ЂИЛАСУ ПРОПАДА НОВАЦ УКОЛИКО ОДБИЈУ МАНДАТЕ: Прозападна опозиција у дилеми да ли да улази у нови сазив Народне скупштине

ПРЕДНОВОГОДИШЊА дилема - да ли прихватити или одбити мандате у Скупштини Србије и даље узбуркава листу "Србија против насиља".

Фото: ССП

С обзиром на то да би нови посланици у клупе могли да седну, како је најављивано, већ крајем јануара, опозиционим лидерима остало је још мало времена да усагласе ставове око овог потенцијалног постизборног бојкота.

Лидер покрета "Еколошки устанак" Александар Јовановић Ћута налази се тренутно на оном тасу који претеже да 65 посланика СПН буде део новог сазива, јер како је рекао, он је свој мандат "крваво заслужио". Јовановић тврди да огромна већина људи у коалицији није за то да парламент препусте Вучићу и да га, како је рекао, "оставе да изгласава нове законе о литијуму и промене Устава како му одговара".

- Већина људи мисли да треба наставити борбу, ја сам један од њих, јер шта добијемо, шта ће се десити ако, рецимо, не уђемо у Скупштину? Ми се нећемо повлачити. То је једино место где људи могу да нас чују. Што се тиче тога, мој став је да мандате враћају они који су их покрали. Ми нисмо ништа украли - рекао је Јовановић.

Његово мишљење дели и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који наводи да опозиција није отела посланичка места на изборима и да нема моралну обавезу да их враћа:

- Контрапродуктивно би било уступити било какав простор напредњацима. Странке власти су освојиле пет мандата мање у односу на прошле изборе, док су странке наше коалиције забележиле за 30 одсто бољи резултат. То је довољан показатељ да је опозиција добро радила у скупштини.

С друге стране, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић сматра да би неприхватање мандата дало ефекта који погодује опозицији. Он је мишљења да би то довело до нових избора у наредних шест месеци.

- Сад је питање за друштво, за Проглас, за невладине и политичке организације, да ли желимо да наставимо ту борбу даље и да ли верујемо да је неприхватање мандата једна нерешива неједначина пред коју бисмо ставили Вучића. Моје уверење је да би неприхватање мандата довело до нових избора, за не дуже од шест месеци, док би њихово прихватање довело до тога да нам наредне четири нуде неке разговоре, преговоре, договоре, без идеје да ћемо имати било шта добро, да ћемо бити нормално друштво и да ћемо било када имати неке нормалне изборе - рекао је Зеленовић и додао да ће стати иза воље већине.

Ипак, како се спекулише, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас најгласнији је заговорник да посланици са ове листе уђу у законодавни дом. Незванично, коалициони договор био је да Ђилас финансира велики део предизборне кампање, а да се потом тај новац рефундира након гласања средствима које је свака листа добила сходно броју освојених мандата.

Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност постизборно вагање и понашање опозиције карактерише као безидејност, неслогу и недостатак конкректног плана.

- Назвао бих ово постизборна депресија, а не криза. То је главно мишљење бирача који су рекли шта заиста мисли, а не нека научна истраживања или очекивања појединих опозиционих лидера на основу истраживања које су радили у својим кафићима или свом малом уском кругу људи - рекао је Барац за Танјуг.

Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар сматра да опозиција мора да нађе решење које ће да уважи њихову, како објашњава, највероватнију одлуку да те мандате задрже, а да с друге стране не разочарају бираче који очекују и неку врсту протеста и ванинституционалне борбе и притиска.

- Очекујем да ће одлука бити редовно одржавање протеста, али врло вероватно они неће бити свакодневни нити масовни. Наставиће се због тога што постоји очекивање да се то деси и зато што протести, без обзира на то да ли су масовни, јесу врста додатног притиска на институције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације