешко успостављеног мира међу народима у региону.

Али сви ти аргументи су као ударац прутом по води. Запад то не чује и не види и спрема гласачку машину у УН за 23. мај...

- Председник Вучић ће се следеће недеље поново борити у УН за одбрану интереса српског народа, како би спречио да усвајањем резолуције цео наш народ буде обележен као геноцидан. Он ће се борити непобитним доказима носећи штит истине и никада неће допустити да српски народ буде неправедно стигматизован.

Сведоци смо и угрожавања живота хашких оптуженика Радована Караџића и Ратка Младића због немарног односа затворских управа. Има ли наша држава механизам да утиче да им се омогући бољи третман?

- Србија годинама инсистира да сви њени држављани, који су осуђени пред Трибуналом за бившу Југославију, казну затвора служе у својој земљи. У тим напорима имамо пуну подршку председника Вучића. На свим седницама Савета безбедности на којима су разматрани извештаји о сарадњи са Трибуналом Србија је јасно и недвосмислено истицала да ће наставити да се бори за поштовање међународног права, да озбиљно схвата своју обавезу да сарађује са Трибуналом, али и забринутост што се највише осуђују Срби, док за злочине над Србима готово да није било осуђујућих пресуда. Такође, српске власти континуирано указују на нељудске услове у којима се налазе Срби против којих се воде или су окончани поступци пред Трибуналом. Услови у којима наши држављани служе затворске казне су нехумани због ужасног односа затворских управа према њима и веома често су им због таквог третмана угрожени животи. Њима се не пружа адекватна лекарска нега, онемогућава им се право на посету од стране чланова породица, ускраћује им се право на боравак на отвореном простору у току дана... Све су ово основна људска права која су загарантована међународним документима, а у развијеним државама Западне Европе се нашим држављанима ова права ускраћују.

Оглушују се и на молбе за условни отпуст...

- Сматрам недопустивим дугогодишње неодлучивање и негативно одлучивање о молбама осуђеника за пуштање на условни отпуст, јер непоступање Механизма по тим молбама или одбијање молби, за њих практично представља изрицање смртне казне, имајући у виду њихове године живота и здравствено стање, које је често узроковано неадекватном лекарском негом.

Докле се стигло у процесу против хрватских пилота одговорних за смрт српских цивила на Петровачкој цести? Својевремено је било много притисака из Загреба да одустанемо од процеса, а било је, чини се, опструкција и у судском већу...

- Органи Србије поступају у складу са својим надлежностима и одустанка од тог процеса неће бити. Оптужница која је подигнута у конкретном случају заснована је на чврстим доказима. Из тих разлога та оптужница је и потврђена од стране суда. Одлучност Србије у испуњавању своје међународне обавезе која се састоји у процесуирању ратних злочина још једном је доказана и у овом поступку и у тој одлучности ће бити истрајна. Хрватска би као чланица ЕУ, уместо бурних реакција поводом овог поступка, требало да допринесе сарадњи у конкретном предмету и ефикасном процесуирању ратних злочина.

Најављене су измене Кривичног законика и пооштравање казни за породично насиље. О чему је реч?

- За основни облик кривичног дела Насиље у породици предложено је да се пооштри и пропише казна затвора у распону од шест месеци до пет година уместо казне затвора од три месеца до три године која је сада прописана. Предложено је пооштравање и прописивање казне затвора у распону од једне до десет година за кривично дело насиље у породици које је извршено коришћењем оружја, опасног оруђа или другог средства које је подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. Сада је прописана казна затвора у распону од шест месеци до пет година. Ако је извршењем неког од ових облика кривичног дела Насиље у породици наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или је учињено према малолетном лицу, предложено је да буде прописана казна затвора од три до 12 година. Сада је за овај облик кривичног дела прописана казна затвора у распону од две до десет година.

Хоће ли и силоватељи бити на удару?

- Када је реч о групи кривичних дела против полне слободе предложено је да се за све облике кривичних дела - силовање, обљуба над немоћним лицем и дететом може изрећи и казна доживотног затвора. Када је реч о основном облику кривичног дела Недозвољене полне радње предложено је да се учинилац казни искључиво казном затвора до три године уместо новчаном казном или казном затвора до три године.

Сведоци смо и експлозије насиља у школама. Како сте замислили да држава заштити наставнике?

- У циљу појачане кривично-правне заштите просветних радника биће прописано посебно кривично дело којим ће се санкционисати напад на запослене у образовању.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације