ДР МИРОСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ ДЕТАЉНО ОБЈАСНИО: Да ли одредбе Устава о неспојивости функција спречавају Ану Брнабић да постане председница Скупштине?

Др Мирослав Ђорђевић, научни сарадник Института за упоредно право, реаговао је на изјаве Танасија Маринковића, о томе да премијерка у техничком мандату Ана Брнабић не може да буде кандидат за председницу Скупштине Србије јер за то постоје уставне препреке и изнео тврдњу да је због тога одложена конститутивна седница српског парламента.

Foto: Printskrin Youtube/Miroslav Djordjevic

Његов текст преносимо у целости:

УСТАВ И ПРИВИДНЕ ДИЛЕМЕ СРПСКОГ ПАРЛАМЕНТАРНОГ ЖИВОТА

Да ли одредбе Устава о неспојивости функција спречавају председницу Владе Ану Брнабић да постане нова председница Народне скупштине?

Основни постулати парламентаризма налажу да влада, као носилац извршне власти, има поверење парламента, тј. већине народних посланика. У Србији ми имамо тзв. полупредседнички систем власти у коме је извршна власт „двоглава“, јер је врше Влада и председник Републике, но и у нашем систему је сасвим неспорно да Влада мора имати већину у Народној скупштини, са којом стоји у односу међусобног проверавања и равнотеже. Наш парламентаризам познаје „непосланичку Владу“, што подразумева да народни посланик не може бити и члан Владе, што је сасвим логично, јер не може иста особа бити и контролисани и онај који контролише. Исто важи и обратно, члан Владе (па и њен председник) не може бити посланик. Логика је иста и то је јасно. Међутим, да ли министар или председник старе Владе, колоквијално „Владе у техничком мандату“ може да буде посланик новог сазива Скупштине? Најкраћи могући одговор је: да, инкомпатибилитет (неспојивост) ових функција не постоји, не може да постоји и не сме да постоји, а до забуне долази услед једне од многих несрећно срочених формулација нашег Устава.

„Ко само речи законске знаде, тај још закон не зна, док му не схвати разум и смисао“, написао је један од наших највећих правника Валтазар Богишић још 1888. године. Нема боље изреке од ове ако се данас, готово век и по касније тумачи Устав Републике Србије у једној редовној, транзиционој ситуацији до које долази после одржаних парламентарних избора. Српски Устав из 2006. године се нажалост не може посебно похвалити квалитетом многих својих решења, а посебно не језиком и стилом којим је писан. По оцени Венецијанске комисије (можда најмеродавнијег међународног ауторитета за уставноправна питања) овај текст је писан веома брзо од стране „мале групе партијских вођа и експерата“, који су „у периоду од око две недеље преговарали у циљу утврђивања компромисног текста, прихватљивог за све политичке странке“. Можда су историјско-политичке околности тог тренутка императив брзине и налагале, о чему се може дебатовати, али то не мења чињеницу да Србија и данас на снази има Устав који је местимично сам себи противречан (нпр. нечувени „неуставни члан Устава“ 102 ст. 2), конфузан и стилски слаб. Ратко Марковић каже „Србија није имала правно и језички неписменији текст за свој устав, а по свој прилици, после искуства које ће имати са овим, никада га више неће ни имати“. Уставни амандмани из 2022. године су ову ситуацију можда делом поправили, али само у малом делу текста на који се односе.

Делује невероватно да после само годину и по дана у јавности имамо готово истоветну уставноправну дилему у домену прилично елементарног функцинисања највиших институција, те да дословно читање текста самог Устава доводи до закључка који је парадоксално – неуставан и супротан основним постулатима парламентаризма. Такође је невероватно да је у центру ове уставноправне (привидне) дилеме – иста особа, председница Владе Ана Брнабић. 2022. године је она такође била председница тзв. „техничке Владе“, кандидовала се на изборној листи и после одржаних парламентарних избора освојила мандат у Народној скупштини. После верификације њеног мандата уследила је критика дела јавности, да би она само дан касније на своје место у посланичкој клупи поднела оставку. Данашња дилема је истоветна, јер да би неко био изабран за председника Народне скупштине, мора пре свега бити народни посланик.

Иако је неспоран одговор на ово питање, уједно једини који не доводи до нарушавања читаве логике нашег уставноправног система, да председница техничке Владе може да буде посланица новог сазива Скупштине, потпуно објашњење разлога зашто је то тако је сложено. Аутор ових редова је још 2022. године написао анализу „Верификација посланичког мандата од стране председника тзв. техничке Владе – изнуђена неуставност?“ у којој се трудио да детаљно образложи све аргументе зашто је такво тумачење једино могуће, те до каквих све парадокса долази уколико се крене другачијим путем.  До суштинског проблема долази како услед формулације члана 126 Устава („члан Владе не може бити посланик у Народној скупштини“), као и због неконзистентног, конфузног и готово насумичног коришћења неколико термина у Уставу и пратећим законима (али и појединим научним радовима), пре свега термина „мандат“ који се користи и за означавање саме функције, као и за означавање трајања те функције. Бркају се, готово насумично користе и преплићу изрази „распуштена Скупштина“, „Влада којој је престао мандат“, „Скупштина којој је престао мандат“, „Влада после истека мандата“. Развезивањем овог Гордијевог чвора долази се до тога да „распуштена Скупштина и даље има мандат до конституисања нове Скупштине, док Влада после истека мандата има мандат до формирања нове Владе“. Не мора неко бити правник да види да је ова реченица нелогична, иако је она дословним цитирањем релевантих делова – тачна. Подсећам да исти Устав нпр. прописује да сувереност припада народу, па онда уводи могућност тзв. „бланко оставки“ чиме се обесмишљава слободан посланички мандат као демократска тековина и уводи суштински неуставан члан Устава, чију је примену Уставни суд на сву срећу успео својом „алхемијом“ да стави ван снаге.

У случају инкомпатибилитета одредба Устава заправо прописује (исправно) да члан једне Владе не може бити посланик сазива Народне скупштине из кога је та Влада произашла (у складу са основним постулатима инкомпатибилитета и парламентаризма), а не и неког наредног сазива Народне скупштине, јер суштински са тим сазивом стара Влада нема ништа, већ само обавља техничке послове док нова Влада не буде изабрана. Оно где је Устав мањкав јесте начелност одредбе на основу које неко екстензивно може тумачити да се инкомпатибилитет односи на ма коју Владу и на ма који сазив Народне скупштине. Зато се ова одредба Устава, као и нажалост неке друге, не може посматрати изоловано, већ у контексту свих елемената парламентаризма какав наш уставни поредак, кадкад трапаво, предвиђа. Сврха инкомпатибилитета јесте да не дође до конфузије контролора и контролисаног, до чега овде никако не може доћи, јер нити претходна Влада има овлашћења према новом парламенту, нити нови сазив Народне скупштине може према старој, техничкој Влади учинити било шта, осим изабрати нову.

Алтернатива води уставноправно сасвим неприхватљивим последицама, те је замисливо да дође до отежавања или онемогаћавања формирања нове Владе, подстицаја закулисним калкулацијама и угрожавања пасивног бирачког права грађана.

Председница Владе Србије у „техничком мандату“, другим речима, несрећно сроченим изразом нашег Устава „председница Владе после истека њеног мандата“ ни 2022. године није морала поднети оставку на своје место у Скупштини, а то не мора учинити ни данас, јер не постоји инкомпатибилитет старе Владе и новог сазива Народне скупштине, јер да постоји - то би у потпуности извршило дисторзију основних обриса парламентарног система, а такође и представљало неоправдано кршење пасивног бирачког права (право да се буде биран), једног од основних људских права прве генерације.

Уставноправни императив сваког транзиционог процеса, interregnum-а, јесте да се конституише Скупштина као репрезент политичког мишљења сувереног народа, из које произлази Влада, те да све државне институције раде несметано у пуном капацитету.

О свему овоме детаљније прочитајте кликом ОВДЕ.

Препоручујемо

Политика

0 1

МИНИСТАРКА ПОПОВИЋ О ИЗЈАВА МАРИНКОВИЋА: Невероватно је да и по овом питању морам да указујем на примере из праксе неких претходних власти

11. 03. 2024. у 16:30

Политика

0 103

БОЖИЋ О ПИСАЊУ ОПОЗИЦИОНИХ МЕДИЈА ПРОТИВ БРНАБИЋКЕ: Једина криза коју опозиција има је криза здраве памети и велике алавости (ФОТО)

11. 03. 2024. у 15:23

Политика

0 125

БРНАБИЋЕВА ЧЕСТИТАЛА РАМАЗАН: Желим да нас овај празник све подсети на вредности праштања и солидарности

11. 03. 2024. у 10:36

Политика

0 106

ТО ВАМ ЈЕ АКЦИЈА ИЗВЕДЕНА ОД СТРАНЕ Н1 И ЦРТА: Премијерка раскринкала лажи Ђиласових и Шолакових медија (ФОТО)

09. 03. 2024. у 14:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације