АНАЛИЗА "НОВОСТИ" - ЗАПАДНИ БАЛКАН У ДРУГОЈ ЛИГИ: Укидање вета било би једна од највећих новина

БРИСЕЛ се спрема да Србију заједно са Западним Балканом, али и Украјину и Молдавију, прими у неку врсту Друге европске лиге. Била би нам ограничена многа права, као што је стављање вета на одлуке, али бисмо, ипак, на неки начин, били део одабраног друштва.

Фото АП

Француска и Немачка су управо представиле свој предлог осталим земљама чланицама, којим би требало да се, са једне стране, испуне најаве председника Европског савета Шарла Мишела да будемо примљени до 2030. године и оствари геополитичка тежња "клуба 27" да нас одвоји од Русије. С друге стране, било би смирено европско јавно мњење у коме владају страх и умор од даљег проширења. То је, такође, на неки начин и остварење давнашње идеје о Европи с више брзина.

Предлог, који је представљен на састанку министара спољних и европских послова, замишљен је тако да ЕУ може да се адаптира на даље ширење, на основу недавно изнетог става председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је приликом презентовања годишњег стања Уније навела да је уверена да ЕУ у будућности може да функционише са 30 и више чланова, али да је отворена према реформским идејама које би то омогућиле.

Документ који су представиле француска државна секретарка за Европу Лоранс Бон и немачка помоћница министра за европске послове Ана Лирман, сачинило је 12 експерата двеју земаља и подразумева реформу институција и буџета ЕУ у циљу даљег ширења. Стручњаци су на пројекту радили од јануара. Између осталог, предвиђа се и конкретно утврђивање датума за пријем, али о њему тек треба да се разговара.

Нови начин гласања унутар ЕУ и више средстава неопходни су за остварење поменутог пројекта. С друге стране, на будуће земље чланице ставиће се јачи притисак за поштовање правне државе. Инсистираће се на бржем спровођењу реформе правосуђа, борби против организованог криминала и корупције, спречавању прања новца, слободи медија... У случају кршења ових правила ЕУ ће моћи да санкционише земље, пре свега блокадом фондова.

Проширење би било "прогресивно", односно приступало би се једној по једној "привилегији". Нешто слично садашњем принципу "кластера". Цела Унија би била оформљена у четири концентрична круга, у којима би они у језгру имали највећа права, до оних на периферији који би приступили принципима ЕУ, безбедносној политици, енергетском и заједничком тржишту, али без пуноправног чланства. Није тешко замислити где бисмо се ми ту нашли.

Први је "сужени круг" најважнијих држава, други представља цела ЕУ, у трећој су придружене чланице, а четврти, последи круг, подразумева припаднике Европске политичке заједнице, која је основана прошле године на иницијативу француског председника Емануела Макрона. У њој има чак 47 чланица. Практично цела Европа, без Русије и Белорусије. Овај "последњи круг" имао би само консултативни значај.

Наведени документ представља "мапу пута за потенцијално проширење", а биће разматран на неформалном самиту у шпанској Гренади почетком следећег месеца. На тај начин би започела дебата. А биће је. Јер, балтичке земље, Пољска, Данска, Финска и Шведска су у јулу већ дале своју визију проширења на Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију, уз решавање институционалних проблема и коришћење тренутка, али без попуштања у квалитету. Ипак, Француска и Немачка имају већу тежину.

Реформе из угла Париза и Берлина предвиђају "пријем" без мењања постојећих уговора. Могло би тако да се иде напред и без вета најскептичнијих земаља. Укидање вета је једна од главних промена. Реформа предвиђа практично увођење изјашњавања квалификованом већином, чиме би се унутар ЕУ избегле досадашње блокаде пријема, али и економских санкција, испоруке оружја или финансијске помоћи Украјини. Предложена је и промена рачунања квалификоване већине, са досадашњих 55 одсто земаља и истовременог представљања 65 одсто становништва ЕУ, на 60 одсто за оба сегмента. Консензус би представљао изузетак.

Број европских комесара би био смањен и не би више био по националном кључу, односно не би постојала обавеза да свака земља чланица има свог комесара. Утрошак увећаног буџета би се тако осмислио да највећи део не оде на исток, ка новим чланицама, што значи да би рестрикцијама био дељен на кашичицу.

Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић, коментаришући предложен план реформи ЕУ, објашњава да се он појављивао и раније, а да је сада стављен у предлог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације