СМАЊИВАЊЕ БРОЈА НОВА ЛИКВИДАЦИЈА ЛОГОРАША: Спин из Сарајева наставак морбицне лицитације о броју жртава Јасеновца

Док се о Јасеновцу у СФР Југославији ћутало или лагало, у Израелу је 1961. он био доказ на суђењу нацисти Адолфу Ајхману . Показало се да се немачке процене броја жртава готово подударају са подацима сведока Александра Арнона који је казао да је у злогласном логору убијено од 600.000 до 700.000 људи.

Фото Танјуг

МЕДИЈСКИ спин из Сарајева да Србија и Република Српска имају "државни план о преувеличавању броја жртава" у Јасеновцу (а тиме и у Независној држави Хрватској), о чему је 2019. на трибини у Загребу говорио владика Јован Ћулибрк, отворио је живу рану: омаловажавање највећег стратишта Срба у Другом светском рату и тоталног геноцида над српским народом. То је и доказ да није теорија завере континуитет прећуткивања злочина над Србима од НДХ, преко СФРЈ, до днашњих постјугословенских држава.

Епископ пакрачко-славонски је у поменутом наступу оспорио стручност израелског историчара проф. др Гидеона Грајфа и успут оптужио српске историчаре да ћутањем подржавају "ревизију историје" којом се уместо научника баве "песници и новинари", што је ваљда значило да ови не смеју да се баве истраживањем, мишљењем и писањем, без његове дозволе.

У једноме је у праву: пракса је показала да је тема Јасеновца често опасна за новинаре, публицисте и књижевнике (не само песнике) јер им "експерти" одмах налепе етикете "разбијача братства и јединства", "незналица", "ратних хушкача", зависно од политичких прилика. Главна замерка "стручњака" је да нико осим њих не познаје тајну "методологију" статистичких израчунавања броја жртава. Истине ради, то је статистички рачун којим научници покушавају да приближно израчунају број жртава ратова или злочина, уколико нема спискова мртвих или њихових материјалних остатака. Управо се то десило у Јасеновцу, о коме су документација и трагови рада фабрике смрти систематски уништавани скоро 80 година.

Фото: Књига "Концентрациони логор Јасеновац ", Антун Милетић, у издању "Гамбит" Јагодина

Питање је зашто се "историјске рачунџије" не забаве тиме да Јасеновац није био једнократно стратиште већ плански створен систем за индустријско убијање Срба, који је за јавност оправдан "историјским" доказима, налик онима које је користио Фрањо Туђман да оправда етничко чишћење Срба у Крајини. План тако сложеног подухвата је организован на много вишем нивоу од оних 1.000 усташа, државних службеника НДХ, стално запослених на пословима геноцида. Закони НДХ су прописивали да, колико год Срба да су убили, било је недовољно, док се иједан жив налазио на територији немачког сателита.

Специјални Хитлеров изасланик за Балкан, Херман Нојбахер, посведочио је да су му се "Хрвати хвалили да су заклали милион Срба", али је он то сматрао хвалисањем и процењивао реалне цивилне жртве на 750.000 Срба. Хитлеров стални опуномоћеник у НДХ, генерал Глез фон Хорстенау после посета низу мањих логора за Србе био је толико згрожен да је од Павелића захтевао да их распусти, а заточенике "упути у Рајх, на рад". Када је у новембру 1941. добио поуздано обавештење да су у Јасеновцу "многе хиљаде грађана ослобођене Хрватске нашле свој ужасан крај" затражио је да немачка комисија одмах посети логор, али захтев му није услишен: "Само да би добио у времену, Кватерник - јуниор (Дидо Кватерник, једна од пројектаната геноцида, прим.аут.) све је одуговлачио недељама, а у том раздобљу је недалеко од правог логора подигао једно Потемкиново село, одлично уређено, истина за свега 1.400 људи, у које је сместио из околине позајмљене ухапшенике изузетно доброг изгледа. У прави логор (Јасеновац) никада није крочила ниједна немачка нога. Продор у логор је могао бити извршен само уз помоћ тенкова."

vikipedija

Хорстенау је 17. септембра 1942. у разговору са генералом Александром Лером у Софији нагласио да је "разумно решење српског проблема један од најпречих задатака" јер "од настанка НДХ настоји се да се ова тешкоћа тако реши да се Срби убијају. Овај метод мора имати негативне последице јер се више од два милиона људи не могу умлатити".

Власти НДХ биле су ипак наставиле са "умлаћивањем" Срба у Јасеновцу до 22. априла 1945, после чега су фабрика смрти и гробишта ситематски минирани и уништени. У то се 1960. на терену уверио архитекта Богдан Богдановић, будући аутор спомнеика Камени цвет: "Миниране су све конструкције и грађевине, а брижљиво су затирани трагови масовних гробница... Минирале су га усташе из разлога више но разумљивих, али и партизани - из неразумљивих разлога." Он открива и да је "народ хладнокрвно разносио све што се могло разнети - циглу, дрвену грађу, металне делове, остатке чувених пећи".

Богдановић наводи да је 1960. са хрватске стране још био видиљив положај више мањих и средњих масовних гробица, али и масовне на Лоњском пољу: "Рачуна се на око 20.000 мртвих, јер су у току рада затвореници убијани и уграђивани у њу... На босанској страни у комплексу Градине трагови су јаснији. Тамо се налази већи број масовних, чак огромних монстр-гробница које се добро распознају."

Фото: Књига "Концентрациони логор Јасеновац ", Антун Милетић, у издању "Гамбит" Јагодина

Прва ископавања гробница Јасеновца, са лешевима последњих побијених логораша, обављена су током десет дана маја 1945, а настављена су 1946, током 15 дана у априлу и мају. У екипи која је обављала ископавања био је бивши заточеник др Анте Премеру, професор судске медицине. На готово 95 одсто лешева је утврђена смрт изазвана "ударцем у главу тупим и тврдим предметом, док су жртве лежале потрбушке", вероватно маљем. На подручју Старе Градишке су током тих краткотрајних ископавања пронађене 2.803 жртве, међу којима 1.105 деце узраста до 14 година.

Тек 1964. уследила су последња краткотрајна ископавања логора Јасеновац и стратишта Доња Градина. Истраживачи су насумице трагали за гробницама којима се трагови више нису ни познавали, а у сондама су проналазили често метар дебео слој пепела настао спаљивањем људских тела.

- Потпун извештај о нашим истраживањима никада није написан због тога што је требало да она буду настављена чим се поправе временски услови и када је требало да имамо више времене у пролеће 1965. Власт је спречила објављивање ових извештаја, односно других информација о раду тима и све је држано у тајности до распада бивше Југославије. Било је страха од грађанских немира када резултати ископавања буду објављени. Хрвати су убили више од 730.000 Срба, 30.000 Јевреја и скоро све Цигане из БиХ и Хрватске - открио је 2001. проф. др Србољуб Живановић.

Фото: Књига "Концентрациони логор Јасеновац ", Антун Милетић, у издању "Гамбит" Јагодина

Док се о Јасеновцу у Југославији ћутало или лагало, у Израелу је 1961. он био доказ на суђењу нацисти Адолфу Ајхману у Јерусалиму. Показало се да се немачке процене броја жртава готово подударају са подацима сведока Александра Арнона. Он је казао да је у злогласном логору убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је на другим стратиштима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада. Историчар Менахем Шелах је у својој књизи "Историја холокауста - Jугославија", коју је објавио "Јад Вашем" рекао да је 700.000 жртава реална цифра.

С друге стране, хрватски председник Фрањо Туђман је 1996. после остварења свог сна о етничком чишћењу Срба цинично тврдио: "На мјесту садашњег Јасеновца нису само жртве фашизма. Послије логора Јасеновац, за вријеме НДХ, од 1945. тамо је био логор и комунистичких власти, од 1945. до 1948. Треба утврдити, заиста, колико је за вријеме НДХ побијено, колико послије рата. По мојим спознајама, по мојим проучавањима тог питања, за вријеме НДХ није побијено више од 40.000 људи, и то је голем број... Егзактни податак, који се зна, да је у Јасеновац, поименично, ушло 28.000, али нису сви побијени, јер знатан број је и изашао. Али, има и појединачно неевидентираних...".

Утврдили идентитет 90.000 мученика

У МУЗЕЈУ жртава геноцида у Београду непрестано објашњавају да број од око 90.000 жртава Јасеновца којима су утврђени име и презиме само доња граница броја убијених, а да је укупан број сигурно много већи, само што је данас немогуће утврдити њихов идентитет, јер нема ни спискова ни резултата форензичких ископавања.

Етаблирани историчар Туђманове Хрватске, Иво Голдштајн, потомак заточеника Јасеновца је пак "утврдио" да је број од око 100.000 жртава максималан. Туђман, који је од домобрана НДХ постао партизан, догурао до Титовог генерала, с правом је назван оцем "хрватског ревизионизма". У "капиталној" књизи "Беспућа повијесне збиљности" он негира и умањује усташке злочине током Другог светског рата, умањује број убијених Срба, Јевреја и Рома у логору Јасеновац на мање од 28.000 жртава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације