У КЛОНУЛОЈ ЕВРОПИ ЈОШ САМО СРБИ ОДОЛЕВАЈУ: Интервју - Џини Тоши Марацани Висконти, новинарка и директорка Међународне фондације

СКУПУ у Загребу, крајем прошле године, под окриљем Међународне алијансе ИХРА за сећање на Холокауст, на којем је од Хрватске затражено да меморијални комплекс Јасеновац најзад буде достојно обележен а споменик Камени свет, постављен 1966, уврсти на листу Унеска, Џини Тоши Марацани Висконти, италијанска новинарка, директорка Међународне фондације Mulligan и чланица Међународне конференције о Јасеновцу, није имала прилику да учествује, али свесрдно подржава ову иницијативу јер је деценијама истраживала злочине НДХ у том логору.

Приватна архива

Први пут саговорница "Новости" чула је за Јасеновац 1993. од Симона Визентала док га је интервјуисала. Била је запањена да је огроман злочин остао толико дуго непознат. Истражујући на обе стране фронта у Босни и Крајини и током неколико посета Србији, сазнавала је све више детаља сурове, деценијама прећуткиване истине.

- Учествујући на међународној конференцији о Јасеновцу у Бањалуци 2008, први пут сам посетила јасеновачко стратиште. Била сам шокирана! Личило је на терен за голф: фантастично однегована трава, језерца, пој птица, велики споменик, али без информација. Само једна плоча са штурим текстом - подсећамо је на ове њене речи у интервјуу "Новостима" из 2017. године.

Да ли би Јасеновац требало обележити као логор Дахау - мапама, бројкама, фотографијама, да посетиоци добију што потпунији увид у страхоте које су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима?

- Да, требало би направити и стазу да се посетиоцима објасни како су људи убијани. Указати на разне грађевине које данас замењују травнати заобљени облици. Поставити што више фотографија, пројектовати аутентичне филмове. Јасеновац се коначно, после толико деценија, мора трансформисати у прави споменик који памти зло какво се више никада не би смело поновити у Европи.

Ако данашња Европа жели да потпуно обелодани јасеновачку истину, како је могуће да се са неколико страна, укључујући и израелску, догодио покушај дискредитације др Гидеона Грајфа?

- Још има носталгичних за тим историјским периодом који, негирајући истину, верују да би то време могло да се врати. И поред тога што су нам политичари, као мантру, понављали да је нацифашизам искорењен 1945. године. Међутим, непрестано се нижу догађаји који игноришу уговоре, међународне и локалне законе, који подсећају на та времена. Жао ми је проф. Грајфа, изванредног научника. С друге стране, чини се да садашња влада Израела не показује велику демократичност и хуманост. Мислим да чак и не представља јеврејску душу.

Много се очекивало од отварања архива у Ватикану. Да ли је истраживачима пружена прилика да прегледају документе који говоре о улози "надбискупа геноцида" Степинца?

- Нешто се изгледа десило, јер процес канонизације Степинца није настављен. Мислим да истраживачи немају потешкоћа у проналажењу информација, али друга је ствар могу ли и да их објаве. Међутим, постоје контраинформације на друштвеним мрежама које мејнстрим скрива. "Јутјуб" и "Гугл" често покушавају да блокирају или забране проток вести.

Својевремено сте распад Југославије дефинисали као претходницу ратова који ће тек уследити, што се и десило.

- У Југославији је уприличена "генерална проба" за наредне ратове и тестирано је низ стратегија. Ја то зовем "протоколом обавезних директива". Ево неколико њих: независне и непослушне државе и владе према америчким директивама, кривично гонити и поништити, промовисати оштре санкције према циљаним нацијама, изазивати обојене револуције, земље које се опиру демонизовати путем медија, посебно усредсређено на њихове лидере... Агенте ЦИА слати са много новца да убеде политичаре, новинаре или истакнуте личности да подрже наметнути наратив, правдати интервенције НАТО, саботирати сваки покушај дијалога између зараћених страна док се не заврши план ратне експлоатације произвођача оружја...

Јесу ли се сви ратни сукоби после рушења Југославије, одвијали по истом сценарију?

- Јесу, нажалост. Чак су и дезинформације исте, као да их пише и пласира немаштовита вештачка интелигенција. Скоро је непријатно, понекад, видети понављање вести које су и раније коришћене. Сви се сећамо да су медији оптужили Садама Хусеина да је убио 40 беба у кувајтској болници прекидајући струју за њихове инкубаторе. Као и информације да је 40 израелских беба обезглављено у кибуцу. Обе вести су биле лажне, али обе импресионирају јавност. Срећом, међународна јавност је све више свесна ове вештачке реалности.

Крхку архитектуру ЕУ раздрмао је најпре ковид а на колена оборила слепа послушност Вашингтону поводом ратова у Украјини и Блиском истоку. Има ли снаге Европа да се подигне?

- Европски политички лидери, нажалост, делују против интереса својих народа. Санкције Русији приморале су нас да одустанемо од руског гаса у корист америчког, или да купујемо руски гас који стиже преко других земаља са већом ценом. Обавеза доприноса Украјини је лишила европске земље средстава за здравствену заштиту и друге важне домаће активности. Европа је поново шаховска табла на којој САД играју прокси рат.

Шта можемо да очекујемо ако се посредничко ратовање одужи и букну нове "ратне игре" у другом делу ове узавреле планете?

- Ако се стање додатно буде погоршало, војне базе у Европи могу бити бомбардоване са озбиљним последицама по локално становништво. НАТО се састоји од европских официра и војника, али зачудо, главнокомандујући ове европске армије увек је Американац и руководи ратовима који не постоје јер никада нису званично проглашени.

Човечанство је залутало на странпутицу лажних вредности, на изборима у Европи све чешће побеђују екстремни десничари...Шта нам то говори о будућности планете?

- Европска левица је пропала, постоји тренд ка крајњој десници и чак је снажно спонзорисан. Заиста, могло би се посумњати да се стари Рајх враћа после дуге, стрпљиве паузе. Без сумње и глобализација пропада. Можемо се надати да ће мултиполарни свет БРИКС ојачати а то би могло да успостави здраву равнотежу, под условом да пад моћи долара не изазове јастребове у Вашингтону да донесу нове катастрофалне одлуке.

Може ли Србија да одоли притисцима "западног клуба" и да под својим окриљем задржи своје Косово и Метохију?

- Нажалост, ако припадате "западном клубу" и повинујете се његовим правилима, дозвољено вам је да кршите међународне и људске законе. И увек ћете бити у праву. Ако не припадате "клубу", имате мало права и закони више не важе као заштита. Често размишљам о различитој судбини између Српске Крајине и Украјине, као и Косова и Метохије и Донбаса. Притисак који Србија трпи, саставни је део антируске кампање. Србија је одбила да се повинује обавези санкција. Већ је била на нишану "западног клуба" због блискости са Русијом у време распада Југославије. Али, верујем да ће Србија одолети свим изазовима.

На Србији је Запад пре готово четврт века испробао експеримент обојене револуције. Ових дана неки западни моћници опет гласно призивају "Мајдан у Београду".

- Фанатици "клуба" у овим приликама увек предњаче и штите своје мале личне интересе. Покушаји да се у Србији организује обојена револуција имају за циљ да изнервирају Русију и да покваре односе између српског и руског народа. Али, не могу они да направе револуцију без подршке становништва. У оваквој, клонулој Европи, само Срби имају снаге да одоле нереалним очекивањима Запада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације