КУРТИ БИ ДА ТУЖИ СРБИЈУ ЗА ГЕНОЦИД: Приштина оснива Институт за ратне злочине, главна мета - Србија

ПРИВРЕМЕНЕ институције у Приштини донеле су одлуку да оснују Институт за ратне злочине почињене на КиМ у периоду од 1998. до 1999. године, а извршни директор, како јављају медији, биће Атде Хетеми са универзитета у Приштини. Идеја је да овај институт, између осталог, прикупља доказе којима би била поткрепљена најављена тужба за геноцид против Србије.

Фото: Профимедиа

Како јављају приштински медији, око тужбе су ангажовани премијер привремених институција Аљбин Курти, председница Вљоса Османи и председник скупштине Гљаук Коњуфца, а вест о њеној припреми саопштила је министарка правде Аљбуљена Хаџију.

И Курти је на седници владе нагласио да се Институт за ратне злочине формира како би се искључиво бавио истраживањем злочина Србије на КиМ у периоду 1998-1999, јер она "не сме остати некажњена". Међутим, упркос помпезним најавама, Приштина тужбу за геноцид пред Међународним судом правде неће моћи да поднесе из формално-правних разлога.

- Неке државе су признале Косово, друге нису, али се оно већ дуго понаша као да јесте држава, па сходно томе прави институте и судове. Упркос томе, Косово не може да тужи Србију за геноцид јер није чланица Уједињених нација, нити је потписница Конвенције о геноциду. Пред Међународним судом правде тужбе за геноцид могу да подносе само државе потписнице Конвенције, што Србија јесте, а Приштина није - објашњава за "Новости" академик проф. др Тибор Варади.

У теорији, ову тужбу могла би да поднесе нека друга држава, раније се у том контексту помињала Албанија, али би и то било тешко правно спроводиво, будући да би морало да се докаже како се предмет тужбе директно односи и на Албанију.

Износећи податак да се више од 1.600 људи још води као нестало на Космету, Курти је пропустио да каже да нису у питању само Албанци. Како је за "Новости" потврђено у Владиној Комисији за нестала лица у Београду, од 1.615 оних чија је судбина још непозната, 569 су Срби и неалбанци. Он је оптужио Србију и за одбијање сарадње када је у питању потрага за несталима, иако смо више пута чули од Вељка Одаловића, председника српске Комисије за нестале, да је процес потраге и идентификације блокиран захваљујући Куртију.

- Последња седница Радне групе за нестала лица, којој председава Међународни комитет Црвеног крста, одржана је у Београду 2021. - каже Љиљана Крстић, начелник Одељења за нестала лица у оквиру истоимене Комисије. - Следећи састанак требало је да буде у Приштини, али до њега никада није дошло. Ни по једном захтеву, ни Београд ни Приштина не могу да поступају без његове верификације на Радној групи, коју Приштина блокира. Поступили смо по сваком њиховом захтеву и ми јесмо за сарадњу.

Припадници ОВК / Фото ЕПА

У тамошњој мртвачници налази се 350 посмртних остатака, од чега је сигурно 70 српских и неалбанских, а београдска делегација, иако је то договорено, ни после две године није позвана да присуствује ревизији.

Занимљиво је да се оснивање Института дешава у тренутку када се у Специјализованим већима у Хагу одржава суђење четворици бивших лидера тзв. ОВК, међу којима су Хашим Тачи и Кадри Весељи, а у Приштини се, по налогу суда, врше претреси кућа Хашијевих сарадника. Тачи, Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење и убиства. Ова дела су квалификована као злочини против човечности и ратни злочини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације