НИТИ ГЛЕДАМО КРОЗ ПРСТЕ, НИТИ ХАПСИМО: Дејан Дамњановић, директор Агенције за спречавање корупције

ДЕЛУ јавности нису довољно познати улога и надлежност Агенције. Зато и радимо на томе да најширу јав­ност што више информи­шемо о томе.

Агенције за спречавање корупције

Ми немамо надлежност ни да хапси­мо, нити да пресуђујемо јавним функционерима.

Надлежности су јасно де­финисане Законом о спре­чавању корупције, као и наша права и обавезе.

Овако Дејан Дамњано­вић, директор Агенције за спречавање корупције, за "Новости", коментарише то што део јавности од ин­ституције на чијем је че­лу очекује да буде оштра према функционерима, да их хапси и пресуђује ако затреба. Дамњано­вић објашњава и да је 1. септембра 2020. тадашња Агенција за борбу против корупције променила на­зив, па је сад јасно да се бави - превенцијом:

- То значи да када утвр­димо да се ради о кривич­ним делима ми се обра­ћамо тужилаштву које даље ради свој посао.

Има и оних који су стекли утисак да је Агенција спремна и да прогледа кроз прсте представницима власти који крију имовину?

- Строго поштовање закона и апсолутна објек­тивност су главне карак­теристике препознате код Агенције. Дозволите да питам - због чега бисмо било коме гледали кроз прсте када смо самоста­лан и независан државни орган? Управо та неза­висност је кључна да, без разлике, примењујемо Закон о спречавању ко­рупције према свим јав­ним функционерима у Србији. Такође, нама је у интересу да постигнемо циљ и остваримо мисију нулте толеранције према корупцији у нашем дру­штву. Желимо да својој деци оставимо друштво у коме су праве вредности на цени, а не оптерећења лоших друштвених поја­ва, конкретно криминала и корупције.

Имате ли на располагању све механизме неопходне за обављање дужности?

- Наравно. У Агенцији сам од њеног оснивања тако да сам сведок и са­временик њеног развоја, стручног оснаживања и инфраструктурне опре­мљености која је неоп­ходна ради остваривања надлежности прописаних Законом о спречавању корупције, али и другим који се примењују у раду Агенције (законима о фи­нансирању политичких активности, о лобирању, управном поступку...), као и примене страте­шких докумената у овој области.

Агенција се у претходним годинама етаблирала као поуздан партнер релевантним институцијама чији је циљ изградња здравог дру­штва, али свесни смо да је неопходно да се и даље изграђујемо и као поје­динци и као независно тело да бисмо у сваком моменту били спремни да одговоримо на нове изазове.

Колико се у овом тренутку води поступака против функционера који нису пријавили имовину или су дали нетачне податке?

- У Сектору за прове­ру имовине, у поступку редовне и ванредне кон­троле, налазе се 102 јавна функционера. Тренутно се води поступак против 10 јавних функционера због повреде чланова 68 и 69 Закона о спречавању корупције, а који се одно­се на редовно и ванредно пријављивање имовине и прихода. Реч је о јавним функционерима који су у редовној контроли по плану за ову годину. У Сектору за регистре и евиденције се води 69 поступака против јавних функционера и лица ко­јима је престала јавна функција зато што у за­коном прописаном року нису поднели Извештај о имовини и приходима на­кон избора, постављења или именовања на јавну функцију (што укључује и реизбор) односно након престанка јавне функци­је. Против јавних функ­ционера и лица којима је престала јавна функција на републичком нивоу тренутно се води 37 по­ступака, док се на покра­јинском и локалном ни­воу води 32 поступка.

У току је процедура измене Закона о спречавању корупције. Шта сте предложили?

- Агенција је Министар­ству правде поднела ини­цијативу у којој је, поред осталог, a узимајући у обзир препоруке Групе држава за борбу против корупције (GRECO), пре­дложила да се појам јав­ни функционер прошири тако да обухвати сва лица на највишим извршним функцијама, укључујући шефове кабинета, пред­седника и потпредседни­ка Владе, као и специјал­не и владине саветнике. Осим тога, а имајући у виду и препоруке Канце­ларије за демократске ин­ституције и људска права при OЕБС (ODIHR/ОЕBS) и Венецијанске комисије, Агенција је предложила да се прецизније дефини­ше појам пријаве, као и да када Агенција, поступају­ћи на основу поднете при­јаве, утврди да нема осно­ва за вођење поступка за одлучивање о постојању повреде Закона, директор Агенције доноси решење којим се пријава одбацује као неоснована. Против наведеног решења може се изјавити жалба Већу Агенције, у року од 15 дана од дана пријема ре­шења. Предложили смо и измене и допуне које се односе на област пријаве имовине, прецизирања обавеза Агенције у погле­ду рокова о изјашњењу на нацрте закона, као и изја­шњења надлежних органа на мишљење Агенције.

Колика и каква је улога Агенције у изради Националне стратегије за борбу против корупције?

- Агенција је задужена и за вршење надзора над спровођењем стратешких докумената Републике Србије у области борбе против корупције. С тим у вези, вршимо надзор над спровођењем Акци­оног плана за Поглавље 23 - потпоглавље борба против корупције. Досад смо Народној скупштини поднели три Извештаја о спровођењу овог потпо­главља, заједно са Изве­штајем о раду Агенције (за 2020, 2021 и 2022). Осим тога, иако није члан радне групе за израду Националне стратегије за борбу против коруп­ције, Агенција активно прати процес њене изра­де и пружа саветодавну помоћ. Члановима радне групе одржали смо две обуке о примени методо­логије за процену ризика од корупције у областима које су предмет страте­шких докумената. Изу­зетно смо задовољни што су прихваћене све наше сугестије јер то потврђу­је да Агенција свој посао обавља стручно, одговор­но и квалитетно.

Имате ли довољно простора и кадрова за обављање свих послова?

- Агенција користи све расположиве капаците­те да реализује захтеве, али има простора да се кадровски и технички унапреди њен рад. Наша намера је да рационал­није искористимо посто­јеће могућности, али и пружимо шансу младима који се школују за посао у државним органима, посебно у овакво важној области. Припремили смо измену системати­зације Агенције која би уштедела средства из буџета РС, али се не би одразила на квалитет ра­да, већ напротив - омо­гућила би нашу већу ефикасност и квалитет. У најскоријем периоду очекује нас отварање три подручне канцеларије Агенције у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Ти­ме постижемо могућност снажнијег спровођења наших надлежности, али се и приближавамо гра­ђанима ван Београда. Једна од мојих жеља је отварање канцеларије у Новом Пазару, да и том делу наше земље покаже­мо колико нам је битан.

Могућност откупа поклона

A ЈЕДНА од предложених измена закона предвиђа и могућност да функци­онери откупе поклоне...

- Управо је то била једна од тема коју смо као Агенција предложили у оквиру измена и допуна новог Закона о спречавању корупције. Дакле, наш предлог је да уколико јавни функционер или члан породице жели да задржи приго­дан или протоколарни поклон који прелази 10 одсто просечене месечне за­раде без пореза и доприноса у Републици, а који није од посебног значаја за Србију, аутономну покрајину или локалну самоуправу, може га откупити по тржишној вредности. Процену вредности поклона обављала би Републичка дирекција за имовину, пре него што одлучи о откупу.

Без сарадње нема успеха

A ОТКАД сте на функцији потписали сте више споразума о сарадњи са ва­жним институцијама.

- Без сарадње Агенције са другим институцијама, државним органима и независним телима нема успеха у овом важном послу за нашу државу. У првих шест месеци од именовања срео сам се са најзначајнијим представ­ницима домаћих и страних организација и органа који у оквиру делатности могу да пруже подршку нашем настојању да се корупција сузбије. Сви су се радо одазвали нашем позиву, тако да бележимо 20 састанака на највишем нивоу (национални актери), шест састанака са међународним актерима и седам закључених споразума о сарадњи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације